Beta blokatori predstavljaju jednu od najčešće propisivanih lekova i opštoj praksi i specijalističkim ambulantama.
Vrlo često pacijenti, od silnih informacija koje dobiju, zaborave ili ne dobiju objašnjenje čemu oni služe.
Iz tog razloga ćemo pokušati da vam u ovom tekstu objasnimo šta su beta blokatori i čemu služe.
Šta su to beta blokatori?
Beta blokatori su vrsta lekova koja se vezuje za beta receptore u našem organizmu.
Postoje tri vrste tih receptora, beta jedan, beta dva i beta tri.
Ovi receptori su rasprostranjeni u celom našem organizmu od srca i krvnih sudova do bubrega…
Za njih se vezuju hormoni koji su odgovorni za podizanje nivoa funkcionisanje našeg organizma.
Tu pre svega izdvajamo adrenalin i noradrenalin.
Kada se ovi hormoni vežu za beta receptore, dolazi do ubrzavanja rada srca, podizanja pritiska, ubrzanja disanja, povećanog stvaranja energije idr….
Ovo sve predstavlja vid normalnog funkcionisanja organizma.
Pogotovo u stresnim situacijama, kada se osoba nalazi pod povećanim pritiskom, napadnuta je idr.
Beta blokatori blokiraju vezivanje hormona stresa za beta receptore.
Samim tim oni na indirektan način usporavaju rad srca, skok pritiska idr.
Ovo je njihova poželjna funkcija onda kada naši normalni mehanizmi kontrole popuste i ne uspevaju da kontrolišu preteranu reakciju na vezivanje hormona stresa za beta receptore.
Čemu služe beta blokatori?
Uzimajući u obzir široku rasprostranjenost beta receptora u našem organizmu, beta blokatori imaju širok spektar upotrebe.
Njihovo dejstvo zavisi pre svega od vrste receptora koji blokiraju.
U tom smislu se mogu podeliti na selektivne koji blokiraju samo beta jedan ili neselektivni koji blokiraju beta jedan i beta dva receptore.
Beta tri receptori se nalaze u masnom tkivu i za sada nisu od nekog velikog značaja.
Upotreba beta blokatora podrazumeva regulisanje:
- Ubrzanog rada srca,
- Povišenog pritiska,
- Različitih vrsta aritmija,
- Angine pektoris,
- Kongestivne srčane slabosti ali onda kada su pacijenti u kompenzovanom stanju,
- Infarkt srca,
- Drugih bolesti srca,
- Migrena,
- Glaukom,
- Tremor,
- Anksioznost idr…
Koja su neželjena dejstva beta blokatora?
Najčešća neželjena dejstva su vezana za njihovo dejstvo na srce i krvne sudove.
Tu pre svega navodimo usporeni rad srca (bradikardiju) i nizak pritisak.
Pored toga spominju se problemi u vidu nesanice, vrtoglavice, mučnine, problema sa potencijom, konstipaciju…
Osobe koje boluju od astme mogu da imaju pogoršanje svoje bolesti, zbog čega se ovi lekovi uvode sa posebnim oprezom kod njih i postoje tačno određene vrste koje im se daju.
Ko ne bi smeo da koristi ove lekove?
Za svaku vrstu beta blokatora postoje specifične kontraindikacije za davanje.
Tako da obavezno proverite u uputstvu sa nemate neku od njih i obavezno pre početka terapije porazgovarajte o njima sa vašim lekarom.
Neke od univerzalnih kontraindikacija bi bile:
- Usporeni rad srca,
- Nizak pritisak,
- Preosetljivost na aktivnu supstancu leka,
- Insuficijencije jetre ili pogoršanja funkcije jetre,
- Akutnog popuštanja srca, kardiogenog šoka, dekompenzacije srca….
- Srčanih blokova AV blok drugog i trećeg stepena bez pejsmejker – a, sinoatrijlanog bloka, sindroma bolesnog sinusa srca…
- Nelečenog feohormocitoma,
- Prisustva anamnestičkih podataka o bronhospazmu ili bronhialnoj astmi,
- Metaboličkoj acidozi idr…
Šta pacijente najviše interesuje?
Sa gledišta lekara opšte prakse, vrlo često se srećemo sa nedoumicom pacijenata vezano za upotrebu ovih lekova.
Pre svega se tu radi o nedoumici oko povišenog pritiska.
Ovi lekovi nisu u prvoj liniji lekova koji se daju za regulisanje povišenog pritiska.
Da oni deluju na proslavi snižavajući ga ali se pre svega daju radi regulisanja rada srca.
Ponekad se propranolol koji pripada grupi beta-blokatora daje i za simptome kao što je anksioznost.
Blokadom beta receptora oni umanjuju simptome anksioznosti ali ne rešavaju osnovni problem anksioznosti tj.uzrok nastanka.
Za to je potreban drugi pristup recimo psihijatra ili psihoterapeuta.
Kod astmatičara i hroničnog opstruktivnog bronhitisa, ranije se nisu davali beta-blokatori jer većina njih su bili neselektivni, pa su delovali na obe vrste beta receptora i na beta 1 u srcu i na beta 2 u plućima.
Sa pojavom kardioselektivnih beta-blokatora koji samo deluju na beta1 receptore, omogućeno je i pacijentima sa hroničnim bolestima pluća koji često imaju tahikardiju i ostale poremećaje ritma, da koriste ove lekove.
Jedan od široko primenjivanih je i nebivolol.
Posebnu nedoumicu kod pacijenata predstavlja pitanje „Da li oni zauvek moraju da se piju kada se jednom krene sa njima i da li moraju da se piju svakog dana“.
Odgovor je da ovi lekovi moraju da se piju svakog dana!
Ukoliko ste slučajno zaboravili da popijete jednu tabletu, nije strašno popićete je sledećeg dana kada dođe termin.
Ukoliko pak niste sigurni da li ste popili lek, bolje je da preskočite nego da duplirate terapiju.
Jednom kada se krene sa ovom terapijom ona može da se prekine ali samo uz dogovor sa lekarom.
Postoji poseban postepen način ukidanja ove terapije i ne bi trebali sami da je prekidate.
Na kraju bismo naglasili da se beta blokatori ne daju kod osoba koje koriste neki od lekova iz roda selektivnih blokatora kalcijumskih kanala koji deluju direktno na srce (Verapmil, Izopamil…).
Ukoliko ste primetili da ih pijete zajedno, obavezno se javite lekaru kako bi vam korigovao terapiju.
Dragi doktori,
U redovnoj terapiji koristim biprez, nekoliko godina. U medjuvremenu sam dobila vrtoglavicu koja je povremena ali sam izgubila i ravnotezu i vrlo tesko koordiniram pri kretanju. Imam 70 godina. Da li je moguce da je mozda pomenuti beta blokator, prouzrokovao to stanje?
Poštovana, bez detaljnog pregleda , kompletne krvne slike i biohemijske analize , pregleda neurologa i interniste teško je reći o čemu je reč….