Zagađenje u svetu je veliko i predstavlja jedan od glavnih problema današnjice zato što utiče na celokupan ekosistem u kome živimo.
Trenutno smo suočeni sa tim da je Srbija jedna od najzagađenijih država u svetu, a Beograd najzagađeniji u svetu, za njim idu Bor, Novi Sad i mnogi drugi drugi gradovi.
Koji su najčešći zagađivači?
Zagađivači potiču iz različitih izvora, ali najveći deo potiče od motornih vozila i industrijskih procesa.
Koje zagađenje najviše šteti zdravlju?
Prema „Svetskoj zdravstvenoj organizaciji“ glavni zagađivači su zagađene čestice, prizemni ozon, ugljen monoksid, sumpor oksidi, azotni oksidi i olovo.
Zagađene čestice potiču od materija koje su nalaze u vazduhu, a potiču od prašine, dima, organskih isparljivih jedinjenja, ugljovodonika i halogenih derivata i sve te materiju utiču negativno naše zdravlje.
Za svaki od zagađivača postoje doze koje su štetne za ljudsko zdravlje, odnosno one koje su prihvatljive.
Koji deo ljudskog organizma zagađenje najviše pogađa?
Najnegativniji efekat ispoljavaju na naše disajne organe i na kardiovaskularni sistem (srce i krvni sudovi).
Zagađene čestice imaju različitu veličinu, one najsitnije dospevaju do najnižih delova naših pluća i samim tim ispoljavaju veće štetno dejstvo na naše organe.
U zavisnosti koliko smo dugo tome izloženi kao i kolika je koncetracija takvih čestica u vazduhu i ozbiljnost naših tegoba i bolesti je različita.
Šta se dešava kad udišemo zagađen vazduh?
Prvo, takav vazduh iritira naš nos i gornje disajne puteve, što dovodi do oticanja sluznice i one čuvene zapušenosti nosa, dolazi i do pojačane sekrecije, pa imamo i curenje iz nosa i kijanje, ali i svrab.
To su zapravo sve odbrambeni mehanizmi kojim se branimo od otrovnih jedinjenja iz vazduha.
Kako nastavljamo da dišemo, takav vazduh se spušta do naših pluća, preko bronhija, bronhiola do alveola koji su najsitniji delovi pluća.
Prvo oštećuje sluznicu velikih disajnih puteva što su bronhije, pa kad se ti zagađivači vežu za nju, dolazi i do njene upale i oticanja i pojačne sekrecije, što se ispljava šištanjem, zviždanjem, kašljanjem, gušenjem i generalno oštećenim disanjem.
Najsitnije čestice i otrovni gasovi dospevaju do alveola i tako zapravo preko njih dospevaju u našu krvi krvotok, a samim tim i do ostalih organa, srca, jetre, mozga i ostalih.
Neki gasovi kao što su prvenstveno sumporni oksidi koje uglavnom ispuštaju industrijski pogoni i prizemni ozon dovode do astme, hronične opstruktivne bolesti pluća, bronhitisa, ali mogu dovesti i do edema pluća, bola u grudima, aritmija itd…
Ugljen monoksid koji je bezbojan je posebno opasan jer se vezuje za hemoglobin i istiskuje kiseonik, tako da krv koja dospeva u organe umesto da dopremi kiseonik, doprema zapravo ugljen monoksid što ako su koncetracije više od dozvoljenih se ispoljava vrtoglavicom, mučninom, povraćanjem, gubitkom svesti…
Takođe veća količina ugljen monoksida ima značaj i u nastajanju angine pektoris i aritmija.
Oksidi azota udisani u većoj meri od dozvoljene oštećuju naš imunitet, zapravo T limfocite koji nas brane od infekcija.
Posebno se odnosi na respiratorne infekcije, pa je naša podložnost njima veća, a samim tim i oboljevanje od sinusitisa, upale pluća, bronhitisa itd…
Ono što bismo posebno izdvojili je olovo čiji su najveći izvor automobili. Pošto su njegove čestice sićušne, ono se zadržava u plućima i dospeva u krvotok.
Ovakvo zagađenje najviše pogođa decu, jer olovo koje izlazi iz auspuha je u toj visini da ga najviše udišu mališani od dve –tri godine.
Ovaj metal je posebno otrovan za nervni sistem što se ispoljava, manjkom koncentracije, teškoćama u učenju, hiperaktivnošću, mentalnom retardacijom itd…
Naravno i odrasli mogu imati hronično trovanje olovom. Pošto se gotovo ne izbacuje iz organizma dovodi i do bolesti jetre, bubrega, krvotvornih organa itd…
Trovanje ovim metalom se ispoljava i bolovima u stomaku, anemijom, nervozom, gubitkom koncentracije, lošim pamćenjem, smanjenim osećajem za dodir, poremećajima spavanja, ali i oštećenom bubrežnom fukcijom, visokim pritiskom, agresivnošću itd…
Kako da se borimo protiv zagađenja?
Realno je teško, vrzino kolo koje podrazumeva neophodnost imanja posla i hranjenja porodice i posao u industriji koja zagađuje životnu sredinu dodatno otežava.
Moramo se boriti da industrijski pogoni, odnosno kompanije koje ih vode poštuju zakone i propise o očuvanju životne sredine.
To je teška borba koja se vodi u celom svetu i koja je diktirana vremenom u kojem živimo, ali je borba u kojoj moramo da budemo istrajni.
Mi, svako od nas ponaosob, možemo da pomognemo našoj životnoj sredini tako što ćemo:
1. Prestati da spaljujemo otrovne materije tipa plastika, guma
2. Prestanemo da pušimo
3. Ne bacamo đubre gde god možemo
4. Idemo peške, a ne svuda kolima
