Hronične bolesti

Šta su to hronične bolesti i ko je hronični bolesnik?3 minuta čitanja

PITAJTE DOKTORA

• Hronične bolesti su prisutne duži vremenski period.

• Ne postoji lek za izlečenje hronične bolesti, ali terapijom bolest može da se drži pod kontrolom i da se spreče komplikacije.

• Osobe koje boluju od hroničnih bolesti su u stalnoj opasnosti od razvijanja komplikacija.


Hronične bolesti…

Definicija hroničnih bolesti je ušla u žižu interesovanja nakon pojave korona virusa.

Taj virus, na žalost najteže komplikacije pravi kod osoba obolelih od hroničnih bolesti.

U ovom tekstu ćemo pokušati, da Vam na jasan način objasnimo šta su to hronične bolesti.

Šta je to bolest?

Pod bolešću se u užem smislu podrazumava bilo koja promena fizičkog ili psihičkog stanja organizma uzrokovana nekim spoljašnjim, unutrašnjim ili naslednim faktorom.

Bolesti možemo grubo da podelimo u:

1. Akutne,

2. Hronične.

Koja je razlika između akutne i hronične bolesti?

Pod akutnom bolešću se podrazumeva da je bolest:

1. Nastala naglo,

2. Traje kratak vremenski period,

3. Ne ostavlja posledice po organizam.

Akutna bolest najčešće nastaje kao posledica kratkotrajnog dejstva nekog spoljašnjeg faktora, recimo, prelom, infekcije bakterijama ili virusima, mada i tu postoje izuzeci.

Hronične bolesti su drugačije i možemo za njih reći da su to bolesti koje traju duži vremenski period.

One obično traju duže od godinu dana.

Za njih je karakteristično da se ne mogu izlečiti.

Ali se mogu adekvatnom terapijom i načinom života regulisati, ublažiti ili sprečiti razvoj komplikacija.

Koje su najčešće hronične bolesti?

1. Kardiovaskularne bolesti:

a) Visok pritisak

b) Ishemijske bolesti srca kao što je npr angina pektoris

c) Kardiomiopatije

d) Srčana slabost (insuficijencija) i mnoge druge.

2. Karcinomi,

3. Dijabetes,

4. Hronična opstruktivna bolest pluća i astma,

5. Hronična bubrežna insuficijencija,

6. Reumatoidni artritis i druge autoimune bolesti,

7. Alchajmerova bolest i ostale demencije,

8. Glaukom,

9. Osteoporoza,

10. Neke virusne infekcije kao što je HIV, odnosno AIDS.



Zašto nastaju hronične bolesti?

Na žalost razlog nastanka hroničnih bolesti je često nejasan.

Danas postoje pacijenti koji boluju od više hroničnih bolesti, dijabetes, pritisak, astma…

Razlog njihovog pojedinačnog javljanja je često nejasan ali smatra se da je za njihovo javljanje pre svega odgovono:

1. Nasleđe,

2. Uslovi života i posao kojim se bavite,

3. Životne navike, duvan, alkohol,

4. Izloženost stresu i drugim štetnim spoljašnjim faktorima…

Zašto osobe sa hroničnim bolestima imaju veći rizik od komplikacija infektivnih bolesti?

Većina hroničnih bolesti zbog svog dugog vremenskog delovanja oštećuju i remete funkciju više organa.

Npr, dijabetičari često imaju problema sa bubrezima, pa onda zamislite neku urinarnu infekciju.

Logično je da će duže da traje i da neće biti lako izlečiti je.

Isti je slučaj i sa recimo pacijentima koji boluju od hronične opstruktivne bolesti pluća.

Ako obole od neke respiratorne infekcije sigurno je da će njihov oporavak duže da traje jer su im disajni organi već oštećeni a mehanizmi oporavka usporeni.

Ovo su samo neki primeri, ali ih ima još mnogo…

Da li je biti bolestan od neke hronične bolesti opasno?

Bilo koja bolest je opasna sama po sebi, hronične bolesti pogotovo.

One predstavljaju vodeći uzrok smrti u svetu i to pre svega:

1. Kardiovaskularne,

2. Karcinomi,

3. Dijabetes i

4. Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP).

Ali suština je da i pacijenti sa hroničnim bolestima ako poštuju terapiju i vode zdrav način života, mogu da žive kvalitetno.

PITAJTE DOKTORA

2 komentara na članak “Šta su to hronične bolesti i ko je hronični bolesnik?3 minuta čitanja

    1. Poštovana ,
      To zavisi od toga šta je uzrok poremećaja rada štitaste žlezde. Ako su pitanju autoimune bolesti kao što je Graves-Bazedovljeva bolest ili Hashimoto tiroiditis , onda se može reći da se radi o hroničnim bolestima. Ako su uzroci recimo tumori ili lekovi ili nešto treće , kad se ukloni uzrok poremećaja rada štitaste šlezde i njena funkcija se vrati na normalu , onda se radi o prolaznom poremećaju , odnosno akutnom i tada to ne spada u hronične bolesti…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *