Voda predstavlja jedan od najvažnijih faktora života i zdravlja.
Još je Hipokrat 460 – 354 BC naglasio koliko je unošenje vode i naravno konzumiranje čiste vode bitno.
To pitanje posebno postaje značajno u periodu velikih vrućina i bilo kog drugog opterećenja ili stanja koje dovodi do obilnog znojenja.
Iz tog razloga ovaj tekst posvećujemo vodi uz naglasak na to koliko treba dnevno da je unosimo.
Šta je to voda?
Voda je tečnost bez boje mirisa i ukusa.
Njena hemijska formula je H2O i predstavlja dva atoma vodonika i jedan atom kiseonika vezanih kovalentnom vezom.
Voda je široko rasprostranjena na našoj planeti i predstavlja osnovni sastojak svih živih bića, oko 70 procenata naše planete je prekriven vodom.
Procentualno ljudska bića se sastoje od 55 – 78 procenata vode u zavisnosti od pola i konstitucije, interesantno je da našu krv čini čak 90 procenata vode.
Koliko nam je vode potrebno dnevno?
Količina vode koja bi trebalo da se unese zavisi od više faktora, pola, vrste posla kojim se bavite, godišnjeg doba i dr.
Interesantno je da se te mere razlikuju u zavisnosti od tačke gledišta.
Recimo američki „Institut za Medicinu“ preporučuje da muškarci unose 3 litra tečnosti dnevno, žene 2,2 litra, trudnice 2,4 litra a dojilje 3 litra.
Institucije drugih zemalja imaju drugačije preporuke tako da nema tačno određene količine koja bi trebalo da se unosi ali minimum oko koga se svi slažu je 8 – 12 čaša vode dnevno što je negde oko 2 litra.
Ova količina se podrazumeva kao neki standard u normalnim klimatskim uslovima i pri normalnom obavljanju dnevnih aktivnosti.
Ukoliko su vremenski uslovi ili posao koji obavljate dovodi do velikog znojenja ta količina bi trebala da bude i veća.
Najbolji način da odredite da li unosite dovoljno tečnosti je boja urina.
Ukoliko je urin boje limuna i svetliji onda unosite dovoljno tečnosti, ali ukoliko je tamnije boje soka jabuke onda ne unosite dovoljno tečnosti.
Ovu procenu je najbolje raditi ujutru ali i u toku dana pogotovo nakon obilnog znojenja.
Zašto je voda bitna?
Kao što smo ranije naglasili, voda je jako bitna za funkcionisanje našeg organizma.
Postoji mnogo primera za to recimo:
- Bubrezima je potrebna tečnost da bi vršili filtraciju štetnih produkata našeg organizma. Ukoliko nema dovoljno tečnosti nema ni izbacivanja tih produkata i može doći do oštećenja bubrega, stvaranja kamena ili peska u bubrezima te otkazivanja rada bubrega,
- Koži je potrebna tečnost kako bi održala svoju elastičnost,
- Normalno funkcionisanje digestivnog trakta zavisi od unošenja dovoljne količine tečnosti, osobe koje ne unose dovoljno tečnosti često imaju zatvor,
- Kako bi imali dovoljnu količinu krvi koja transportuje hranljive materije i kiseonik kroz naš organizam potrebna je voda, takođe od vode zavisi i pritisak u našem organizmu a samim tim i funkcionisanje našeg kardiovaskularnog sistema već smo ranije spomenuli da se krv sastoji od 90 procenata vode,
- Elastičnost zglobova takođe zavisi od vode, interesantno je da zglobovi u sebi sadrže 80 procenata tečnosti, ako nema dovoljnog unosa tečnosti nema ni dobre elastičnosti zglobova,
- Voda učestvuje u stvaranju pljuvačke i vlaženju sluzokože. Tako recimo u nedostatku tečnosti dolazi do sušenja sluzokože što može da dovede do bola, svraba i infekcije usled oštećenja koja nastaju,
- Voda je potrebna za održavanje normalne temperature organizma, bez vode dakle nema ni znoja.
Šta se dešava kada dehidrirate?
Kao što vidite voda je važna za naš organizam iz više razloga.
Zahvaljujući njoj se održava život naših ćelija i njihovo normalno funkcionisanje odnosno obavljanje metaboličkih procesa.
Ljudska bića bez vode mogu da izdrže oko 3 dana, nakon čega dolazi do opadanja funkcije našeg organizma.
Stručni naziv za ovo stanje je dehidratacija.
Pre nego što dehidratacija krene da se prikazuje u smislu oštećenja, naš organizam nam daje signale da imamo manjak tečnosti.
Ti znaci su pre svega osećaj suvih usta i manjka pljuvačke.
Ukoliko se taj znak zanemari organizam počinje da štedi vodu smanjujući sekreciju urina i polako usporavajući metaboličke procese u organizmu.
Znojenje koje je do tada bilo obilno se smanjuje i počinje pregrevanje organizma.
Pregrevanja organizma vodi širenju krvnih sudova i padu pritiska.
Usled smanjene količine tečnosti dolazi do opterećenja bubrega koji počinju da rade sporije.
To onemogućava izbacivanje štetnih materija iz organizma i njihovog posledičnim gomilanja.
Od tegoba može da se javi glavobolja koja je jedan od pratećih simptoma dehidracije tako da uvek kada imate glavobolju unosite dosta tečnosti.
Zatim vrtoglavica, konfuzija i usporeno razmišljanje, epi napad, halucinacija, gubitka svesti i na kraju smrti.
Interesantno je da gubitak od samo 3 procenata telesne tečnosti može dovesti do dehidratacije.
