Bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju jedan od vodećih uzroka smrti kako u svetu tako i kod nas.
Pored toga, jednom kada se desi neki problem sa krvnim sudovima on može u potpunosti da poremeti normalan život i funkcionisanje.
Iz tog razloga smo se odlučili da se u ovom tekstu dotaknemo ove teške teme.
Šta je prevencija kardiovaskularnih oboljenja i po kom planu treba da se odvija?
Plan sprečavanja oboljenja srca podrazumeva nekoliko nivoa i to:
1. Osnovni primordijalni nivo koji podrazumeva sprečavanje samog razvoja bolesti.
On obuhvata potpuno zdravu populaciju koja nema nikakve tegobe odnosno bolesti.
Edukacijom ove populacije se podstiče zdrav način života.
Na taj način se dugoročno decenijski gledano smanjuje verovatnoća razvoja bolesti srca i krvih sudova „Bolje sprečiti nego lečiti“.
2. Primarna prevencija podrazumeva populaciju ljudi koja već poseduje neke rizike za razvoj bolesti srca i krvnih sudova.
Tu pre svega podrazumevamo osobe koje već imaju povišeni pritisak, gojazne su, pod velikim stalnim stresom su, imaju povišen šećer itd.
Cilj je u ovom slučaju držati faktore rizika pod kontrolom zdravim načinom života ali i uzimanjem terapije te redovnim kontrolama kod lekara.
3. Sekundarna prevencija podrazumeva populaciju ljudi koji već imaju neku bolest srca ili krvnih sudova.
Recimo osobe koje su imale infarkt.
Ovde je cilj sprečiti razvoj komplikacija ili pogoršanje stanja odnosno bolesti koja je već nastala.
To se postiže uzimanjem redovne terapije, zdravim načinom života te redovnim posetama lekaru.
Bez obzira da li ste se prepoznali u nekom od ovih nivoa sprečvanja razvoja bolesti srca i krvnih sudova, sada ćemo pobrojati neke od koraka koji bi trebalo da smanje verovatnoću razvoja ovih bolesti.
1. Prekinite pušenje, pušenje predstavalja jedan od vodećih uzroka za razvoj bolesti srca i krvnih sudova.
Ova nezdrava navika oštećuje organizam na više nivoa.
Ulaskom u pluća stvaraju se mikro oštećenja unutar njih plus sitne čestice koje se unose pušenje predstavljaju stranu materiju koju naš organizam pokušava da izbaci.
To dovodi do stvaranja sekreta što zajedno sa oštećenjima na plućima smanjuje količinu kiseonika koji se unese u organizam.
Nedostatak kiseonika stimuliše srce da radi brže, a pritisak da skače što vremenom dovodi do razvoja bolesti srca i krvnih sudova.
Pored toga pušenje povećava verovatnoću za razvoj ateroskleroze odnosno začepljenja krvnih sudova.
2. Održavajte normalnu težinu.
Povećana težina sama po sebi predstavlja opterećenje za srce i krvne sudove.
Veća težina podrazumeva veću površinu tela koje treba nahraniti.
Zbog toga srce radi više a krvni sudovi bivaju opterećeni više.
U mladosti srce to može da izdrži ali dugoročno gledano, vremenom dolazi do slabljenja srca i samim tim razvoja bolesti.
Pored toga, povećana težina podrazumeva da se unosi nezdrava hrana bogata masnoćama koje se takođe na krvnim sudovima i time ih zatvaraju.
3. Hranite se zdravo.
Ishrana je jako bitna za održavanje srca i krvnih sudova zdravim.
Danas smo okruženi velikom količinom nezdrave hrane koja je bogata nezdravim mastima.
Te masnoće se talože na krvnim sudovima i mogu da ih zakrče.
Ne treba zaboraviti ni velike količine soli koje se koriste za pripremanje te hrane.
Grickalice koje nas okružuju su preslane, a so dovodi do skoka pritiska i oštećenja krvnih sudova.
Spomenućemo i gazirana pića od kojih mnoga izazivaju zavisnost koja dugoročno gledano oštećuje ceo ljudski organizam.
4. Šetajte i krećite se što više možete ili bar pokušajte da imate barem pola sata šetnje dnevno.
Dobra strana fizičke aktivnosti su mnoge.
Pre svega troši se višak kalorija koji bi otišao u težinu, smanjuje se nivo šećera, jačaju se mišići uključujući i srce.
Pored toga, šetnja je dobra za borbu protiv depresije, nesanice anksioznosti.
Mi kao ljudska bića, nismo razvijeni za ležanje, već za kretanje i trčanje.
Samo ležeći padamo fizički, psihički, mentalno i u svakom drugom pogledu.
5. Držite pod kontrolom hronične bolesti koje imate.
To se pre svega odnosi na uzimanje terapije koja je već propisana.
Hronične bolesti poput šećera, povišenog pritiska ali i mnogih drugih dugoročno gledano dovode do oštećenja na krvnim sudovima.
Ta oštećenja su u početku mala, ali kada se skupi više njih može da dođe do katastrofalnih pogoršanja zdravlja.
6. Kontroliše nivo holesterola i triglicerida u krvi.
Ukoliko imate povišene vrednosti, potrudite se da ih dovedete u što razumljivije granice.
7. Izbegavajte i smanjite konzumiranje alkohola.
Iako se smatra da pojedina alkoholna pića štite krvne sudove i pomažu u zaštiti od razvoja oboljenja srca, ipak nije baš sve tako.
Alkohol dovodi do stvaranja zavisnosti i oštećenja mnogih drugih organ, kao što je na primer jetra.
Jetra predstavlja našu fabriku koja čisti organizam.
Ona ima neverovatnu moć regeneracije ali kada je pod dugotrajnim opterećenjem ti mehanizmi popuštaju i ona propada.
O uticaju alkohola i alkoholizma na mozak, ostale organe, socijalno društvene i porodične mreže se već mnogo toga pričalo…
8. Pokušajte da imate barem 7 do 9 sati sna.
San je jako bitan za oporavak organizma i pripremu za dan koji sledi.
Ukoliko nemate dovoljno sna, organizam angažuje svoje rezerve i trudi se da neophodan stepen funkcionalnosti obezbedi terajući srce da radi brže, pritisak i šećer da skače.
Sve do trenutka kada se ti mehanizmi iscrpe i kada dodje do nepovratnog oštećenja.
9. Na kraju treba spomenuti stres kao faktor koji dovodi do razvoja bolesti srca i krvnih sudova.
Stres je danas sveprisutan u našem društvu ali i svetu uopšte.
Kada je neko pod stresom, naš organizam podiže svoje odbrambene funkcije u smislu ubrzanog pulsa, podizanja pritiska, ubrzanog rada želuca, creva, žlezda…
Ti mehanizmi kratkoročno nama omogućavaju da rešimo probleme koje imamo, ali dugoročno mi nemamo beskrajne resurse.
Odbrambeni mehanizmi postepeno popuštaju i dolazi do razvoja bolesti.
