Treći deo teksta „Značaj rane intervencije kod dece na uzrastu od rođenja do 24 meseca“
Autori: Zorana Radivojević, Biljana Milošević
Reakciju usredsređivanja izaziva pojava i glas čoveka, a ne neke druge draži.
Na osnovu vizuelnog i akustičkog usredređivanja (reakcija na zvuk je prisutna već u 5.m trudnoće oko 2-3,m javlja se složena reacija, „kompleks oživljavanja (Figurina i Denisova) i to samo kada dete vidi ili čuje poznatu osobu (Podđakov, 1977).
Ispoljava se pokretanjm ekstremiteta, osmehivanjem i gukanjem.
Ovo je prvo jasno svedočenje o postojanju komunikacije između deteta i odraslog.
Na osnovu njega se formiraju pokreti dohvatanja rukom, govor i emocionalni razvoj.
Tako pokret počinje svoj put razvoja od ekspresivnog i elementarnog ka tranzitivnim, pokretima slobodne imitacije i konvencionalne simbolike, koji će se usvajati od 8-9. meseca.
Šta je preduslov za komunikaciju deteta sa ostalim ljudima?
Razumevanje jezika je preduslov za komunikaciju sa ostalim ljudima koji govore tim jezikom.
Jezik kao specifično humano obeležje predstavlja sistem verbalnih znakova hijerahijski ustrojene strukture, bez vremenske i prostorne dimenzije.
Kao apstraktan fenomen, definisan je sistemom znakova, zasnovanim na principima simbolizacije.
Apstraktnost jezika materijalizuje se kroz govor, te govor i jezik stoje u odnosu sistema i procesa.
Shvaćen u ovom kontekstu, pojam jezika obuhvata složen sistem kodova koji označavaju predmete, simbole, radnje ili odnose sa funkcijom prenosa informacija i njenog uvođenja u različite sisteme.(Ćuk, Jovanović, Jovičić, 2002, Jovičić 1999).
Zašto je sluh bitan za razvoj deteta?
Auditorni mehanizam se satoji iz slušnog mehanizma, aditornog nervnog sistema i slušnih zona u korteksu mozga.
Slušni mehanizam neposredno transformiše akustički signal u nervne impulse i od tog trrenutka akustički signal se ne ponaša više po zakonima akustike već po zakonima neurofiziologije (Jovičić, 1999).
Poznavanje jezika znači prepoznavnje glasova koji jesu i koji nisu u tom jeziku.
Razumevanje jezika odatle znači povezivanje glasova sa značenjem. (Koruga, 2005).
Govor i jezik predstavljaju „energiae“ delatnosti u kojoj subjekt oblikuje svoju sluku sveta, „svoj svet“.
U toj delatnosti susreću se subjekt i objekt u jezičkom medijumu kao „energieae“, živa, aktivna stvarnostkoja se opredmećuje u jeziku kao u sistemu (Serl Dž., 1991).
Za razvoj optimalne auditivne percepcije i govorne komunikacije potreban je očuvan sluh.
Zašto je bitno rano otkrivanje oštećenja sluha?
Rano otkrivanje oštećenja sluha predstavlja osnovu habilitacionog procesa govora i jezika i sprečavanje posedica oštećenja sluha.
Veći terapijski efekat se postiže u kratkom periodu nakon oštećenja, ukoliko se što pre počne sa habilitacijom.
Simonović, (Simonović, 1984) ističe da su promene u strukturi i metabolizmu ćelija manje ako se pre počne sa lečenjem.
Kasnije, kada nastupe atrofija i izumiranje nervnih ćelija, koje se u toku života ne obnavljaju, nikakvim metodama ne možemo poboljšati stanje sluha.
Onda se moramo zadovoljiti da habilitacijom koristimo samo preostali deo nervnog tkiva i njegovu funkciju.
Slušanje je kompleksan proces koji podrazumeva transmisiju akustičkog stimulusa kroz spoljšnje, srednje i unutrašnje uho, a odatle, u obliku nervnog impulsa putem akustičkoh nerva do mozga gde se akustički signal registruje i obrađuje.
Auditivna obrada je složen postupak koji je usko povezan sa auditivnom percepcijom, koja sledi nakon obrade informacije.
Proces percepcije akustičkog signala nije samo odgovor na dati stimulus, već je to postupak klasifikacije, prepoznavanja i razlikovanja signala.
Da bi auditivni signal postao informacija, potrebno je da prođe čitav niz različitih obrada i transformacija u auditivnom sistemu, koji je povezan sa drugim sistemima (pažnjom, memorijom, emocijama, jezikom), a sve to zahteva fiziološku očuvanost svih struktura, naročito viših integrativnih centara u kojima se vrši obrađivanje auditivnih informacija (Young, Cleveland, 2000).
Oštećenje sluha u najranijem dečjem uzrastu onemogućava govorno jezički razvoj i razvoj apstraktnih pojmova koji nisu vezani za vizuelnu predstavu.
Natavak čitajte u sledećem tekstu autora: Zorane Radivojević i Biljane Milošević „Oštećenje sluha i razvoj deteta „
