Saturacija kiseonika u krvi

Merenje saturacije kiseonika u krvi je postala procedura dostupna skoro svakome.

Aparati koji ovo rade se mogu naći na svakom koraku.

Tumačenje rezultata sa druge strane spada u domen lekara.

Mi ćemo ipak pisati o tome u ovom tekstu, jer sigurno i vi koji ovo čitate imate taj aparat kod kuće.

Šta je to saturacija kiseonika u krvi?

Kada vazduh uđe u pluća kiseonik prelazi u naš organizam i vezuje se za hemoglobin.

Hemoglobin se nalazi u ćelijama krvi eritrocitima.

Eritrociti transportuju hemoglobin, koji nosi kiseonik, po telu i tako se obezbeđuje snabdevanje organizma kiseonikom.

Hemoglobin ima četiri mesta za vezivanje kiseonika, poput četiri ručice kojima pridržava stvari.

Popunjenost tih mesta za transport kiseonika se zove saturacija.

Kako se meri saturacija kiseonika u krvi?

Saturacija se meri na dva načina, uzimanjem acidbaznog statusa iz krvi u bolničkim uslovima ili pomoću oksimetra koji se stavlja na prst.

Oksimetar je ono što nas sada interesuje, pa ćemo pričati o njemu.

Ovaj mali uređaj se stavlja na prst i meri saturaciju.

Merenje vrši na taj način što registruje različite talasne dužine svetlosti koje ima hemoglobin sa i bez kiseonika vezanog za sebe.

Pored toga vrlo često imaju i opciju merenja pulsa što zna da bude korisno.

U određenim situacijama ovi uređaji neće ispravno raditi.

Primetili smo da teško očitavaju vrednosti saturacija kada su ruke hladno, prsti prljavi ili ako postoji nanos laka na noktu.

Dobre baterije su takođe bitne za njegovo ispravno funkcionisanje.

Od čega zavisi saturacija kiseonika u krvi?

Pre svega zavisi od zdravstvenog stanja pacijenta.

Mnoge bolesti pogotovo hronične utiču na saturaciju i na tumačenje rezultata jer u tim stanjima saturacija može da bude niža nego što je normalno.

Pomenućemo najbitnije:

1. Kod pacijenata koji imaju kardiovaskularna oboljenja (infarkt srca, srčane mane, slabost srca, anginu pectoris, aterosklerozu…) kao i kod gojaznih pacijenata i dijabetičara često mogu da se očitaju vrednosti niže nego što je uobičajeno.
2. U tu grupu spadaju i pacijenti sa bolestima pluća kao što su astma, hronična opstruktivna bolest pluća, emfizem, upala pluća ( nebitno koje etiologije ), plućna embolija, i slično.
3. Kod pušača takođe mogu biti snižene vrednosti, ali mogu biti i normalne vrednosti što zavisi i od prisutnog ugljen-monoksida u krvi jer pulsni oksimetar ne može da razlikuje kiseonik od ovog drugog (koji se stvara zbog pušenja).
4. Saturacija može da pada i u stanjima povezanim sa anemijom i sa hematološkim oboljenjima.
5. Takođe niža saturacija je često i kod obolelih od sleep apnee.
6. Nisku saturaciju mogu da izazovu i lekovi za bolove iz grupe narkotika i anestetika.
7. U nekim stanjima mogu biti lažno niže vrednosti i to se dešava obično kod hipotermije i loše periferne cirkulacije kad su ruke i noge stalno hladni.
   Kad je saturacija niža od normalnih vrednosti a sumnja se u pouzdanost rezultata oksimetrom, trebalo bi da se uradi acidobazni staus gde se koncentracija gasova meri direktno iz arterijske krvi što se radi u bolnici. To je najpouzdaniji test za određivane gasova u krvi.

Simptomi manjka kiseonika u krvi?

Simptomi su različiti ali najčešći na koje se pacijenti žale su kratak dah, pojačano zamaranje, ubrzan rad srca, vrtoglavica.

Kako saturacija pada javljaju se i simptomi kao što su konfuzija i dezorjetacija, bledilo, a kasnije plavičasta prebojenost kože koja govori o cijanozi.

Kako se tumače vrednosti?

1. Normalna saturacija se kreće od 95 do 100 procenata.
2. Primetili smo da osobe obolele od HOBP imaju obično saturciju oko 97.
3. Dijabetičari koji imaju oštećenu perifernu cirkulaciju mogu imati niži stepen saturacije kao i oboleli od drugih težih hroničnih bolesti ili pušači, ali se kreće u normalnim granicama.
4. Saturacija od 90 do 95 procenata znači da postoji neki problem u organizmu koji remeti ovaj jako bitan proces. Recimo kod infekcije Korona virusom, kada postoji blaža upala pluća često se saturacija kreće oko 92 do 94. Ovaj nivo saturacije ne predstavlja i dalje razlog za paniku ali predstavlja znak da je potrebno javiti se lekaru radi terapije.
5. Saturacija ispod 90 procenata već predstavlja znak teže bolesti. Našem organizmu je kiseonik neophodan za normalno funkcionisanje. Ovako nizak nivo već predstavlja znak mogućeg razvoja hipoksije, što je stanje opasno po život. Osobe koje imaju ovako nisku saturaciju izgledaju umorno i ispijeno. Koža bude žućkaste prebojenosti i često na još nižim nivoima bude orošena znojem. Usne i prsti mogu da dobiju plavičastu nijansu. Srčana radnja je vrlo često ubrzana kao pokušaj organizma da kompenzuje nedostatak kiseonika u krvi. Dakle saturacija ispod 90 je razlog za javljanje lekaru kako ne bi došlo da daljeg pogoršanja stanja.

Zašto je merenje saturacije bitno?

Kao što vidite, merenje saturacije kiseonika u krvi je jedna jako bitna procedura.

Ona može da da naznaku za postojanje mnogih bolesti kao i da omogući pravovremeno otkrivanje pogoršanja stanja.

Naš mozak je jedan od najosetljivijih organa na nedostatak kiseonika.

Već pri vrednostima ispod 85 dolazi do promena u njegovom funkcionisanju.

Prvi znaci hipoksije se mogu primetiti golim okom tek kada saturacija padne ispod 67 procenata.

Sve ovo čini merenje saturacije jeftinom i korisnom procedurom, koja bi trebala da postane standardna u svim ambulantama opšte prakse i hitne pomoći.