Stalna pospanost i umor

· Sve češće se javlja kod mladih osoba.

· Karakteriše se padom koncentracije i nemogućnošću rešavanja složenih problema.

· Najčešći uzrok javljanja ovog problema je hroničan nedostatak sna.


Stalna pospanost i umor je nešto sa čime se sve češće srećemo.

Najčešći razlog njenog nastajanja je hroničan nedostatak sna, ali postoji i čitav niz medicinskih razloga koje ne smemo zaboraviti.

Šta se podrazumeva pod stalnom pospanošću i umorom?

Pod stalnom pospanošću i umorom se podrazumeva stanje gde osoba, bez obzira na doba dana, ima problema sa:

  1. Padom koncentracije i zaboravnošću,
  2. Otežanim obavljanjem dnevnih aktivnosti,
  3. Nemogućnošću razumevanja i rešavanja složenih problema,
  4. Trenutnim uspavljivanjem bez obzira na položaj tela u kome se nalazi,
  5. Osećajem da ma koliko spava i dalje postoji umor.

Koji su najčešći razlozi stalne pospanosti i umora?

Najčešći razlozi stalne pospanosti i umora mogu da budu medicinske i nemedicinske prirode.

Tu bi pre svega izdvojili:

1. Hroničan nedostatak sna.

Prosečnoj odrasloj osobi je potrebno od 7 do 9 sati sna a deci i adolescentima je potrebno više.

Zabluda je da starijim osobama treba manje sna, kod njih je takođe prosek oko 7 h.

Pored vremena koji se provede u snu bitan je i kvalitet sna.

Naš organizam voli rutinu. Jednom kada se navikne da se u krevet ode oko 12 h i spava do oko 8 ujutru, organizam će taj obrazac da smatra kao najpovoljniji i težiće da ga zadrži.

Ukoliko dođe do odskakanja od tog mehanizma javiće se pospanost i umor.

2. Zavisnost od društvenih mreža i inforamcija.

Danas živimo u vremenu beskonačnog izvora informacija i zabave putem mobilnih telefona, televizije i kompjutera.

Sav taj priliv informacija, ne da našem mozgu vremena za odmor koji mu je preko potreban.

Iz tog razloga se posle nekoliko dana uzastopnog i prekomernog bavljenja sredstvima informisanja javlja hronični umor.

3. Anemija.

Anemija podrazumeva da naš organizam zbog slabosti u krvnoj slici ne dobija dovoljno kiseonika. Samim tim nema dovoljno energije za funkcionisanje.

4. Problemi sa štitnom žlezdom.

Štitna žlezda proizvodi hormone koji su bitni za naše normalno funkcionisanje.

Možete ih zamišljate kao gorivo našeg organizma.

Kada ih nema dovoljno nastaje pospanost i umor, kada ih je previše razdražljivost i ubrzanost.

5. Depresija.

Depresija je jedna teška bolest koju karakterišu crne misli, nevoljnost za životom, stalan umor…

Zato kada god postoji stalna pospanost i stalni umor, treba pomisliti i na ovu prikrivenu bolest.

6. Preveliko konzumiranje energetskih pića i napitaka bogatih kofeinom.

Iako kofein i energetska pića daju ubrzanost organizma i dobo raspoloženje, po prestanku njihovog dejstava, često se javlja pospanost i umor.

7. Preveliko konzumiranje hrane bogate šećerima i ugljenim hidratima.

Iako ovaj tip hrane trenutno podiže organizam, preveliki unos šećera podstiče naš organizam da stvara insulin koji učestvuje u njegovom preuzimanju.

Kada šećera nestane dolazi do pospanost i i umora.

Zato je potrebno hraniti se kvalitetno i unositi sve vrste namirnica kako bi naš organizam imao dovoljno kalorija za normalno funkcionisanje.

8. Nedovoljan unos vode.

Voda je osnova našeg životnog ciklusa i zato je treba piti dovljno. Neki dnevni minimum je 2 litra na dan.

9. Nizak pritisak.

Naš organizam zahteva određeni pritisak u svojoj cirkulaciji da bi normalno funkcionisao.

Taj pritisak je kod različitih ljudi različit, ali je u glavnom 120 sa 80.

10. Promene vremena uz vlažno i toplo vreme.

Na naš organizam deluje priroda i sve ono što nas okružuje.

Kada je napolju toplo i vlažno, naš organizam na to odgovara širenjem krvnih sudova i znojenje kako bi se rashladio.

To dovodi do pada pritiska, tečnosti i minerala te posledično i do osećaja pospanost i i umora.

Šta morate da uradite da se ne bi osećali pospano?

Pre svega morate da razgraničite da li postoji neki medicinski razlog za postojanje pospanosti.

Uradite kompletnu laboratoriju sa hormonima štitne žlezde i gvožđem za početak i idite na pregled kod lekara.

Ukoliko se ispostavi da je sve uredu onda:

  1. Obratite pažnju na spavanje, kada ležete, da li se budite noću,
  2. Jedite češće a manje obroke bez mnogo šećera,
  3. Smanjite nadražaje koji vas okružuju (ugasite mobilni telefon ili kompjuter oko 20h),
  4. Vežbajte i krećite se,
  5. Odremajte u toku dana, ali ne predugo (maksimalno 20 do 30 minuta) i u periodu od 14 – 16 h,
  6. Izbegavajte kasne i pogotovo noćne obroke,
  7. Neka vam krevet i spavaća soba služe samo za spavanje, a sve ostale aktivnosti obavljajte u drugim prostorijama.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo Vas unesite svoj komentar!
Molimo Vas unesite svoje ime