Kofein, dozvoljena doza i uticaj na zdravlje

Većini dan počinje sa šoljicom kafe.

Bez obzira da li se radi o domaćoj, espresu ili bilo kojoj drugoj vrsti, to je stvar ukusa, sve vrste kafe sadrže kofein u sebi u različitoj količini, čak i one verzije koje su bez kofeina.

To razbuđujuće dejstvo kofeina je nezamenjivo da bismo se izborili sa nadolazećim obavezama.

Koliko je popularan govori i podatak da skoro 80% svetske populacije konzumira proizvode sa kofeinom svaki dan.

Šta je kofein?

Kofein je supstanca koja se nalazi uglavnom u kafi, čaju i kakau, gaziranim i energetskim pićima.

Takođe se nalazi u sastavu mnogih lekova koji ublažavaju bolove. Po hemijskom sasatavu  1,3,7-metilksantin.

Apsorbuje se brzo nakon konzumacije od 5 minuta do 45 minuta.

Kofein u krvi može biti prisutan i do 9,5 sati, ali maksimum koncentracije u krvi su nekih do 2 sata od apsorpcije. 

Podjednako se rastvara i u vodi i u mastima u organizmu i lako stiže do mozga.

Njegovo razlaganje se odvija u jetri, ali treba podsetiti da uticaj kofeina na organizam nije kod svih isti, neki su osetljiviji.

Koja je dozvoljena doza kofeina?

Dozvoljena doza kofeina kod zdravih ljudi je do 400 mg dnevno, to znači da je maksimum 4 šoljice dnevno.

1. Jedna šolja domace kafe sadrži oko 95-200 mg kofeina u 240 ml, ali ako govorimo o šoljici sadrži prosečno oko 95 mg.
2. Jedna šoljica kratkog espresa sadrži oko 65 mg kofeina.
3. Jedna šolja čaja od 250 ml sadrži od 14-60 mg kofeina u zavisnosti od toga koja je vrsta u pitanju.
4. Koka kola i slična pića sadrže oko 40 mg u količini od oko 330 ml.
5. Energetska pića sadrže u 240 ml oko 85 mg kofeina, ali imajući u vidu da se pakuju i u boce od 0,5 l to znaci da količina koja se unosi se duplira na 170 ml.
6. Jedna šoljica instant kafe, koja sadrži jednu kašičicu instant kafe, sadrži od 30-90 mg kofeina.

Na koji način kofein utiče na zdravlje?

Prvo i osnovno je njegov uticaj na nivo budnosti, tj na spavanje.

Kofein se vezuje u mozgu za receptore za adenozin, a to je hormon koji utiče na spavanje.

Kofein ne samo što smanjuje nivo adenozina i njegov uticaj, već utiče i na druge neurotransmitere u mozgu pa se povećava budnost.

Neki ljudi su osetljiviji na ovo dejstvo kofeina, pa je preporuka da ograniče njegov unos ili da bar u kasnim popodnevnim i večernjim satima ne konzumiraju proizvode sa istim.

Uticaj na kardiovaskularni sistem

Studije koje su obavljene sugerišu da konzumacija kofeina u dozvoljenim dozama do 400 mg dnevno kod zdravih pojedinaca ne povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja uključujući hipertenziju, nastanak aritmije, nastanak akutnog infarkta srca i srčane slabosti.

Kratkotrajno može da dovede do povećanja pritiska i ubrzanog rada srca kod onih koji obično ne piju kafu, ali do toga ne dovodi obično kod onih koji je redovno piju.

Ali kod ljudi koji već boluju od kardiovaskularnih bolesti ili boluju od nekih drugih hroničnih bolesti, preporučuje se da se doza prilagodi u odnosu na stanje pacijenta, kod nekih treba da se smanji unos, a kod nekih da se potpuno ukine konzumacija proizvoda koji sadrže kofein.

Uticaj na anksioznost

Kod osetljivih ljudi, konzumacija kofeina može dovesti do napetosti i nervoze, pogotovo onih koji su skloni paničnim napadima.

Takođe, ljudi koji imaju bipolarne poremećaje bi trebalo da smanje ili da izbegavaju unos kafe i uopšte proizvoda sa kofeinom.

Uticaj na urinarni trakt

Kofein ima diuretski efekat na bešiku, što znači da povećava potrebu za izbacivanjem tečnosti, zapravo mokrenjem.

Tako da ljudi koji imaju problema sa inkontinencijom (problem sa nevoljnim mokrenjem i nemogućnost da se zadrži urin) ne bi trebalo da konzumiraju proizvode sa kofeinom.

Uticaj na depresiju

Postoje studije koje govore da polifenoli koji postoje u kafi štite ćelije od oksidativnog stresa i upale.

Kofein zapravo pored toga što podiže koncentraciju, poboljšava i raspoloženje.

Uticaj na gastrointestinalni trakt

Kafa podstiče povećano lučenje hlorovodične kiseline u želucu što obično smeta ljudima koji imaju čir, gastritis ili gastroezofagealni refluks.

Na jetru, kafa utiče povoljno.

Studije koje su rađene navode da konzumacija više od 2 šoljice (to je oko 200 mg) dnevno štiti od progresije gotovo svih oboljenja jetre. 

Učestalost uznapredovale fibroze i ciroze je niža medju onima koji piju kafu, kao i rizik od hepatoceluranog karcinoma jetre.

Takođe, kafa utiče povoljno i na žučnu kesu. Žučna kesa ima ulogu da lučenjem žuči razlaže masti.

Kafa, odnosno kofein, stimulišu kontrakcije žučne kese i lučenje holecistokinina koji ubrzava razlaganje masti.

Uticaj na neurološka oboljenja

Postoje studije koje sugerišu da konzumacija kafe u dozvoljenim dozama smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti.

Kofein koji utiče u raznim procesima u mozgu, može pospešiti dugoročnu memoriju.

Što se tiče Parkinsonove bolesti, studije su oprečne. Neke govore u prilog konzumaciji, a neke ne.

Uticaj na dijabetes

Konzumacija kafe kratkoročno podiže nivo šećera u krvi, ali dugoročno gledano konzumiranje kafe smanjuje rizik od oboljevanja od dijabetesa tip 2.

To je zato što kafa sadrži već pomenute polifenole i magnezijum koji poboljšavaju efekat insulina i metabolizam glukoze u organizmu.

Šta se dešava kad se prestane sa unosom kofeina, odnosno kad prestane da pijete kafu?

U suštini kad se naglo prestane sa ispijanjem kafe, prvi simptomi obično nastaju u prvih 24 sata.

Ljudi obično imaju glavobolju, osećaj težine u nogama, nedostatak energije, vrtoglavicu, depresivno raspoloženje…

Ono što je dobro je da ti simptomi traju od dva do deset dana.

Tako da ako ne želite da iskusite neke od ovih simptoma, postepeno smanjujte količinu kofeina koju unosite dnevno.

Zaključak

Mnogo proizvoda sadrži kofein u sebi, najviše ga unosimo ispijajući kafu i čaj.

To je potreba, to je uživanje, za neke poseban ritual…

Šta god je za vas, važno je da budete umereni.