Angina pektoris

Angina pektoris je jedno u nizu srčanih oboljenja. Obično se javlja u srednjem i starijem životnom dobu, ali zbog današnjeg načina života, sve više mlađe populacije oboljeva.

Posvećujemo joj pažnju zato što ako se ne dijagnostikuje na vreme i ne počne se sa lečenjem, može da dovede do infarkta srca.

Šta je u stvari angina pektoris?

Starenjem na našim krvnim sudovima se talože naslage triglicerida i holesterola, pa nastaje njihovo suženje i blokada. Samim tim, protok krvi kroz aterosklerotične krvne sudove je poremećen i smanjen,  tj organi ne dobijaju dovoljno kiseonika i hranljivih materija koje krv prenosi. Kad su srčane arterije tako izmenjene (koronarne arterije), onda ni srce ne dobija dovoljno kiseonika koliko mu je potrebno, to se zove ishemija.

Koji su simptomi angine pektoris?

Pre svega prvi alarm za uzbunu je bol u grudima. Pacijenti tu teskobu opisuju kao da ih nešto boli iza grudne kosti, steže, kao da im neko sedi na grudima (težina na grudima), često se brzo umaraju i imaju kratak dah.

Obično se taj bol javlja pri fizičkom opterećenju, ali mogu postojati i drugi okidači (stres, obilan obrok, pušenje). Svi uzroci i situacije koje dovode do povećanih potreba za kiseonikom mogu prouzrokovati bol u grudima ako su koronarne arterije oštećene.

Žene obično ne opisuju nikakve bolove kad su početni simptomi u pitanju, već se obično žale na brzo zamaranje i kratak dah, gubitak kondicije.

Bol može da se  širi u levo rame i u levu ruku, ali može i u vilicu, stomak, desnu ruku i u leđa.

Problem se javlja kod dijabetičara ako kao komplikaciju svoje bolesti imaju dijabetičnu polineuropatiju, oboljenje nervnih završetaka, među njima onih koji prenose bol, pa taj bol ne osećaju i zato je bitno da se i na najmanju teskobu u grudima ili nelagodnost obrate lekaru i ispitaju.

Mi smo u svojoj praksi imali slučjeve da dijabetičari razviju infarkt, a da uopšte ne osećaju bol.

Kako se otkriva angina pektoris?

Dijagnostika – Kad pacijent navede bol u grudima, pored merenja pritiska i slušanja srca i pluća obavezno treba uraditi EKG. Promene na EKG-u koje se javljaju u ishemiji, važan su parameter jer upućuju lekara šta treba dalje da radi. Naravno EKG može da bude i normalan, ali je on neizostavan deo pregleda.

Zatim dolazi na red pregled koji se sastoji od kompletne laboratorije, rendgena srca pluća, eha srca, eha abdomena, testa opterećenja i naravno posete kardiologu.

Test opterećenja predstavlja metodu kojom se ispituje kakva je snabdevenost srca krvlju, odnosno postojanje angine pectoris.

Fizičko opterećenje predstavlja hod po pokretnoj traci ili vožnja statičkog bicikla. Tokom izvođenja  testa se prate krvni pritisak, srčana frekvenca (broj otkucaja u minuti) i sve vreme se snima EKG zapis (električna aktivnost srca).

Osetljiviji od testa opterećenja je stres eho test. Pacijent se izlaže fizičkom opterećenju ili mu se daje dopamin (medikament) i pored praćenja krvnog pritiska, srčane frekvence I EKG-a, radi se  ultrazvuk (eho) srca da bi se videlo kako se srčani mišić ponaša u tim uslovima.

U zavisnosti od nalaza, ispitivanja mogu da se prošire. Nekad se pored dijagnostike koja ide u smeru angine pectoris (koronarografija I MSCT koronarografija-skenerom se snimaju koronarne arterije) rade i testovi na viruse, na Coxackie, CMV, Parvo B19 i ostale ako se posumnja na perikarditis, posebno kod mlađih ljudi.

Koliko vrsta angine pektoris postoji?

Bitno je da znate od koje vrste angine pektoris bolujete jer postoji nekoliko tipova, a to je važno radi ordiniranja prave terapije. 

