Bakterijske infekcije

Bakterijske infekcije, šta ih izaziva i koji su simptomi?5 minuta čitanja

PITAJTE DOKTORA

• Bakterije su svuda oko nas i predstavljaju sastavni deo našeg života.

• Nisu sve bakterije opasne, neke do njih su naši prijatelji i od njih zavisi naš imunitet.


Bakterijske infekcije nastaju onog trenutka kada u naš organizam uđe neka štetna bakterija.

Međutim nisu sve bakterije štetne.

Najbolji primer za to su dobre bakterije koje žive u našem stomaku.

U ovom tekstu ćemo vam pričati pre svega o lošim bakterijama i načinu na koji one mogu da naštete našem organizmu.

Šta su to bakterije?

Bakterije su jednoćelijski organizmi koji žive svuda oko nas.

Mogu da opstanu i u najtežim životnim uslovima.

Smatra se da one predstavljaju jedan od prvih organizama koji se razvio na našoj planeti.

Mogu da budu različitog oblika i veličine.

U glavnom su bezopasne, ali postoji i čitav niz bakterija koje su opasne po nas.

Podela bakterija

Postoji više podela bakterija koje se zapravo definisane njihovim osobinama.

Jedna je od podela prema obliku:

1. Mogu biti sferične ili loptaste i onda se nazivaju koke.

Svi su čuli za streptokoke koje formiraju lanac, stafilokoke koje formiraju grozd.

2. Takođe postoje one koje su štapićaste, pa se onda nazivaju bacilima (npr antraks).

3. Ali mogu biti i spiralnog oblika, pa se onda nazivaju spirili ili oblika zareza vibrioni kao što je recimo kolera.

Druga podela je po Gramu, na Gram negativne koje imaju deblji ćelijskih zid prekriven slojem lipopolisaharida, i na Gram pozitivne koje su bez tog sloja.

Bojenje po Gramu, kao i kultivisanje bakterija, tj davanje uzoraka na mikrobiološku analizu i određivanje osetljivosti bakterija na antibiotike (antibiogram) su značajni u određivanju adekvatne terapije kao i prognozi.

Postoji još nekoliko podela, prema tome da li koriste kiseonik ili ne (aerobne, anaerobne), prema načinu na koji se razmnožavaju, prema načinu ishrane itd.



Kako nastaju bakterijske infekcije?

Bakterijska infekcija nastaje ulaskom bakterije u naš organizam.

Prema načinu ulaska u naš organizam, odnosno koji organ našeg tela zahvataju, infekcije bismo podelili:

1. Na infekcije preko disajnih organa, odnosno respiratorne infekcije od kojih bismo izdvojili upale grla, upale sinusa, upale pluća.

2. Na infekcije kože, koje mogu nastati i ikad je koža neozleđena , ali češće ako postoji rana ili bilo kakva povreda.

3. Infekcije urogentalnog trakta koje obuhvataju infekcije mokraćnih i polnih organa.

4. Preko gastrointestinalnog trakta, tj. putem hrane koju unosimo.

Koji su simptomi bakterijske infekcije?

Bakterijske infekcije daju različite simptome u zavisnosti od od toga koji deo tela je inficiran, ali zajedničko za sve njih su Opšti simptomi u koje spadaju:

1. Visoka temperatura preko 38° C i groznica,

2. Malaksalost i umor,

3. Gubitak apetita,

4. Glavobolja ili bolovi u nekom drugom delu,

5. Mučnina, često i nagon za povraćanje kao i samo povraćanje,

6. Otečeni i uvećani limfni čvorovi na vratu, u pazušnoj jami i preponama.

Ovi opšti simptomi su uglavnom zajednički za sve bakterijske infekcije, a druge simptome koje daju zavise od organa koji je inficiran.

1. Ako se radi o infekciji disajnih puteva, ako su zahvaćeni gornji onda postoje kijanje, curenje iz nosa, zapušenost nosa, promuklost, a ako se radi o donjim putevima, tj bronhijama i plućima onda dominira kašalj koji može biti suv ili sa iskašljavanjem, kratak dah, iskašljavanje krvi ili sekreta, bol u grudima…

2. Bakterijske infekcije urinarnog trakta izazivaju smetnje pri mokrenju u vidu pečenja, učestalog ali ne obilnog mokrenja, urina koji je neprijatnog mirisa i mutan, često tamnije ili crvenkasto prebojen.

3. Bakterijske infekcije kože podrazumevaju obično crvenilo i zategnutost kože, često je koža i oznojena, ali može postojati i gnoj.

4. Bakterijske infekcije polnih organa mogu dati promene na samim genitalijama, kao što daju sifilis i gonoreja, ali i pojavu sekreta neprijatnog mirisa, bolove u maloj karlici, nelagodnost pri seksualnim odnosima.

5. Bakterijske infekcije mozga i moždanih ovojnica spadaju u najteže jer pored opštih simptoma, pacijenti imaju problema sahodom, česte su vrtoglavica i povraćanje, gubitak svesti i uopšte izmenjen mentalni status.

6. Kod infekcija gastrointestinalnog trakta bakterijska infekcija zahvata želudac i creva i nastaje unošenjem zaražene hrane ili tečnosti, ali može i putem prljavih ruku.

Samim tim se simptomi ogledaju u mučnini, povraćanju i dijareji.

Kako se leče bakterijske infekcije?

Bakterijske infekcije se leče antibioticima.

Antibiotike uvodi lekar na osnovu pregleda ali ponekad i na osnovu antibiograma.

Antibiograma je ispitivanje kojim se utvrđuje koja bakterija je prisutna i koji antibiotik deluje na nju što je jako bitno.

Što se vrste antibiotika tiče, oni se dele na one koji direktno deluju na uništavanje bakterija ali i na one koji zaustavljaju razmnožavanja bakterija.

Postoje različite vrste antibiotika i svaki od njih ima svoju svrhu.

Važno je da se terapija koja je uvedena mora ispiti do kraja.

Ukoliko se bakterijske infekcije ne leče adekvatno ili je pacijent sa oslabljeni imunitetom, može doći do razvoja sepse što je već stanje opasno po život.

Od čega zavisi da li će da se razvije bakterijska infekcija?

Razvoj bakterijske infekcije, ali i simptomi koje pravi, u mnogome zavise od stanja imunog sistema našeg organizma.

Naš imuni organizam je taj koji se bori protiv bakterija, prepoznaje ih kao napadače i uništava.

Ukoliko pijete neke lekove koji obaraju imuni sistem, bolujete od neke hronične bolesti ili stanja, vaš imuni sistem je slabiji i tegobe mogu da budu više izražene.

Podelite Vaše iskustvo sa nama u komentarima.

PITAJTE DOKTORA

2 komentara na članak “Bakterijske infekcije, šta ih izaziva i koji su simptomi?5 minuta čitanja

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *