Korona virus

• Prvi simptomi infekcije se javljaju u periodu od 2 do 14 dana.

• Simptomi infekcije se razvijaju postepeno.

• Pod posebnim rizikom su starije osobe i hronični bolesnici.


Korona virus je trenutno u žiži interesovanja svetske i domaće javnosti.

Na žalost zabeležen je i prvi slučaj u Srbiji.

Ali nema mesta panici.

U Kini je broj slučajeva zaraze u opadanju što znači da može da se kontorliše.

Takođe i dalje nema zombija iz serije „Walking dead“ na ulicama što je naravno utešno.

Šta je to korona virus?

Korona virusi su virusi koji mogu izazvati infekcije kod ljudi, životinja (sisara) i ptica.

Ovoj porodici virusa pripadaju i SARS (2003) i MERS (2012).

Virusi koji pripadaju ovoj porodici u većini slučajeva uzrokuju infekcije gornjih respiratornih puteva (prehlade, upale nosa, ždrela, sinusa) i gastrointestinalne tegobe (dijareja, povraćanje, mučnina).

Mogu uzrokovati i infekcije donjih respiratornih puteva (upala pluća, bronhitis) kao što je slučaj sa ovim virusom.

Odakle potiče sada prisutni korona virus?

Korona virus se prvi put pojavio u Kini.

Grad u kome je prvi put zvanično zaveden je Wuhan u provinciji Hubei.

Izazvao je zabrinutost jer se radi o novom virusu i za koji se nije znalo kako može da utiče na ljude.

Dobio je naziv Novel Coronavirus (2019-nCoV).

Bolest koju izaziva je nazvana COVID -19 (COrona VIrus Desease-19).

Kako se prenosi korona virus?

Korona virus se, kao i druge kapljične virusne infekcije, prenosi vazduhom sa osobe na osobu kašljanjem i kijanjem.

Može da se prenese i dodirom rukovanje ili grljenjem.

I dalje nije sasvim jasno koliko dana može da preživi na površinama ali pretpostavlja se par dana zbog čega je i higijena površina jako bitna.

Kada se javljaju prvi simptomi korona virusa?

Prvi simptomi infekcije korona virusom mogu da se jave u periodu od dva dana do dve nedelje od trenutka izloženosti.

Iz tog razloga je period izolacije putnika iz ugroženih područja oko dve nedelje.

Koje simptome izaziva korona virus?

Korona virus najčešće daje ove simptome:

a) visoka temperatura,

b) suv kašalj,

c) otežano disanje i kratak dah.

Može dati i simptome kao što su bolovi u mišićima, malaksalost, glavobolja, produktivni kašalj sa iskašljavanjem, dijareja, ali i curenje iz nosa (redje).

Ovaj virus ima afinitet prema donjim respiratornim putevima, tj prema bronhijama i plućima, pa sam tim može da prouzrokuje bronhitis i upalu pluća (pneumoniju).

Obično za tri nedelje prođu simptomi.

KARAKTERISTIČNO ZA OVAJ VIRUS JE DA SE RAZVIJA POSTEPENO, ZA RAZLIKU OD GRIPA GDE SE SIMPTOMI POJAVLJUJU NAGLO.

Kako izgleda infekcija korona virusom kod starijih?

Ozbiljna upala pluća je tipičnija za adolescente i odrasle.

Najčešće zahvata oba plućna krila.

Obično pored kašlja i groznice postoji i oštećena saturacija (zasićenost krvi kiseonikom).

Može postojati i efuzija pleure, tj nakupljanje tečnosti imeđu tkiva pluća i plućne maramice.

Usporen rad srca ispod 50 otkucaja u minuti tj.bradikardija ili ubrzani rad srca preko 100 otkucaja u minuti tj. tahikardija.

Nizak pritisak ispod 90 /60 mmHg, konfuzija i izmenjen mentalni status kod straijih od 65 godina.

Stariji od 65 godina i osobe koje boluju od hroničnih bolesti su pod povišenim rizikom od infekcije korona virusom.

