Herpes zoster ili pojasni herpes predstavlja jako neprijatnu infekciju kože.
Može da traje nekoliko nedelja i ostavi dugoročne posledice.
Pošto se relativno često srećemo sa ovom infekcijom, evo par rečenica o njoj.
Ko izaziva herpes zoster ili pojasni herpes?
Herpes zoster predstavlja virusni infekciju kože koju izaziva varicela zoster virus ( VZV ).
To je isti onaj virus koji dovodi do ovčijih boginja odnosno varičele.
Sa ovim virusom najveći broj ljudi dođe u kontakt u ranoj mladosti nakon čega dolazi do razvoja ovog tipa boginja.
Nakon što varičela prodje, virus ne napušta nas organizam niti naš organizam ima mogućnosti da ga uništi.
Virus ostaje duboko u našem nervnom sistemu gde može neaktivan da ostane dugi niz godina.
Nakon ponovnog aktiviranja ne vraćaju se boginje, nego bolest kože herpes zoster odnosno pojasni herpes.
Zašto varičela zoster virus ostaje u našem organizmu?
Razlog zbog čega naš organizam ne uspeva da uništi ovaj virus, kao i način na koji on ostaje u našem organizmu i dalje nije poznat.
Interesantna je činjenica da ukoliko neko dobije herpes zoster, a u kontaktu je sa osobom koja nije preležala varičele, može da ga prenese i da ta osoba dobije varičele.
Oštećenja na koži koje nastaju u toku infekcije su zarazne preko direktnog kontakta sa tečnošću iz njih sve dok se ne sasuše i krasta ne otpadne.
Iz tog razloga se može zaključiti da je ovaj virus uspeo da razvije lukavi način za preživljavanje i održavanje.
Može se čak reći da smo svi mi koji smo imali varičelu u stvari domaćini inkubatori ovog virusa.
Zašto dolazi do ponovnog aktiviranja VZV virusa i pojave herpes zostera?
Svako ko je preležao ovčije boginje je pod rizikom da jednom u toku života dobije i herpes zoster infekciju.
Neke statistike govore da svako treće ljudsko biće jednom u toku života razvije herpes zoster infekciju.
Moguće su i ponovljene infekcije, ali su one relativno retke.
Razlozi reaktivacije virusa nisu jasni ali smatra se da su to:
- starije životno doba,
- pad imuniteta ili neka hronična bolest koja dovodi do pada imuniteta ( HIV, leukemija, karcinomi…),
- stres,
- uzimanje lekova koji obaraju imunitet,
- ukoliko ste imali varičelu u periodu do 18 meseci života…
Koji su simptomi herpes zoster infekcije?
Herpes zoster infekcija počinje u glavnom podmuklo.
Pacijenti u glavnom osećaju peckanje i bol u predelu tela koji je zahvaćen bez jasno vidljivih promena po koži.
Te tegobe su u početku blage i podnošljive.
Kako se pojavljuju promene po koži u vidu crvenila i papulica koje se potom ispunjavaju tečnošću te podsećaju na male plikove, intenzitet tegoba se povećava.
Bol i peckanje mogu da budu toliko jaki da u potpunosti zaokupe pacijenta i učine ga nefunkcionalnim.
Pacijenti imaju osećaj da im neko vrelim iglama bocka telo, da neko koprivom prelazi preko leđa ili da imaju opekotinu koja se širi.
Ukoliko je bol lokalizovanu predelu leve strane grudnog koša može da podseća na bol koji se javlja kod infarkta srca.
Takvi pacijenti vrlo često, pre izbijanja vidljivih promena po koži, provode dosta vremena u hitnoj pomoći zbog sumnje na probleme sa srcem.
Naravno to i jeste dijagnostički izazov, jer šta ako se i tegobe i situacija pogode istovremeno…
Sve ove tegobe kao i karakteristično širenje u vidu pojasa odnosno lokalizacije na jasno ograničenom delu tela nastaju kao posledica putovanja virusa duž zahvaćenog nerva.
Aktivirani virus polazi iz kičmene moždine duž jednog od nerava i prati njegove grane po telu.
Kako prati nerve tako se pojavljuju i manifestacije po koži kao i prateće tegobe.
Koliko traje herpes zoster?
Herpes zoster može da potraje od 3 do 5 nedelja pa i duže.
Prvih nekoliko dana se osećaju samo tegobe u vidu pečenja i bola u predelu zahvaćene regije.
Nakon toga izbija crvenilo praćeno pojavljivanjem papulica u periodu posle 3 do 4 dana.
Papulice se ispunjavaju tečnošću (vezikule) i mogu da pucaju.
Nakon pucanja se stvaraju male ranice koje se u glavnom sasušuju posle desetak dana.
Na njihovo mesto se razvijaju kruste koje se tu zadržavaju 2 do 3 nedelje.
Nakon tog perioda nestaju i dolazi do oporavka.
Ceo ovaj proces, pored izrazitog bola, može da bude praćen i povišenom temperaturom, slabošću, malaksalošću, glavoboljom…
Kako se leči herpes zoster?
Terapiju ovog bolnog stanja je važno započeti što pre kako bi se smanjila dužina trajanja bolesti kao i razvoj komplikacija.
Ona podrazumeva antivirusne lekove kao što je aciklovir i njemu srodnih.
Ove lekove propisuje lekar nakon pregleda i mogu se naći u bilo kojoj apoteci.
Pored njih važni su i vitamini iz grupe B, lekovi za bolove…
Šta možete da uradite kući?
Na američkom sajtu www.nia.nih.gov pronašli par saveta kako da olakšate svoje tegobe kod kuće:
- Nosite laganu široku odeću od prirodnih vlakana,
- Koristite ovsenu kupku za tuširanje ili losion od calamina da biste smirili kožu,
- Stavite hladne obloge na zahvaćeno mesto kako biste ublažili bol i ubrzali stvaranje krusti,
- Tuširanje se mlakom vodom i održavajte područje čistim kako biste sprečili pojavu dodatne infekcije,
- Vodite računa da ne ogrebete ili povredite mesto gde je herpes izašao,
- Pokušajte da skrenete misli o bolu radeći neke aktivnosti koje odvlače pažnju ( čitanje knjiga, serije…),
- Hranite se umereno i zdravo konzumirajući balansirane obroke,
- Izbegavajte stres i podelite svoju muku sa porodicom i prijateljima razgovorom…
Koje su moguće komplikacije ove infekcije?
Nakon prolaska promena po koži postoji verovatnoća da će se bol zadržati i pored toga.
Dužina zadržavanja bola može da bude od nekoliko meseci do godinu dana i više.
To stanje se naziva postherpetička neuralgija i može da zada velike muke pacijentima.
Terapija ovog stanja traje dugo i zahteva zajedničko angažovanje više lekara različitih struka, neurologa, psihijatra, fizijatra, opšte prakse.
Iz tog razloga je pravovremena dijagnoza i odgovarajuća terapija jako jako bitna.
Takođe može da dodje do bakterijske (i drugim mikroorganizmima) superinfekcije kože ako se regija zahvaćena herpesom češe i dodatno povredjuje.
Pored ove komplikacije pomenućemo još i mogućnost infekcije oka ili uha, ukoliko je herpes lokalizovan ovom predelu.
U tom slučaju je pored standardne terapije potrebno uključiti očnog lekara i lekara za uho grlo nos u celu priču kako ne bi došlo do dugoročnih problema.
