Korona virus je sa nama već više od godinu dana, kao i bolest koju on izazaziva COVID 19.
Promene koje je doneo svetu su neverovatne i promeniće svet u samoj njegovoj osnovi.
U ovom tekstu ćemo pokušati da vam približimo neke osnovne informacije o korona virusu, kao i njegovom uticaju na zdravlje ljudi.
Šta je to korona virus?
Zvanično ime korona virusa je SARS-CoV2 i pripada, kao što i ptice na grani znaju, Korona virusima.
Pojavio se zvanično prvo u Kini, pokrajini Hubei i njenom glavnom gradu Wuhanu.
Kao se prenosi korona virus?
Korona virus se prvenstveno prenosi kao i sve respiratorne infekcije kapljičnim putem.
To znači da ako je osoba zaražena njime, može da vam ga prenese svakom radnjom koja omogućava širenje čestica iz respiratornih organa i puteva: pričanjem, smejanjem, kijanjem, kašljanjem, ljubljenjem…
Ovo je glavni način prenošenja i zbog toga nam trebaju maske jer time smanjujemo broj i domet čestica korona virusa koje mogu nekog da zaraze.
Ostali načini prenošenja preko predmeta uključuju one koji mogu direktno da dodju u dodir sa vašim ustima, nosem i sluznicom respiratornih puteva npr. preko korišćenja zajedničkog pribora za jelo i piće osobe koja je zaražena (kao kad klinci piju iz jedne flaše coca-colu).
Ideja da čovek može da se zarazi tako što pipne kvaku, pa se počeše po obrazu, nije realna jer virus mora da dospe na sluznicu disajnih organa i to dovoljnoj količini da biste mogli da se inficirate.
Naravno, higijenu i dalje treba održavati i redovno prati ruke i dezinfikovati ih.
Vreme inkubacije od momenta zaražavnja do momenta ispoljavanja simptoma je od 1 do 14 dana, s tim da u najvećem broju slučajeva prve tegobe se ispoljavaju od 4. do 7. dana i to obično petog dana.
Koji su simptomi koje izaziva infekcija korona virusom?
Simptomi infekcije korona virusom mogu da budu:
- Povišena temperatura – povišena temperatura može da postoji ali i ne mora.
Studije koje su rađene na tu temu, prijavljuju različite podatke, od toga da je samo 55 % pacijenata imalo povišenu temperaturu, do nekih koje tvrde da čak 89 % pacijenata zaraženih COVID-om je bilo sa tim simptomom.
Iz našeg lekarskog iskustva, istina je negde verovatno na sredini.
Povišena temperatura ide od subfebrilnih 37 do visokofebrilnih preko 39.
Postojanje visoke temperature samo po sebi nije prediktor težine kliničke slike, ali je uočeno da pacijenti koji imaju duže temperaturu imaju obično i ozbiljniju kliničku sliku, odnosno upalu pluća i češće imaju komplikacije.
2. Kašalj kao i temperatura ne mora da postoji.
Pacijenti obično ako imaju kašalj, to je suv nadražajni iz grla, ali ima i onih koji imaju produktivan kašalj, kao i onih koji prijavljuju da imaju osećaj kao da im se cepaju pluća pri kašlju.
3. Bol i grebanje u grlu mogu postojati, ali obično nisu toliko jaki, pa ih pacijenti često i ne pomenu.
4. Malaksalost – dosta pacijenata prijavljuje ovaj simptom i obično kad je opisuju navode da se tako slabo nikad nisu osećali i da im je taj osećaj čudan, mnogo drugačiji nego malaksalost koju osećaju kad obole od gripa.
Pored malaksalosti i navode i bolove u mišićima i zglobovima, ali ne kao dominantnu tegobu.
5. Gubitak čula mirisa (anosmija) i gubitak čula ukusa (ageusija) – takođe su jedni od simptoma po kojima je COVID 19 prepoznatljiv jer pacijenti obično nemaju zapušen nos, a opet mirise i ukuse nikako ne osećaju.
6. Dijareja ili proliv isto može biti simptom COVID-a.
Pacijenti obično prijavljuju da su imali jedan ili dva dana dijareju i da je onda prestala, pa se jave teka kad krenu da se razvijaju i neki drugi simptomi.
7. Glavobolja i vrtoglavica – zanimljivi simptomi korone jer dosta pacijenata je imalo jednodnevnu glavobolju kojoj nisu pridavali značaja, tek kad su se pojavili neki drugi simptomi su ih povezali sa infekcijom korona virusom.
Mada ima i pacijenata koji imaju glavobolju i po nekoliko dana.