  1. Prvi tip je stabilna angina pektoris, a naziva se tako jer se njeni simptomi pojavljuju pri fizičkom naporu (penjanje uz stepenice, sportska aktivnost) kada su potrebe srca za kiseonikom veće, a smiruju se ubrzo nakon upotrebe lekova i odmora.
  2. Drugi tip je nestabilna angina pectoris koja je jako opasna jer se pojavljuje iznenada, čak i kada se odmarate, a njeni napadi se dešavaju kada naslage holesterola i triglicerida (plakova) puknu i napravi se krvni ugrušak koji još više pogorša protok krvi kroz srce. Naravno ti krvni ugrušci mogu potpuno blokirati krvne sudove. Ako se desi da oni totalno blokiraju krv do jednog dela srčanog mišića, nastaje infarkt o kome ćemo detaljnije da pišemo u novom tekstu.
  3. Treći tip angine je varianta angina (Prinzmetalova angina) koja nastaje kao posledica spazma koronarnki (srčanih sudova), tj kad se odjednom koronarke suze i zgrče dođe do trenutnog smanjenog dopremanja krvi u jedan deo srca. To ne traje dugo i simptomi popuštaju na upotrebu lekova.

Ono što treba znati da svi tipovi angine pektoris mogu da dovedu do infarkta i zato je bitno poštovati terapiju i režim ishrane i promeniti životne navike. 

Kako se leči angina pectoris?

1.Od lekova koji se koriste u lečenju angine na prvom mestu ćemo pomenuti nitrate koji su vazodilatatori koji šire krvne sudove i na taj način povećavaju protok krvi (izosorbiddinitrat, izosorbidmononitrat, nitroglicerin i ostali…). Naravno, mogu se uključiti i lekovi kao što su molsidomin i trimetazidin koji se često koriste kod nestabilne angine pektoris.

2. Na drugom mestu su lekovi koji su za cirkulaciju, antiagregacioni lekovi koji sprečavaju slepljivanje trombocita i stvaranje krvnih ugrušaka (na prvom mestu acetilsalicilna kiselina, a onda i lekovi sa jačim dejstvom, kao što su klopidogrel, tikagrelor)

3.Takođe tu su beta-blokatori i ostali antiaritmici ako postoji tahikardija ili drugi poremećaji ritma.

4. Na četvrtom mestu se nalaze statini (lekovi koji smanjuju holesterol) i fibrati (lekovi koji smanjuju trigliceride). Naravno, mogu se uključiti i mnogi drugi lekovi, u zavisnosti od pridruženih bolesti. Terapija je doživotna.

Pored medikamentne terapije nekad je potrebno uraditi zahvat koji se naziva angioplastika (takođe poznata kao perkutana koronarna intervencija-PCI), obično u kombinaciji s postavljanjem male metalne cevi nazvane stentom. U nekim slučajevima mogu biti potrebne operacije srca (koronarni bypass). 

Šta reći na kraju, angina pektoris se leči ali kao i svaka bolest zahteva redovno uzimanje terapije i umerenu fizičku aktivnost.

Ponekad pacijenti misle da će proći sama od sebe, jer i ti bolovi uglavnom prođu sami od sebe, ali mogu ponovo i da se jave i zato treba ispitati svaku mogućnost kada se jave tegobe koje mogu da liče na anginu pektoris.

14 KOMENTARA

        • Poštovani, imamo dosta pacijenat koji imaju anginu pektoris žive i rade normalno, ali pod terapijom su i idu redovno na kontrole , što je i najbitnije. Kod angine pektoris je bitno izbegavati težak fizički napor i stres ponajviše. Tako da ti pacijenti jesu sposobni , ali sposobnost za rad se ne ocenjuje samo na osnovu jedne bolesti, već celokupnog stanja pacijenta i svih bolesti koje ima. Procenu radne sposobnosti i sposobnost za rad procenjuje invalidska komisija i Institut za medicinu rada u Beogradu u zavisnosti od slučaja do slučaja.

  1. svaka čast i za text i za savete. Imam pitanje. Imam trenutono 40 godina, otac je kao mali, sa svojih 16 godina oboleo od reumatske groznoce, lecili su ga dugo od prehlade dok nisu ustanovili da je reumtska groznica. to mu je ostetilo zaliske i na dalje… . To spominjem zbog slucajnosti nasledjivanja nečega…. moj problem je u tome sto jos od malena stalno osecam nelagodnost u predelu srca….kao neko peckanje probadanje….to naleti na kratko ta nelagodnost i prodje relativno brzo, ponekad bude i otezano disanje ali ne zajedno sa probadanjem. i onda su mi govorili da je to odrastanje….razvijanje tela….pa sam mislio da i ja umisljam i opterecujem se zbog toga sto znam u kakvoj je situaciji otac…. i dan danas mi je kao i tada, nije nista gore a ni bolje…bavim se sportom normalno sve…imao sam jos od malena problema sa pritiskom dogurao je do blokatora i 190/110 ali od pre tri godine odjednom mi je dosao u normalu bez lekova, probao sam da razmiljam drugacije da se ne opterecujem….i sada ne znem sta da mislim…hvala Vam mnogo unapred na odgovoru

    • Poštovani, iskreno jedini način da ratrešite Vašu dilemu je da se ispitate od glave do pete. Što znači da uradite RTG srca i pluća, eho srca, kompletnu laboratoriju sa sve hormonima štitne žlezde, gvožđem i feritinom i posetite kardiologa. Tegobe koje imate mogu da budu i posledica stresa ali činjenica da ste imali problema sa pritiskom zahteva detaljno ispitivanje.

