Ustajete rano ujutru pola sata pre svih. Divno je kišno ili sunčano jutro. Zvuk zvona pored glave vas podseća da je vreme da ustanete.
Kapci su vam jedva otvoreni dok dolazite do kuhinje. Sanjivo stavljate kafu da se kuva, postavljate doručak i pripremate se za novi dan.
Prvih pola sata jutra kojih imate samo za vas prolazi za tren oka. Vreme je da svoju malu princezu ili princa probudite za vrtić.
Onda kreće pakao jer dete neće u vrtić.
Mala lavica / lavić se zatvorenih očiju krikom ili rikom oglašava „Neeeću u vvrrrtiććć” „ Niiikkaaada” „Niiikkkakko”.
Čajnik koji se lagano grejao na vašoj glavi dolazi do ključanja.
Počinje da kipi i izliva ono standardno „Kako to nećeš u vrtić”, „ Moraš da ideš”, „Ustaj već jednom”, „Kako ćeš da ostaneš sam/sama kod kuće”…
Varijacije su beskonačne.
Kod onih koji imaju sreće jutaranja kanonada će se završiti po otvaranju očiju našeg ljubimčeta koje je shvatilo da u vrtiću ima igranja, igračaka i izlaska napolje te da sve to i nije tako loše.
Ali kod mnogih se jutarnja kanonada nastavlja, vikom, gomilom suza, mukom ustajanja, oblačenja, odlaska u toalet, pranja zuba…
Da ne spominjemo stadijum „prilepka” koga ne možete da odvojite od svoje noge ni uz pomoć poprilično snažne vaspitačice/vaspitača…
Uz naravno neizostavno objašnjavanje da je sasvim normalno da dete neće u vrtić od strane vaspitačice.
Niko nije ravnodušan na sve ovo. Skok pritiska, nerviranje i pomisao da će tako biti još neki duži vremenski period zna da poljulja samopouzdanje i najjačih…
Pa šta vam je činiti?
Pre svega, prihvatite da vaše dete ne voli odlazak u vrtić. Što je sasvim normalno.
Ni većina vas ne voli da odlazi na posao. Pojedine bračne partnere motkom morate terati da ustanu…
Zamislite kako je tek detetu koje tek razvija svoju misao, volju, emocije.
Deca na te stvari gledaju više crno belo od vas/nas.
Dom je za njih mesto sigurnosti, mesto gde su mama i tata.
Vaše uverenje da ljubimče „Mora odmah od prvog dana da ide u vrtić”, „Mora bez problema da prihvati tu promenu u svojoj rutini”, „Mora od jednom da se navikne na vaspitačicu/vaspitača, decu, spavanje” predstavlja samo vaše gledište situacije.
Činjenica je da dete mora da ode u vrtić jer nema ko da ga čuva, ali ako svakog jutra počnete sa ovim mislima da se opterećujete možete ući u začarani krug anksioznosti i besa.
Zapitajte se, da li vam je korisno da svakog jutra počinjete da vičete i nervirate se ?
Da li je logično očekivati od deteta da odjednom napravi tu dramatičnu promenu u svom životu?
Da li možete čarobnim štapićem da mahnete ispred deteta i promenite njegovu ćud i volju?
Da li ste uspevali do sada da mu promenite mišljenje…?
Pretpostavljam da je odgovor na ova pitanja do sada bio jedno veliko „Ne” inače ne biste čitali ovaj tekst.
Zato pokušajte ujutru, kada krene sva dreka i vika, pomislite „Pa bilo bi lepo da ljubimče krene bez kmekanja, ali činjenica je da neće još neko vreme da se navikne i ne mora, polako navići će se, ja mogu za njegovo/njeno dobro da sve ovo izdržim”.
Kako biste taj bes i ljutnju zamenili jednom manje dramatičnom emocijom nezadovoljstva.
Nezadovoljstvo ipak ne dovodi do izbacivanja vatrenih lopti iz čarobnog štapića…
I naravno, pošto ovo pišem iz našeg ličnog iskustva, evo šta nama u ovom „traumatičnom periodu” pomaže:
- Priprema odeće dan ranije i mamljenje deteta lepim haljinicam te samostalnim odabirom odeće,
- Odlazak u krevet ranije kako bi se ranije budila,
- Jutarnje lagano buđenje i ne odgovaranje na vikanje vikom jer time postaju još tvrdoglaviji…
- Mamljenje ujutru ukusnim malim zalogajčićima,
- Uključivanje starijeg deteta u buđenje, njihova jutarnja igra zna sve da olakša,
- Zajednički polazak u školu i vrtić, što bi rekli čoporativni porodični izlazak uz opštu prijatnu porodičnu galamu,
- Očajno kišno vreme + čizmice za jutarnje šljapkanje po baricama u stilu „Pepe praseta” je iz raja izašlo, isto važi za leto i šeširiće…
- Objašnjavanje i mamljenje, igrom u vrtiću, izlaskom napolje, druženjem…
- Ostajanje pri odluci da se ide u vrtić ma koliko suze i pogledi bili tužni, a vika glasna. Popuštanje može da bude kontra produktivno .
- Izbegavajte duge rastanke, znaju da izmame tek smirene emocije iz deteta, pogotovo na ulasku u vrtić.
Ukoliko i vi imate neko rešenje koje pomaže, budite slobodni da ga podelite sa svima nama u kometarima.
Svi ovi saveti su bitni za dete i njegovu integraciju ali bitni su i za vas.
Vaše psihičko zdravlje je takođe veoma bitno.
Ovaj period zna da bude veoma stresan.
Ukoliko baš imate problem a nemate sa kim da razgovarate o tome ne bi bilo loše da se obratite i nekom stručnom za savet.
Nista bolje od savetovalista za mame, kad su u pitanju ti problemi. Lakse je kad se okruzite roditeljima koji imaju iste probleme, i onda podelite iskustva i savete