Tetanus je jedna od onih strašnih bolesti koja se urezala u ljudsko pamćenje i dalje izaziva strah kod svih nas.
Za postojanje tetanusa su znali još stari egipćani i grci.
Posebno je bila spominjana u vreme ratova i sukoba kada je zbog rana mnogo vojnika umiralo u strašnim mukama.
Na žalost nisu samo vojnici bili ugroženi, tek rođene bebe rođene u nesterilnim uslovima su takođe obolevale od ove strašne bolesti i umirala.
Sa razvojem vakcine i njenom masovnom primenom ova strašna bolest je stavljena pod kontrolu ali i dalje preti iz prikrajka.
Iz ovog razloga ovaj tekst posvećujem tetanusu.
Šta izaziva tetanus?
Tetanus izaziva bakterija iz roda Clostridia pod imenom Clostridia Tetani.
To je anaerobna bakterija, što znači da živi u uslovima bez kiseonika.
Izuzetno je rasprostranjena i može se naći gotovo svuda u svetu, tako da je od nje nemoguće izolovati se.
Ima sposobnost stvaranja spora odnosno jedne vrste zaštitnog ciklusa u životu koji joj omogućava da preživi i u najtežim uslovima visoke temperature i dezinfekcije.
Jednom kada spore uđu u organizam, one se bude i razvijaju u bakteriju koja ima sposobnost stvaranja toksina pod imenom tetanospazmin.
Ovaj toksin je jedan od najjačih toksina, smatra se da samo 1mg ovog toksina može da ubije više od 100 ljudi.
Kako Clostridia dospeva u organizam?
Clostridia Tetani najčešće ulazi u organizam preko svih vidova rana.
Te rane mogu da budu od običnih ogrebotina do većih rana i opekotina.
Što je rana dublja, odnosno što je veća verovatnoća da se naprave uslovi bez kiseonika verovatnoća da dođe do tetanusa je veća.
Iz tog razloga, posle recimo uboda na zarđali ekser postoji veća verovatnoća da će doći do tetanusa.
Dakle nije rđa ta koja izaziva Tetanus već spore koje u uslovima bez kiseonika prelaze u aktivnu bakteriju koja stvara toksin.
Treba spomenuti i tetanus kod novorođenčeta koji može da nastane manipulacijom deteta na rođenju prljavim rukama ili presecanjem pupčane vrpce nesterilnim instrumentima.
Zahvaljujući široko rasprostranjenoj vakcinaciji i sterilnim uslovima u kojima dolazi do porođaja verovatnoća za javljanje ove vrste tetanusa kod nas su male.
Na žalost, u manje razvijenim delovima sveta gde je stopa vakcinacije niska, verovatnoća je i dalje velika.
Koji su simptomi tetanusa?
Po aktiviraju spora i njihovom prelasku u aktivnu formu bakterije, dolazi do stvaranja toksina tetanospazmina koji remeti komunikaciju između nervnog sistema i mišića.
Iz tog razloga mišići počinju da se grče bez kontrole i dolazi do javljanja prvih simptoma tetanusa.
Vremenski period u kome dolazi do javljanja prvih simptoma iznosi od 3 do 21 dan mada se u glavnom prvi simptomi jave već do 14tog dana.
Simptomi tetanusa su:
- Grčenje vilice koji onemogućava otvaranje usta, govor i uzimanje hrane tzv. trizmus,
- Širenje grča na ostatak lica što obolelima daje neku vrstu podrugljive i sarkastične mimike,
- Dalje širenje grčeva po celom telu pri čemu je svest očuvana bez obzira na nemogućnost govora i komunikacije,
- U mišićima koji su zahvaćeni se javlja bol,
- Usled grčenja mišića može da dođe do otežanog gutanja i disanja, kao i pucanja mišića i kostiju,
- Javlja se ubrzan rad srca ili skokovi pritiska,
- Pojava povišene temperature,
- Naravno panika i strah jer postoji realna opasnost po život.
Simptomi tetanusa obično traju oko 17 dana posle čega dolazi do smirivanja i ublažavanja simptoma.
Pojedini simptomi mogu da potraju i 3 – 4 nedelje, a sam oporavak više meseci.
Što se smrtnosti od tetanusa tiče, podaci su tu loši…
Pojedine statistike navode da su šanse za preživljavanje 50:50 mada je realnija statistika da bez obzira na dobru negu bolest ne preživi 10 posto obolelih, što je i dalje mnogo.
Kako se tetanus leči i sprečava?
Tetanus predstavlja urgentno stanje u medicini i zahteva hospitalizaciju.
Terapija se sastoji od ublažavanja simptoma, čišenja i obrade rane za koju se smatra da je mesto ulaska spora tetanusa.
Davanjem antibiotika kako bi se uništile aktivne forme bakterija.
Kao i državanja životnih funkcija koje su često ugrožene.
U cilju neutralizacije toksina daju se specijalni humani tetanusni imunoglobulini koje treba dati što pre jer oni deluju samo na toksin koji je u cirkulaciji ne i na onaj koji se već vezao za tkivo.
Ovde sada dolazimo do glavnog načina za borbu protiv tetanusa, vakcinacije.
Vakcinacijom, sa kojom se započelo u prvoj polovini 20 tog veka, se verovatnoća razvoja tetanusa smanjila.
Danas se sa njom počinje od samog rođenja i ona je ušla u redovni kalendar vakcinacije za decu.
Vakcinacija protiv tetanusa počinje već od drugog meseca rođenja pa 3,5 mesecu, 6-om mesecu, 16-om mesecu, pred polazak u školu i pri završetku škole.
Revakcinacija se u kasnijem životnom dobu radi na 10 godina.
Šta možete da uradite ukoliko ste se povredili i sumnjate na Tetanus?
Pre svega dobro isperite ranu prvo čistom vodom ili hidrogenom kako bi izbacili veće ostatke prljavštine iz nje.
Nakon toga ozledu isperite alkoholom i previjte sterilnom gazom.
Ukoliko ozleda mnogo krvari upotrebite bilo koju što čistiju tkaninu kako bi ozledu čvrsto stegli i zaustavili krvarenje što pre.
Nakon toga probajte da nađete vakcinalnu knjižicu ukoliko je imate i proverite da li ste zaštićeni.
Ukoliko ne možete da je nađete, niste sigurni da li ste uopšte vakcinisani ili vam je vakcinacija istekla obavezno se javite lekaru na pregled kako bi on to proverio u sistemu i ponovo započeo imunizaciju.
Kod odraslih kojima je zaštita od tetanusa prošla, nakon obrade rane se započinje sa novim ciklusom zaštite od tetanusa.
To podrazumeva davanje vakcine protiv tetanusa po dolasku u ambulantu, mesec dana od prve doze i oko 6 meseci od druge doze.
Na taj način se ostvaruje desetogodišnja zaštita protiv tetanusa.
Vakcine protiv tetanusa se nemojte bojati, ona spada u rutinske vakcine koje se daju svakodnevno i zahvaljujući kojoj ćete ostati živi.
