Da, dijabetes se može lečiti ali ga treba ozbiljno shvatiti i pristupiti mu sa velikom upornošću jer to podrazumeva:
1. Izbacivanje hleba i peciva iz ishrane
2. Izbacivanje slatkiša, grickalica i brze hrane
3. Što se tiče mesa, ono je dozvoljeno u normalnim količinama i sa manje masnoća. To isto važi i za mlečne proizvode, bitno je da jedete one sa manje masnoća.
4. Kada se radi o povrću, tu gotovo sve možete da jedete, a morate jedino da pazite na ono koje ima skrob u sebi jer je to isto ugljeni hidrat (šećer), a to su pasulj, grašak, krompir, sočivo…
5. Alkohol, gazirana pića i sokovi su zabranjeni.
6. Dozvoljeno je voće koje nije mnogo slatko (banane, lubenice, dinje i šljive ne bi trebalo da jedete).
7. Takođe je važan normalan ciklus spavanja za organizam, kako bi se smanjilo opterećenje organizma,
8. Ukoliko dijeta ne spusti šećer uvode se lekove. Njihovo uvođenje je postepeno, a proces uvođenja je dug kako bi se pogodila prava doza leka i zato se mora imati dosta strpljenja
Vrlo često nas ljudi pitaju šta je bolje, lekovi ili insulin?
I lekovi i insulin imaju svoje mesto u terapiji. U Srbiji se obično koriste metformin i preparati sulfonilureje, ali postoje lekovi novijih generacija koji još uvek kod nas ne idu na recept jer su skupi, ali su jako efikasni u regulaciji šećera.
Kada se iscrpe rezerve pankreasa sa insulinom koji stvara organizam, tu lekovi nemaju efekta i potrebno je da se uvedu preparati insulina koji se daju u obliku injekcija.
Disciplina u ishrani, ponašanju, terapiji je jako bitna. Jednom započeta terapija se mora striktno poštovati i ne izbegavati.
Koje su komplikacije dijabetesa?
Dijabetes ili šećerna bolest je jedna podmukla bolest koja može da izazove niz komplikacija. Mi ćemo samo navesti neke najčešće:
1. Rizik od kardiovaskularnih bolesti kao što su angina pectoris, infarkt se izrazito povećava jer dijabetes oštećuje i koronarne sudove.
2. Pored toga oštećuje i sve ostale krvne sudove, pa pacijenti sa dijabetesom često imaju problem sa cirkulacijom (gangrene i ulkusi koji se javljaju na stopalima) se relativno često mogu videti kod dijabetičara.
3. Takođe, oštećenje nerava i simptomi kao što su mravinjanje, peckanje ili bolovi, posebno u nogama, mogu biti znak polineuropatije. Oštećenje nekada progredira toliko da npr, nervni završeci u nogama toliko budu oštećeni da pacijent ne oseća toplotu (kad neko bos hoda po vrelom betonu na 40 stepeni C)
4. Oštećenje bubrega.
5. Teško zarastanje rana i česte infekcije rana.
Šta znači kada Vam doktor kaže da imate dijabetes – šećernu bolest?
Pre svega to znači da ne smete da se plašite i ne smete da paničite, jer bez obzira što to strašno zvuči, leči se i uz tu bolest može da se živi potpuno normalno…
Neke loše životne navike se moraju promeniti, korekcija ishrane, kao i poštovanje terapije i redovne kontrole kod lekara su neophodni da bi se ova bolest držala pod kontrolom.