Šetajući sa sestrom Knez Mihajlovom ulicom prošli smo pored „Galerije SANU”.
Prijatno smo se iznenadili kada smo otkrili da je u njoj retrospektivna izložba slika našeg slikara Miće Popovića pod nazivom „Mića Popović – slikarstvo permanentne pobune”.
Sjajna izložba, obavezno idite da je pogledate, a ako je kojim slučajem završena iskoristite priliku negde drugde da vidite opus ovog našeg sjajnog slikara, književnika i reditelja.
Uživajući u izložbi naleteli smo na autoportret „Ne, hvala!”.
Videvši je, palo mi je na pamet koliko su ove dve reči važne u životu.
Prate nas od najranije mladosti. Predstavljaju snagu volje i ljubav prema sebi. Unutrašnji glas koji nas štiti od mnogih zala. Magičnu formulu koja ne da da duša bude uprljana.
Predstavljaju branu koja u mnogo slučajeva može da odredi budućnost koja nas čeka.
Primera zaštite je mnogo.
Od pića, droge, antisocijalnog ponašanja, krađe… Do onih drugih jednako opasnih situacija i stanja u vidu primanja mita, žmurenja na oba ili jedno oko, ostanka na poslu u kome nema budućnosti, već samo tavorenjenja i stagniranja, toksičnih veza…
„Ne hvala” je toliko snažna formulacija reči da je to prosto neverovatno.
Zamislite samo da ste se možda našli u odnosu koji vam ne prija.
Pokušavate da izađete iz tog odnosa ali se samo vrtite u začarani krug odlaženja i vraćanja, gajeći nadu da će nekada da bude bolje.
Onda u jednom trenutku stanete i boreći se za sebe i svoju budućnost kažete „Ne hvala na tome što mi nudiš”.
Zatim odete znajući da niste napadali, niste ni kleli, ni molili. Samo ste iz duše rekli da vama taj aranžman ne odovara i da je vreme da idete bez obzira na bol koji osećate.
Za svakoga je bitno da se izbori skupi hrabrost i kaže to „Ne, hvala”.
Na taj način se niko ne vređa. Na taj način se borimo za sebe.
A ukoliko se kojim slučajem neko i uvredi i naljuti, postavite sebi pitanje, iz kog razloga se taj neko naljutio?
Zašto tom nekom ne odgovara vaša mirna savest? Da li on vrednuje vas kao ličnost ili se sebično bori za sebe i svoje potrebe.
To je kao kada vam prijatelj na srednjoškolskoj žurci kaže „Hej evo nečeg „belog” što bi trebalo da probaš. Biće ti super od toga. Nemoj da budeš klinac i kukavica. Pokaži se u društvu. Budi faca!!!”.
Ne hvala, ne želim da budem takva „faca”.
Da, jedino bih još dodao da onda kada hoćete da se borite za sebe i svoju unutrašnji mir ono „Ne hvala” dopunite na sledeći način u smislu „Ne hvala, to što mi nudiš meni ne odgovara”.
Na taj način ne samo da nekom stavljate do znanja da to nešto nećete, već mu jasno kažete da to nije zbog njega, nije zbog robe koju nudi, usluge koju vam pruža, pozicije koja vam sledi.
To ne hvala je zbog vaše duše, vaše budućnosti i vašeg mirnog sna.
Nadam se da je moje mišljenje na mestu.
Šta mislite vi o tome?
