Visok pritisak

Visok pritisak je postao naša svakodnevica. Sve češće i češće nam se u ambulantu javljaju mlade osobe sa ovim problemom. Prosto vreme u kome živimo je spustilo granicu nekih bolesti i na žalost spuštaće sve niže i niže.

Šta je to visok pritisak?

Danas se visokim pritiskom smatra svako povećanje preko 140/90 prema evropskim standardima, dok Amerikanci smatraju da bolujete od visokog pritiska ako je on veći od 130/90.

Ali tu sad postoji jedna začkoljica, kad osobi koja ima inače nizak pritisak recimo 90/60 skoči na 120 /80, ta osoba ima sve simptome visokog pritiska pa se i za nju može reći da joj je pritisak skočio…

Zašto se javlja visok pritisak?

Zamislite naše krvne sudove kao creva za polivanje bašte a slavinu kao srce. Kada slavina pušta vodu otvorena do kraja, crevo je u potpunosti ispunjeno i zategnuto tj. pritisak u njemu je veliki, kada se slavina malo zatvori, crevo omekša i u njemu je pritisak manji a voda ističe sporije.

Postoje dva tipa visokog pritiska:

1. Primarna – esencijalna hipertenzija, koja nastaje spontano i kojoj se uzrok u glavnom ne zna. Naučnici njen nastanak povezuju sa genetikom, starenjem organizma, spoljašnjim uticajima…
2. Sekundarna hipertenzija – koja nastaje iznenada kao posledica pogoršanja stanja organizma zbog problema sa bubrezima, štitnom žlezdom, srcem, nuspojava lekova, alkoholom…

Koji su simptomi visokog pritiska?

1. Glavobolja, najčešće potiljačna ali može da zahvata i celu glavu
2. Slabost i malaksalost
3. Mučnina
4. Povraćanje
5. Zamaranje
6. Bolovi u grudima
7. Omaglica

Kako mi pristupamo pacijentu koji nam se prvi put javio zbog visokog pritiska?

Recimo dođe pacijent koji ima između 35-45 godina i koji je iz punog zdravlja, osetio tegobe u vidu potiljačne glavobolje, mučnine, pritiska u glavi, malaksalosti i bolova u grudima.

Šta mi radimo u ovom slučaju:

1. Pitamo ga kako je, koje tegobe ima i dali neko u porodici ima pritisak
2. Pitamo obavezno šta je za njega normalan pritisak I da li pije neke lekove,
3. Proverimo mu pritisak na obe ruke,
4. Poslušamo mu srce i pluća, proverimo da li ima otoke.
5. Uradimo EKG,
6. Uputimo ga da uradi RTG srca i pluća, eho stomaka i kompletnu laboratoriju,
7. Objasnimo da mora da kupi merač za pritisak i meri ga barem zujutru i uveče i vodi evidenciju.
8. Zakažemo kontrolu za dve nedelje i počnemo sa nekom osnovnom terapijom ili dijetom.

Koji su rizici za dobijanje visokog pritiska i kako se leči?

Pod rizike za dobijanje pritiska ćemo izvući sledeće:

1. Godine
2. Stres
3. Fizička neaktivnost
4. Gojaznost i način ishrane
5. Genetika
6. Pušenje
7. Bolesti bubrega ili druge hronične bolesti….

Lečenje visokog pritiska je komplikovan i dugotrajan proces. On podrazumeva često merenje pritiska, uvođenje dijete i promene životnih navika kao i uvođenje lekova.

Karakteristično je da za lečenje visokog pritiska treba vremena. Neki pacijenti nisu navikli na nizak pritisak i imaju tegobe kada počnu da se leče.

Zato se terapija uvodi postepeno u ciklusima koji traju više nedelja uz postepeno povećavanje lekova i redovne kontrole.

Važno je napomenuti da je izbacivanje i smanjivanje stresa jako bitna i jako važna stavka u ovom procesu, ali često i neizvodljiva…

POSTAVI KOMENTAR

Molimo Vas unesite svoj komentar!
Molimo Vas unesite svoje ime