malaksalost

Malaksalost je čest pratilac u svakodnevnom funkcionisanju ljudskih bića.

Javlja se kao normalna reakcija organizma na svakodnevne radnje i procese u životu, ali može da predstavlja i simptom raznih bolesti i stanja.

U ovom tekstu ćemo pokušati da vam pojasnimo kada se najčešće javlja i šta bi trebalo da uradite ako ste malaksali.

Šta je to malaksalost?

Pod malaksalošću se podrazumeva stanje organizma gde postoji manjak energije, umor, pospanost, zamaranje prilikom obavljanja i najosnovnijih poslova.

Pacijenti ga vrlo često opisuju i kao gubitak daha, otežano penjanje uz stepenice i obavljanje svakodnevnih životnih funkcija, manjak volje idr.

Malaksalost može da bude praćena i telesnim simptomima bledilom, ubrzanim radom srca, niskim pritiskom, osećajem kao da su teške noge i ruke idr.

Koji su najčešći uzroci maksalosti i od čega zavise?

Ovde bismo izdvojili malaksalost koja zavisi od našeg načina života i ponašanja tokom svakodnevnog funkcionisanja.

Ona se razvija posle nekog težeg fizičkog ili psihičkog posla, izloženosti velikoj vrućini, konzumiranju pojedinih lekova ili supstanci, obilnom menstrualnom ciklusu, konzumiranju obilnog obroka, gojaznosti, manjka sna, konzumiranju alkohola idr.

Važno je napomenuti da ovaj tip malaksalosti prolazi sam od sebe onog trenutka kada se životne navike promene a organizam oporavi i nadoknadi izgubljenu energiju.

Patološki tip malaksalosti koji predstavlja znak neke bolesti ili težeg poremećaja u organizmu.

Najčešće nastaje kao posledica:

  • Neke novonastale bolesti ili stanja,
  • Pogoršanja prethodne bolesti,
  • Posledica nekog psihičkog poremećaja
  • Kombinacije psihičkog i fizičkog stanja organizma.

Koje bolesti najčešće mogu da dovedu do malaksalosti?

Bolesti koje dovode do malaksalosti su različite ali najčešće su to:

  1. Anemija,
  2. Slabost srca,
  3. Aritmije,
  4. Infarkt srca ili angina,
  5. Različiti poremećaji hormona,
  6. Poremećaji menstruacije koji dovode do obilnih krvarenja,
  7. Bolesti pluća ili bilo koja situacija gde dolazi do smanjene koncentracije kiseonika u krvi,
  8. Postojanje tumora ili neke druge bolesti tog tipa,
  9. Ukoliko je došlo do pucanja nekog od unutrašnjih organa i posledičnog gubitka krvi, što je stanje opasno po život,
  10. Depresije ili nekog drugog poremećaja psihe,
  11. Hroničnog poremećaja spavanja,
  12. Poremećaj nivoa šećera u krvi bilo da je to pad ili skok,
  13. Razne blesti jetre ili bubrega,
  14. Različite infekcije ili skok temperature uopšte…

Kao što vidite, malaksalost je simptom različitih bolesti i stanja.

Nemojte da se uplašite u realnosti se najčešće radi o bezopasnom stanju.

Naravno postavlja se pitanje, kako razlikovati tzv.normalnu malaksalost od patološke malaksalosti koja je znak nekog pogoršanja stanja organizma?

Razliku bi mogli da postavite na osnovu nekoliko pitanja:

  1. Kako je nastala malaksalost, naglo ili postepeno i da li imate neke prateće tegobe recimo bol u stomaku? Naglo nastala malaksalost znači da je nešto trenutno delovalo na organizam. Ukoliko nema nekih tegoba u vidu glavobolje, bola u stomaku ili nekog drugog bola u glavnom je to znak prolaznog stanja koje traži odmor, uzimanje hrane ili vode. Ukoliko je malaksalost praćena nekom tegobom ili ne prolazi posle odmora onda to već treba da vam bude znak za uzbunu i javljanje lekaru.
  2. Da li malaksalost traje duži vremenski period ili prolazi sama od sebe? Malaksalost koja traje duži vremenski period i ne prolazi sama od sebe može da bude znak nekog oboljenja.
  3. Da li malaksalot prolazi na neke specifične životne radnje kao što je recimo spavanje, odmor, konzumiranje vode ili hrane? Ukoliko ste primetili da malaksalost prolazi kada se odmorite, popijete vodu ili izbegavate vrućinu. Onda je ona verovatno vezana za vaše životne navike, posao koji m se bavite odnosno kako se odnosite prema vašem telu i zdravlju.
  4. Koliko je malaksalost izražena u smislu da li „vezuje za krevet“ ili sa njom možete da funkcionišete? Bilo koja tegoba koja ograničava normalno funkcionisanje predstavlja razlog za detaljno ispitivanje i javljanje lekaru.
  5. Da li od ranije imate neku bolest čije pogoršanje može da dovede do malaksalosti? Jedan od primera malaksalosti je malaksalost kao posledica kovid infekcije kada se pojavi malaksalost zbog upale srčane maramice.
  6. Kakvo je vaše psihičko stanje, da li je možda manjak energije, smanjena volja za životom i svakodnevnim funkcionisanjem vezano za depresiju ili neku drugu bolest psihe? Depresija , manjak volje za životom ili neki drugi psihički poremećaj ili stres mogu i te kako da dovedu do malaksalosti. U ovom slučaju, pored pregleda i ispitivanja, važno je javiti se i psihijatru na pregled.

Koja bolest najčešće dovodi do malaksalosti?

U najvećem broju slučajeva do malaksalosti dovodi anemija, smanjena funkcija štitne žlezde ali i poremećaji na novu srca i krvotoka.

Ukoliko sumnjate da je došlo do razvoja neke bolesti jer ste konstantno malaksali obavite pregled kod lekara.

Lekar će vas poslušati, pregledati uraditi EKG i najverovatnije za početak uraditi laboratoriju sa hormonima štitne žlezde.

Ukoliko se budu našla odstupanja u funkcionisanju organizma ga ispitivanja se mogu dopuniti i sa ultrazvukom stomaka, rendgenom srca i pluća, ultrazvukom srca idr.

2 KOMENTARA

  1. Moja sestra sad ima 70 g. a ima HOBP, OSECA VELIKU MALAKSALOST I NESPOSOBNA JE ZA RAD, NEKAD NEMA SNAGE DA IZADJE IZ KUCE. CELU NOC SPAVA UZ KONCENTRATOR I KORISTI NEKOLIKO LEKOVA ZA HOBP.
    DA LI JE TA MALAKSALOST OD. HOBP I DA LI BI TREBALO DA ISTRAZI JOS NEKI UZROK. JEDNOM JOJ REKAO KARDIOLOG DA JOJ JE TO POJAVA DISBALANSA ELEKTROLITA A NIJE NISTA PREDLOZILA.
    MNOGO JE TUZNO GLEDATU TU NJENU MALAKSALOST A FIZICKI IZGLEDA DOBRO.

POSTAVI KOMENTAR

Molimo Vas unesite svoj komentar!
Molimo Vas unesite svoje ime