Često se postavlja pitanje koliko je čest poremećaj pažnje i hiperaktivnost?
Smatra se da negde oko 5.5% dece ispunjava kriterijume za poremećaj pažnje i hiperaktivnost. To je, u proseku, jedno dete u razredu od dvadesetoro dece.
U zavisnosti od metodološkoh razlika i kriterijuma, te područja na kome se rasprostranjenost utvrđuje, procenat jako varira.
Ovaj broj u nekim istraživanjima raste čak i do 20%.
Poremećaj pažnje je oko 3 do 4 puta zatupljeniji kod dečaka, nego kod devojčica.
Zbog izraženijih, spolja vidljivih simptoma, poput agresije i neprimerenog ponašanja, koji su češći kod dečaka, poremećaj se lakše uočava kod dečaka, pa nije sigurno da li je zaista toliko češći, ili je kod njih samo lakše uočljiv.
Broj dece sa AD/HD je primetno u porastu u 21. veku.
Postavlja se isto pitanje kao kada su u pitanju polne razlike: Da li je zaista poremećaj češće prisutan, ili se o njemu više zna, pa se sada češće uočava i lakše dijagnostifikuje nego pre?
Mislim da je tačno i jedno i drugo.
Vreme provedeno uz ekran – izazivač simptoma AD/HD
Istraživanje sprovedeno na uzorku od 2.500 dece uzrasta od 3 i od 5 godina u Kanadi pokazuje da je vreme koje deca ovih uzrasta provode uz ekrane mobilnih telefona, tableta, TV-a i druge, utiče na pojavu simptoma poremećaja pažnje i hiperaktivnosti.
Na ovoj slici možemo videti koliko procentualno deca ovih uzrasta provode vreme uz ekran.
Kod dece iz uzorka koja provode više od dva sata uz ekran – stubci skroz desno, postoji čak 7 puta veća šansa za javljanje simptoma nego kod dece koja provode manje od pola sata dnevno uz ekrane – stubci skroz levo.
Efekat je jači kod petogodišnjaka.
Slične preporuke daju Svetska zdravstvena organizacija, organizacije pedijatara, kao i stručnjaci koji su sproveli ovo istraživanje.
Nije bitno samo izolovano vreme koje dete provodi uz ekran, već i to kako će provesti vreme kada nije uz ekran.
Vreme provedeno u fizičkim aktivnostima, igrama i sportu, može da ublaži ili potpuno isključi pomenuti štetan efekt.
Koliko je čest poremećaj pažnje i hiperaktivnosti (AD/HD) kod odraslih?
Oko 60 do 70% dece će patiti od AD/HD-a i kada odrastu.
Svi simptomi pomenuti u prethodnom članku, mogu se javiti tokom života u oblicima koji odgovaraju jednoj odrasloj osobi.
Kod odraslih je to i neorganizovanost, neodgovornost, odlaganje, slaba tolerancija na frustraciju, impulsivnost, doživljaj rutine i formalnosti kao jako frustrirajućih pojava.
Ove osobe će doživljavati susret sa formom i birokratijom ili najobičnije plaćanje računa, kao jako težak posao.
Sklone su bolestima zavisnosti i slaboj samokontroli.
Započinju više poslova, a ne završavaju ih do kraja. Nakon obavljenog posla uvek im se čini da su mogli bolje.
Menjaju partnere i nemaju trajne i stabilne odnose sa ljudima.
Kako se leči poremećaj pažnje i hiperaktivnost?
Poremećaj pažnje i hiperaktivnosti je moguće tretirati lekovima i kod dece i kod odraslih.
Određeni režimi ishrane mogu biti od pomoći.
Zatim, edukacija roditelja kako bi dete imalo potporu i strpljenje u porodici, odnosno prosvetnih radnika, kako bi imali više razumevanja u školskoj sredini.
Bihejvioralna terapija je takođe učinkovita kod učenja i usvajanja novih obrazaca ponašanja.
Najefikasniji je kombinovani pristup kako bismo koristili sve ono što može da pomogne.
Pre svega, najbitnije je prepoznavanje problema i nadam se da će vam ova dva teksta pomoći u tome.
Autor teksta: Stevan Stanojević, psiholog, pedagog, KBT i Shema terapeut pod supervizijom
+381 69 46 81 292[email protected]