      • Postovani,
        pre mesec dana moj suprug je doziveo akutni infarkt miokarda prednjeg zida.Rađena mu je koronarografija i ustanovljeno je da mu nisu zacepljene i zapusene arterije.Kako je to moglo da se desi?
        Srdacan pozdrav

        • Poštovana,

          Verovatno je došlo bukvalno do stezanja krvnih sudova koji ishranjuju srce što je dovelo do problema koji je imao. Taj oblik problema sa cirkulacijom srca je relativno redak i karakteriše ga baš taj dobar nalaz na koronarografiji ali ipak predstavlja razlog za brigu..

  2. Postovani zbog bolova u grudima poslata sam da uradim ERGo test gde mi se slosilo, odatle sam poslata u urgentni centar gde su mi uradili analizu krv i rekli da sam pozitivna. U urgentnom nisu mi dali nikakav lek osim kiseonika i vratili me kod kardiologa gde takodje nisam dobila nikakav lek jer oni nemaju nista tu u ambulanti gde rade ERGo test vec mi je preporucila da sama kupim nitroglicerin i odem kod nekog privatnog lekara da uradim EHO srca sto sam i uradila i dobila dijagnozu Hypertensio arterialis Athesio perikardii HLP. Dali je to srodno ili razlicito . unapred zahvalna

    • Poštovana, Hypertensio arterialis znači da imate visok pritisak, athesio pericardi znači da postoje priraslice na perikardu koje mogu da dovedu do bolova u grudima, HLP znači da imate povećane masnoće u krvi. Sve ove dijagnoze su povezane, ali postavlja se pitanje , na šta ste pozitivni u urgentnom centru, da li na anginu pektoris ? U svakom slučaju , nadamo se da su Vam dali terapiju koja pokriva sve ove dijagnoze koje imate i da Vas je kardiolog kod koga ste bili kvalitetno pregledao.

  3. Imam 70 godina, dijabetičar, angina pektoris dijagnotisana pre 15 i više godina, operisala štitnu žlezdu i papilarni karcinom 2012.i operisala mal.tumur debelog creva 2019.a ja sam ustvari zdrava žena😂 samo se mnogo zamara. Radjena mi je koronografija 2016.na KC pripremanja za stentove ali tad su bili mišljenja da ne trebaju stentove? Ja se i dalje zamorim za pola sprata kad se penjem. Pijem tonu lekova..tivoral,limeral,oglition,erinorm,bisoprolol,kardiopirin,vazotal,glukofaž1000, atoris i emaneru. Niko ne može da mi utvrdi od kuda taj zamor? Godina proizvodnje😆

    • Poštovana,

      Verujemo da ste proverili laboratoriju i u sklopu nje gvožđe i feritin, kao i da patite redovno hormone štitne žlezde. Ukoliko imate problema sa gvožđem i hormonima štitne žlezde tj.da Vam nije izbalansirana terapija, to bi dalo objašnjenje za tegobe koje imate. Drugo objašnjenje bi bilo slabljenje srca , dotakli smo se te teme u tekstu https://www.savetilekara.rs/slabost-srca/

      Važno je da idete na redovne kontrole kod kardiologa ili interniste….

      Pozdrav

  4. Pijem coraps 100 .Dali su mi kardiolozi sa vma.radili su mi sva ispitivanja koja navodite:koronografiju,holter.ubrizgavali inekciju, ekg, preležala sam svinjski grip februara 2011g bila sam u komu mesec dana od tada imam problema sa pritiskom pluča su mi samo 30%radila samo bog zna kako su me izvukli .Dali je dosta taj lek corasp 100mg.

    • Poštovana,
      Verovatno su sva ta ispitivanja pokazala da nemate anginu pektoris i neka druga oboljenja srca , pa su procenili da je Corasp 100 dovoljan. Naravno , Vi ako se ne osećate dobro , javite se opet lekaru , pa će da Vas ispita,

POSTAVI KOMENTAR

Molimo Vas unesite svoj komentar!
Molimo Vas unesite svoje ime