Monociti, zašto oni skaču?

Monociti su ćelije koje predstavljaju deo našeg odbrambenog mehanizma.

Često su povećani i u ovom tekstu ćemo pokušati da vam pojasnimo zašto je to tako.

Šta su to monociti?

U našem organizmu postoje dva oblika borbe protiv infekcija.

To su urođeni imunitet koji nasleđujemo i stečeni imunitet koji nastaje kada preležimo neku bolest.

Monociti predstavljaj deo urođenog osnovnog imuniteta.

Spadaju u red leukocita odnosno belih krvnih zrnaca.

Čine od 3 do 10 procenata svih belih krvnih zrnaca.

Stvaraju se u koštanoj srži i više od polovina od ukupnog njihovog broja se nalazi u slezini.

Njihov polu život u krvi se kreće od 1 do 3 dana.

Čemu služe monociti?

Monociti predstavljaju naše odbrambene ćelije koje se bore sa infekcijom koja je ušla u organizam.

Oni cirkulišu u krvi u potrazi za napadačem ili se po javljanju infekcije stvaraju u koštanoj srži i šalju u akciju.

Jednom kada dođu do napadnutog tkiva, oni ulaze u njega i pretvaraju se u dva tipa ćelija makrofaga ili dendritične ćelije.

Makrofagi u bukvalnom smislu te reči gutaju napadača i tako ga uništavaju dok dendritične ćelije rade na drugi način.

One „prerade“ napadača i njegov fragment antigen izlože na svojoj membrani.

Na taj način druge odbrambene ćelije našeg stečenog imuniteta mogu da saznaju ko je napadač i u krenu u akciju odbrane organizma.

Dendritične ćelije dakle predstavljaju most između naša dva odbrambena mehanizma urođenog ili stečenog.

Ovo pokazuje da su monociti izuzetno važni za naš organizam.

Kada su monociti povišeni?

Pošto su monociti odbrambene ćelije našeg organizma, logično je očekivati da će oni skočiti kada postoji neka infekcija.

Tu se pre svega misli na bakterijske, virusne i parazitske infekcije.

Pored akutnih infekcija njihov skok se može naći i kod hroničnih infkcija, tuberkuloze, sifilisa, endokarditisa, bruceloze, listerioze idr.

Zatim kod nekih automunih bolesti, vaskulitisa, leukemija idr.

Spisak bolesti kod kojih se nalazi skok monocita je dug i što ga više čitate više će vam se dizati kosa na glavi.

Taj spisak je dug jer, kao što smo ranije rekli, oni predstavljaju jedan od osnovnih načina borbe našeg organizma protiv napadača.

Iz tog razloga je logično da se oni aktiviraju kod mnogih bolesti pa se nemojte odmah prepoznati u nekoj od ovih strašnih bolesti.

Šta mi radimo kada vidimo skok u monocitima i kada ga najčešće nađemo?

Najčešće skok u monocitima nalazimo kod različitih tipova infekcije.

Najbolji primer za to je Covid 19 infekcija gde je broj monocita često povišen.

Ali kada se gleda neka laboratorija, ne gledaju se samo monociti, već celokupna krvna slika kao i stanje pacijenta.

Ne treba se plašiti skoka monocita kada se prvi put uoči (osim naravno ako nije abnormalno veliki ili ukoliko ima abnormalnog pada).

Monociti mogu da znače i fazu opravka organizma posle neke infekcije.

Iz tog razloga obično pacijentima odredimo terapiju za infkcija koju imaju i naložimo im da ponove laboratoriju za nekoliko dana u zavisnosti od stanja u kojem se nalaze.

Nakon nekoliko dana, kako se stanje organizma popravlja, monociti se spuštaju i već u trećoj laboratoriji budu u granicama normale.

Izuzetak je naravno kada postoji pogoršanje osnovne bolesti što vrlo često prati i pogoršanje u krvnoj slici kada je potrebno dodatno ispitivanje i pregled specijaliste.

Treba naravno naglasiti da kada se broj monocita zadržava na visokom ili niskom nivou potrebno je obratiti se hematologu radi daljeg ispitivanja.