Nizak pritisak

U ovom tekstu ćemo pokušati na što prostiji način da vam približimo problem koji se zove „nizak pritisak“.

Takođe, objasnićemo vam šta da radite u slučaju da vam je pao pritisak ili da je nekome drugom oko vas nizak pritisak.

Kao i kada je taj nizak pritisak znak neke mnogo opasnije bolesti i zvono za uzbunu kako bi se ta neka bolest na vreme otkrila.

Pre svega nizak pritisak je teško precizno definisati.

Naš normalan pritisak je tu oko 120/80 ali postoje osobe koje normalno imaju niži pritisak od uobičajenog.

Kod tih osoba je normalan pritisak tu oko 90/60 tako da uslovno rečeno, nizak pritisak je pritisak niži od uobičajenog pritiska.

Kakvi su simptomi niskog pritiska?

Recimo normalan pritisak vam je 120/80 i vi se osećate odlično.

Posle nekog vremena proverite pritisak jer osećate neku slabost i vidite da je pritisak sada 100/60, a zatim posle još nekog vremena osetite vrtoglavicu.

Kao da ne možete da hodate, imate osećaj da ćete da se srušite i refleksno tražite da se za nešto ili nekoga uhvatite izmerili ste pritisak a on je 80/50.

Okolina je već počela da primećuje nešto čudno i priča vam kako ste bledi, da ste dobili neku žućkasto beličastu boju.

Vi u tom trenutku padate i navlači vam se neka crna koprena na oči.

Posle par minuta ležanja vi ustajete dok vam uspaničena (što je normalna reakcija i ne treba je osuđivati) ali snalažljiva okolina objašnjava da vas je polila sa par litara hladne vode, podigla vam noge iznad glave i donela vam da pijete slanu ili kiselu vodu.

Kada ste izmerili pritisak, utvrdili ste da nemate više nizak pritisak i možete normalno da funkcionišete.

Ovako izgleda jedan uobičajeni pad pritiska sa kratkotrajnim gubitkom svesti.

Bitno je da ste posle par minuta ustali i da sada nemate nikakve tegobe.

Vaš organizam je prepoznao nizak pritisak, jer se smanjio dotok krvi u mozak.

Silom vas je primorao da legnete i time povećate priliv krvi u mozak.

To može da se desi zbog velike vrućine, gubitka krvi tokom menstruacije, nedovoljnog unošenja vode.

Ili pak pogrešnog konzumiranja lekova za visok pritisak.

Razlozi su razni ali bitno je kako se osećate posle i da nemate nikakve tegobe.

Šta da uradite ako vam je nizak pritisak?

1. Lezite i noge podignite na nekoliko jastuka kako bi vam se krv što više slila u mozak i kako bi pritisak skočio.

2. Uzmete nekoliko čaša kisele vode ili dve čaše obične vode u koju ste razmutili po jednu kašičicu soli.

Slana i gazirana voda podižu pritisak.

3. Polivanje hladnom vodom ili umivanje hladnom vodom takođe ima efekta u podizanju niskog pritiska.

Primenom ovih metoda pritisak bi trebao da skoči u roku od 20 minuta.

U suprotnom ako i dalje bude bio nizak, pravac hitna ili zovite hitnu.

Naravno sve ovo zavisi i od toga kako se osećate.

Ako osećate da vam nije dobro i nemate ranijeg iskustva sa niskim pritiskom niti ikog oko sebe, bolje je da se odmah javite lekaru.

Postoje i lekovi za veštačko podizanje pritiska.

Ali mi ih ne preporučujemo jer bitno je naći uzrok a ne lečiti posledicu.

Šta nikao ne trebate da radite ako ste zatekli nekoga bez svesti?

Nikako ali nikako nemojte da šamarate osobu bez svesti.

Jeste da je to stari balkansko – filmski metod buđenja ali ako ta osoba ima neko krvarenje u mozgu, šamaranjem to krvarenje može da se pogorša.

Kada se javlja nizak pritisak?

Najčešće se javlja u letnjim mesecima ali može i bilo kada zbog toplote.

Na toploti se krvni sudovi šire i pritisak pada, zato je bitno leti unositi što više tečnosti.

Osobe ženskog pola, vrlo često tokom obilnih menstruacija imaju padove pritisak i mogu da dobiju gore navedene simptome.

Zatim osobe koje su popile lekove za pritisak a nizak im je, kao i osobe koje boluju od raznih hroničnih bolesti.

Kada su padovi pritiska opasni?

Postoje osobe koje su navikle na nizak pritisak i one samo tako mogu da funkcionišu.

To je normalno i te osobe su manje više već navikle na simptome niskog pritiska i one već same znaju šta treba da urade.

Ali ako vam se prvi put desilo da vam je nizak pritisak i da ste se srušili, to morate da ispitate.

Obavezno uradite sledeća ispitivanja:

1. Laboratoriju kako bi se videlo da niste slučajno anemični

2. Ultrazvuk stomaka i abdominalne aorte kako bi se proverilo da li je sa stomakom i aortom sve u redu.

3. Proverite da niste slučajno prokrvarili ili da nemate slučajno krvi u mokraći.

Kod žena tokom menstruacije mogu da se dese padovi pritiska i to zahteva pregled ginekologa.

Ako slučajno imate bol u stomaku ili bilo koji drugi bol i nizak pritisak, obavezno se javite lekaru.

Logično je da kada ima bola i pritisak skače jer se naš organizam bori.

Ali ako postoji bol i nizak pritisak, tu je već nešto čudno i treba da se pazi.

Kao i kod drugih stanja u medicini bitno je biti oprezan i slušati naše telo a ne zanemarivati tegobe koje nam se javljaju.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo Vas unesite svoj komentar!
Molimo Vas unesite svoje ime