gojaznost

Zašto se javlja gojaznost i kako da znate da ste gojazni? ( BMI INDEKS )5 minuta čitanja

Danas u svetu brze hrane, mobilnih telefona i android aplikacija, sve više i više se povećava broj gojaznih ljudi. Pokušaćemo na prost način da vam objasnimo zašto se to događa.

Šta je to gojaznost tj. koji ljudi mogu da kažu da su debeli?

Definicija gojaznosti ima mnogo, ali najprostija je ona bazirana na indeksu telesne mase (Body Mass Index-BMI).

Ovaj indeks se izračunava tako što se podele težina sa visinom i dobijena vrednost uporedi sa već ranije definisanom tabelom.

Vaš BMI je

POL muški BMI
Muški BMI
POL ženski BMI
Ženski BMI

Zašto se ona javlja i zašto su ljudi sve deblji?

Nastanak gojaznosti je složen proces koji podrazumeva više faktora koji su međusobno povezani. Kada kažemo faktora tu mislimo na genetiku, ishranu, navike, industriju hrane itd.

Ni jedan od ovih faktora se ne može izostaviti kada tražimo odgovor na pitanje zašto se javlja gojaznost.

1. Genetika i gojaznost

Mi u našim telima pamtimo vreme kada nismo imali dovoljno hrane. Naš organizam i dalje čuva gene koji služe za skladištenje masti koja će biti upotrebljena onda kada nam najviše treba.

Kod nekih su ti geni manje ili više izraženi.

Ako su vam :

1.1 Oba ili jedan od roditelja gojazni
1.2 Teško gubite na težini iako vodite strogu dijetu i dosta se krećete
1.3 Imate veću težinu celog svog života

Onda ste vi verovatno nasledili od vaših roditelja gojaznost. Ali nije sve u genetici.

2. Gojaznost i posao kojim se bavite

Druga stavka vezana za gojaznost i posao kojim se bavite. Činjenica je da se danas više sedi za računarom i mobilnim telefonom nego ranije.

Sama organizacija i obim posla su se povećali bez obzira na sve olakšice današnjeg života. Čini nam se da su sve te mobilne aplikacije samo donele još više obaveza. I tu dolazi do gojaznosti.

Ako imate:

2.1 Posao koji podrazumeva sedenje 8 sati
2.2 Imate genetsko nasleđe gojaznosti
2.3 Nemate vremena za normalne obroke
Pod povećanim ste rizikom za gojaznost.

3. Gojaznost i ishrana

Ishrana takođe predstavlja značajan faktor razvoja gojaznosti. Hrana je danas dostupnija nego što je ikada bila. Brza hrana je tu da nadomesti manjak vremena koji imamo na poslu.

Gazirani i zaslađeni napici, slane grickalice i slatkiši su jeftiniji nego ikada. I tu dolazimo do faktora gojaznosti koji povezuje genetiku i posao kojim se bavite.

Šta u ishrani dovodi do gojaznosti.

3.1 Slane grickalice, nemojte da se zavaravate, slane grickalice su jedno inženjersko i genetičko remek delo.

Stotine hiljada ljudi su učestvovale u njihovom kreiranju i odlučivanju koje od njih izazivaju čoveka da ih jede što više.

Njihova zavisnost se bazira na našoj praiskonskoj želji za solju do koje se teško dolazilo u vreme našeg silaska sa drveća.

3.2 Šećeri, sve više se u ishrani nalaze veštački šećeri kao dodaci. Šećer nas tera da jedemo što više jer se njegovim unošenjem stimuliše centar za zadovoljstvo.

Što se više šećera unosi, postoji veća verovatnoća da će doći do insulinske rezistencije, što sa druge strane dovodi do povećanog skladištenja šećera kao masnog tkiva i dobijanju na težini.

Hrana bogata šećerima obično nije bogata i ostalim sastojcima bitnim za organizam.

3.3 Brza hrana, ona je neizostavna u današnje vreme kada nema vemena. Ona je pržena, jaka, slana i masna, pravljena da zasiti.

Obično se konzumira uz gazirane sokove koji su bogati šećerima i time još više povećava verovatnoću da će doći do gojaznosti. Porcije su obično sve veće kao i izbor, koji je opet pravljen na osnovu ispitivanja na stotinama hiljada ljudi.

3.4 Masnoće, tema o kojoj ćemo posebno pisati, ali poenta je da se nekada više jelo povrća i kuvane hrane.

Nije bilo mesa i masnoća u toj količini kao danas.

4. Gojaznost, kretanje i vežbanje

Sve se manje krećemo, čitanje novina na telefonu, gledanje serija uz grickalice ili sedenje 8 h na poslu smanjuje potrošnju kalorija i dovodi do skladištenja viška kao masno tkivo.

Razloge za manjak kretanja i bavljena sportskim aktivnostima leži delimično u nedostatku vremena, a delimično u našoj lenjosti.

Ali, ono što možemo, to je da prošetamo svaki dan pola sata. Lagano, umerenim tempom, bez žurbe.

Ako to usvojimo kao naviku, malo po malo ćemo svaki dan sve više prelaziti i dobijati u kondiciji.

To je spor proces i ne naročito efikasan za mršavljenje, ali uz promenu ishrane, bar ne bi trebalo da dodajemo kilažu.

Što se tiče vežbanja, najbolje bi bilo da to radite uz prethodnu konsultaciju lekara i uz trenera.

Sve one varijante kućnih bicikli i traka za trčanje budu aktuelne mesec–dva, a posle skupljaju prašinu ili služe za kačenje odeće.

Da bi se smršalo, potrebna je upornost i dobra organizacija.

5. Na kraju, gojaznost i životne navike

Pre izvesnog vremena sam u prodavnici video gojaznu majku koja svom gojaznom detetu dodatno kupuje neke slane grickalice, gomilu slatkiša i svega onog što u suštini ne treba.

Šta ona time uči svoje dete, da bez obzira što ima problem sa težinom i dalje može da se hrani nezdravo…

Važno je da imate zdrave životne navike, što podrazumeva tri obroka dnevno od kojih bar jedan kuvani, voće i povrće u ishrani.

Takođe bitno je smanjiti konzumiranje brze hrane, slanih i slatkih grickalica na minimum.

Krećite se što više i imajte na umu, nije samo genetika kriva za sve, važno je i šta i kako jedete tj. koliko kalorija unosite a koliko potrošite.

Dopada vam se članak? Lajkujte nas i čitajte nove tekstove svake nedelje.

1 komentar na članak “Zašto se javlja gojaznost i kako da znate da ste gojazni? ( BMI INDEKS )5 minuta čitanja

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *