Simptomi dijabetesa

Simptomi dijabetesa. Dijabetes – šećerna bolest je na žalost postala bolest svakodnevice.

U ovom tekstu ćemo pokušati da vam je što više približimo i pomognemo da shvatite kako da je obuzdate ali i sprečite.

Šta je to dijabetes – šećerna bolest?

Dijabetes – šećerna bolest znači da vaš organizam više ne može da preuzima šećer koji se nalazi u krvi. To dovodi do njegove povećane koncentracije i štetnog dejstva na organizam

Koji su simptomi dijabetesa – šećerne bolesti?

Prvi simptomi na koje se pacijenti žalemogu da budu:

1. Sušenje usta
2. Često noćno mokrenje
3. Povećana žeđ i apetit
4. Zamaranje i vrtoglavica
5. Gubitak u težini.
6. Ponekad, kada je šećer jako visok, se primeti i miris znoja i mokraće na aceton ali to samo u ekstremnim slučajevima kada se svi ostali simptomi prethodno ignorišu.

Dijabetes je podmukla bolest, koja ne daje jasne simptome već niz sporednih znakova koji moraju skupa da se gledaju.

Kada nastaje dijabetes – šećerna bolest?

Dijabetes je nasledan, tako da ko ga ima u porodici mora na vreme da počne da vodi računa o ishrani.

Izaziva ga stres, pogotovo onaj iznenadni jaki ali i hronični jer organizam se u stresu priprema za akciju i pod opterećenjem je, organizmu tada treba gorivo a šećer je naše gorivo koje se u tim situacijama povećava u krvi, stim što u jednom trenutku naš organizam ne može više da ga prihvati i tu nastaje dijabetes.

U osnovi nastanka dijabetesa, je nedovoljna količina insulina ili insulinska rezistencija.

Insulin stvaraju ćelije pankreasa i on je neophodan da bi glukoza (šećer) ušla u ćelije.

Postoje dva tipa dijabetesa:

1. Diabetes mellitus tip 1 je kada naš imuni sistem uništava ćelije pankreasa koje stvaraju insulin i zbog toga naš organizam nema dovoljno insulina da bi se šećer metabolisao.
2. Diabetes mellitus tip 2 nastaje obično kao posledica insulinske rezistencije.

Insulinska rezistencija je kada naša tkiva ne reaguju na insulin i kao posledica toga vrednosti šećera u krvi su više od normalnih što je predijabetes, ali kasnije može da pređe u dijabetes.

Gojazne osobe su pod povećanim rizikom od nastanka dijabetesa – šećerne bolesti.

Takođe i osobe koje se nezdravo hrane, konzumiraju brzu hranu, velike količine slatkiša i gaziranih sokova i alkohola.

Poseban oblik dijabetesa je gestacioni, tokom trudnoća , a smatra se da nastaje jer hormoni posteljice svojim dejstvom zapravo smanjuju dejstvo insulina.

Kako se dokazuje dijabetes -šećerna bolest?

Dijabetes se dokazuje davanjem krvi na analizu našte (ujutru pre jela) gde se meri vrednost glukoze. U većini laboratorija normalne vrednosti glukoze su od 3,9-6,1 mmol/l. Ako su vrednosti preko tih 6,1 mmol/l , treba ponoviti analizu i obično se izvodi OGTT test ako su vrednosti glukoze između 6,1 i 6,9.

To je test gde se meri šećer našte, potom pacijent popije zašećereni rastvor i onda se meri glukoza nakon 1 časa, a potom nakon 2 časa. Ako nakon 2 h vrednost glukoze je do 11,1 mmol/L, onda imate predijabetes, odnosno insulinsku rezistenciju.

U tim situacijama, obično se savetuje promena ishrane i uvodi se metformin.

Ako je vrednost prekio 11,1 mmol/L , onda pored ishrane, uvode se lekovi ili insulin.

Kod trudnica su rigorozniji kriterijumi za utvrđivanje gestacionog dijabetesa.

Takođe, dijagnoza dijabetesa se može postaviti utvrđivanjem vrednosti HbA1C (glikozirani hemoglobin). Ako je njegova vrednost veća od 6,5% , smatra se da pacijent ima dijabetes.

POSTAVI KOMENTAR

Molimo Vas unesite svoj komentar!
Molimo Vas unesite svoje ime