Kako izgleda korona virus kod dece?

Deca takođe mogu da dobiju korona virus ali ako dođe do upale pluća, kod dece se obično razvije blaži oblik pneumonije i pored kašlja i ubrzanog disanja, saturacija (zasićenost krvi kiseonikom) obično nije oštećena.

Deca se i brže oporavljaju, ali se razlog još uvek ne zna.

Posebnu pažnju treba obratiti ako se pojavi pospanost, letargija, konvulzije, ali i agitiranost.

Koje su komplikacije infekcije korona virusom?

Komplikacije infekcije korona virusom su najčešće kod starijih osoba i osoba obolelih od drugih hroničnih bolesti.

One predstavljaju akutni respiratorni distres sindrom gde je samostalno disanje ugroženo, sepsa i septički šok.

Srećom ove komplikacije su retke i ne treba da se paniči.

Da li postoji lek za infekciju izazvnu korona virusom?

Ne, ne postoje specifični lekovi za infekciju korona virusom.

Intenzivno se vrše ispitivanja sa nekim već postojećim antivirusnim lekovima za neke druge viruse, kao i još nekim lekovima koji bi mogli pomoći u izlečenju.

Za sada neki od njih daju obećavajuće rezultate.

Kako da se zaštitite od korona virusa?

1. Perite ruke sapunom i vodom ili alkoholnim dezificijensima (pre i nakon pripreme hrane i konzumiranja hrane, nakon upotrebe toaleta, nakon dolaska iz spoljne sredine, kad se brinete o bolesnom, kad su ruke vidljivo prljave, nakon kontakta sa životinjama i njihovim izlučevinama),

2. Provetravajte redovno prostorije,

3. Ukoliko idete na mesta gde ima mnogo ljudi ili u bilo koju zdravstvenu ustanovu, nosite masku,

4. Kada kašljete i kijate pokrijte usta nos maramicom ili laktom i nakon toga obavezno operite ruke vodom i sapunom, upozorite i ljude oko sebe na to,

5. Izbegavajte blizak kontakt sa svima koji imaju temperaturu i kašalj, kao i mesta javnih okupljanja i preterane gužve,

6. Ako imate groznicu, kašalj i otežano disanje, javite se lekaru i podelite prethodnu istoriju putovanja sa lekarom,

7. Kada posećujete stočne pijace ili farme u oblastima u kojima trenutno postoji novi korona virus, izbegavajte direktan nezaštićeni kontakt sa živim životinjama i površinama u kontaktu sa životinjama,

8. Konzumiranje sirovih ili podhlađenih životinjskih proizvoda treba izbegavati.

Sa sirovim mesom, mlekom ili organima životinja treba postupati pažljivo, kako bi se izbegla unakrsna kontaminacija nekuvanom hranom.

To podrazumeva redovno pranje i dezinfekciju ruku, pribora, opreme i radnih površina, kao i korišćenje zaštitne opreme.

Meso i jaja moraju biti skuvani.

Da li postoji vakcina protiv korona virusa?

Još uvek zvanično ne postoji.

Ali nekoliko najpoznatijih kompanija jesu već osmislile različite vakcine koristeći najnovije tehnologije.

Za jednu od njih od INO-4800 u najskorije vreme će da počne testiranje na ljudima.

Paralelno u Americi i Kini jer na njoj rade jedna američka i jedna kineska kompanija.

Postoji još nekoliko vakcina čija potencijal obećava.

Da li se treba plašiti korona virusa?

SZO je 30.01.20 proglasila vanrednu situaciju na globalnom nivou zbog širenja virusa i na druge zemlje, kao i zbog bojazni kakve bi razmere širenje virusa moglo dostići na države sa slabije razvijenim zdravstvenim sistemom.

Bez obzira na to, ne treba dizati uzbunu, već poštovati mere prevencije.

Vodite računa o higijeni, unosite dovoljno vitamina i tečnosti i pre svega, razmišljajte pozitivno.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo Vas unesite svoj komentar!
Molimo Vas unesite svoje ime