8. Kratak dah i gušenje, kao i bol u grudima takođe su simptomi koje imaju pacijenti oboleli od COVID-19 infekcije o obično su posledica upale disajnih organa.
9. Konfuzija, delirijum i uopšte promene u ponašanju, takodje su simptomi koje obično prijavljuju ukućani obolelog.
Kako progredira upala pluća i pada saturacija kiseonika, obično se razvije i neka od ovih tegoba i to obično kod starije populacije i teških hroničara.
Koje su komplikacije infekcije korona virusom?
Komplikacije prvenstveno zavise od težine kliničke slike.
Najčešće komplikacije imaju pacijenti koji imaju upalu pluća.
Ako upala pluća napreduje, dolazi do pada saturacije kiseonika i naravno gušenja, što zahteva hospitalizaciju i naravno kiseoničku i drugu terapiju koja se daje.
U najgorem scenariju dolazi do razvijanja akutnog respiratornog distres sindroma gde je pacijente neophodno staviti na respirator.
Korona može da dovede i do drugih komplikacija jer ovaj virus može da dovede do oštećenja drugih organa sem pluća:
1) Određeni broj obolelih je imao komplikacije na srcu i krvnim sudovima.
Prijavljivani su slučajevi infarkta miokarda, akutne srčane slabosti, ali sada sve češće se javljaju pacijenti koji kao posledicu imaju perikarditis i/ili miokarditis.
2) COVID -19 takodje može da dovede poremećaja u radu bubrega, čak i do razvoja akutne bubrežne insuficijencije.
Praćenje diureze, tj koliko i da li redovno mokrimo je nešto na šta pacijenti treba da obrate pažnju, a funkcionisanje bubrega se prati merenjem uree i kreatinina iz krvi.
3) Oštećenje jetre je takođe jedna od komplikacija infekcije ovim virusom, tako da kod srednjih i težih oblika je potrebno praćenje enzima jetre i drugih parametara koji nam govore da li ovaj organ funkcioniše kako treba.
4) Ovaj virus takodje utiče na koagulaciju, tako da je pored vrednosti trombocita, bitno i odrediti D-dimer kao jedan od parametra za moguć razvoj tromboze.
5) Treba pomenuti i neurološke komplikacije kod obolelih od COVID-a.
Gubitak čula mirisa i ukusa, konfuzija, uznemirenost, promene u ponašanju i delirijum su već pomenute, ali ono što je zabrinjavalo širu javnost su i slučajevi moždanog udara.
Utvrđeno je da korona oštećuje zid krvnih sudova i to čini na nivou celog organizma, tako da i krvni sudovi mozga su takođe na meti.
Takođe su rađene i neke studije koje su pokazale da ovaj virus ima i afinitet prema samom tkivu mozga, ali to još uvek treba da se potkrepi daljim istraživanjem.
Treba spomenuti da komplikacije mogu da zavise i od pridruženih tj. hronižnih bolesti koje imaju pacijenti.
Gojaznost i metabolički sindrom koji uključuje hipertenziju, povećane holesterol i njegove frakcije, trigliceride i šećer povećavaju rizik ne samo od teže kliničke slike i nego i rizik za komplikacije i smrtni ishod.
Da li postoji lek za infekciju korona virusom?
Lek za infekciju korona virusom za sada na žalost ne postoji.
U upotrebi su razni antivirusi lekovi, imunosupresivi, kao i antibiotici za sprečavanje bakterijske superinfekcije, vitaminska i terapija raznim suplementima, kao i naravno druga terapija shodno indikacijama i razvoju komplikacija.
Ono što ohrabruje da se intenzivno radi na nekim lekovima koji su posebno razvijeni za ovaj virus i neki od njih daju obećavajuće rezultate.
Da li postoji vakcina protiv korona virusa?
Postoji više vakcina protiv korona virusa.
U glavnom se daju u dvema dozama i potrebno je vreme da bi se razvila zaštitna antitela.
O samim vakcinama ćemo govoriti naknadno, ali važno je da znate da se ne stiče imunitet odmah posle primljene prve doze vakcine.
Prema nekim studijama antitela kod Fajzerove vakcine počinju da se stvaraju nakon dve nedelje posle prve doze, kod Sputnika V (Gam-cov ili ruska) i Astra-Zeneke nakon 20 dana od prve doze, a kod Sinofarmove (kineske) nakon dve nedelje od druge doze.
Ali sve to treba, uzeti sa rezervom jer tek ćemo da vidimo stvarni efekat vakcina kad se dovoljan broj ljudi bude vakcinisao.
