• Virusi su svuda oko nas i nemoguće je potpuno se izolovati od njih.
• Na viruse možete gledati kao na otimače naših ćelija.
• Postoji jako razvijena antivirusna terapija ali dobar imunitet je glavni u odbrani protiv virusa.
Virusne infekcije izazivaju virusi koji predstavljaju najsitniju vrstu organizma na svetu bitnu za čoveka.
Svuda su oko nas i zaštiti se od njih je teško.
Oni izazivaju čitav niz manje ili više opasnih bolesti.
Ali naša namera u ovom tekstu nije da vas uplašimo…
Već samo da vam objasnimo šta je to virus i kako on izaziva virusu infekciju .
Šta je to virus?
Samo poreklo virusa nije jasno.
Toliko su mali da se njihovi fosilni ostaci ne mogu naći.
Njihovo postojanje je pretpostavljeno u 19 tom veku, ali su prvi put viđeni uživo otkrićem elektronskog mikroskopa 30-tih godina 20 tog veka .
Oni se sastoje od proteinskog omotača, enzima i genetskog materijala u vidu DNK ili RNK.
Manji su i prostiji po strukturi od bakterija.
Kako se prenose virusi?
Virusi su manje više svuda oko nas.
Nisu svi opasni, ali postoje neki među njima koji mogu da dovedu do bolesti opasnih po život.
Prenose se:
1. Vazduhom, kapljicama kijanja ili kašljanjem,
2. Kontaminiranom hranom i vodom,
3. Direktnim kontaktom ili kontaktom sa kontaminiranim predmetima,
4. Putem telesnih tečnosti i krvi.
Koje virusne infekcije izazivaju virusi?
Virusi izazivaju čitav niz manje ili više opasnih bolesti.
Ovde bi izdvojili samo par njih kao primer:
1. Grip,
2. Aids (SIDA),
3. Herpes,
4. Hepatitis,
5. Covid – 19,
6. Proliv,
7. Prehlada.
Kako virus izaziva virusnu infekciju?
Na virus možete da gledate kao na otmičara.
On ne može sam da se deli i umnožava.
Za to su mu potrebne ćelije koje to treba da rade za njega.
Kada virus dođe do ćelije, on ulazi u nju.
Preotima njene mehanizme i tera je da radi za njega i umnožava ga.
To radi zahvaljujući tome što je relativno prost.
Sastoji se od samo nekoliko nizova DNK ili RNK, što njegovo umnožavanje čini lakim i brzim a samim ti i razvoj virusne infekcije.
Jednom kada istroši sve resurse ćelije domaćina ta ćelija puca a virusi izlaze iz nje.
Ne ubijaju svi virusi ćelije.
Postoje virusi koji godinama žive u domaćinu i ne daju nikakve simptome dug vremenski period npr HIV.
Kako se leče virusne infekcije?
Lečenje virusnih infekcija se pre svega sastoji u simptomatskoj terapiji.
Obaranje visoke temperature, nadoknada tečnosti i elektrolita, poboljšavanje imuniteta, konzumiranje voća i povrća bogatog vitaminom C.
Problem kod virusnih infekcija nastaje onog trenutka kada se na takvu infekciju nadoveže baterijska infekcija.
Virusne infekcije često obaraju imunitet pa naš organizam tada biva podložan bakterijama i baterijskim infekcijama.
Bakterijske infekcije u kombinaciji sa virusnim infekcijama predstavljaju stanje koje može da bude opasno po život.
Da li postoje lekovi za virusnu infekciju?
Naravno da postoje antivirusi lekovi, ali moramo da naglasimo da postoje samo za određene viruse.
Antivirusi lekovi deluju tako što sprečavaju umnožavanje virusa tako da prilikom testiranja njegove vrednosti budu maltene nemerljive.
Na primer postoji čitava paleta lekova za HIV, hepatitis B, hepatitis C itd…
Druga vrsta lekova koja se primenjuje u borbi protiv virusa su imunomodulatori.
Imunomodulatori deluju tako što menjaju imuni odgovor, odnosno regulišu i adaptiraju imuni odgovor u cilju zaštite domaćina od virusa tako što utiču rast ćelije, na produkciju pojedinih enzima i proteina koji mogu zaustaviti razmnožavanja virusa, odnosno neutralisati ga.
Najpoznatiji su imunoglobulini koji sadrže antitela i interferoni.
Vakcine takođe predstavljaju značajan vid borbe protiv virusa, ali i bakterija jer deluju preventivno.
Mnoge od njih ulaze u obavezan kalendar vakcinacija, pomenućemo sada samo virusne kao što je MMR, vakcina protiv hepatitisa B…
Ono što bismo posebno naglasili je da primena antibiotika ne deluje na viruse, samo na bakterije.
Antibiotici se upotrebljavaju ako se na virusnu infekciju nadoveže bakterijska i to samo preporukom lekara.
Kako se zaštiti od virusa i virusne infekcije?
Zaštita od virusa i virusnih infekcija zavisi od čitavog niza mera.
Ona pre svega predstavlja:
1. Održavanje dobrog imuniteta,
2. Održavanje lične higijene, pranje ruku, kupanje umivanje,
3. Kašljanjem i kijanje u maramicu ili lakat,
4. Provetravanje prostorija,
5. Izbegavanje kontakta sa zaraženi osobama i mesta gde se takve osobe mogu naći,
6. Izbegavanje velikih okupljanja.
Kao što vidite, borba protiv virusa je stalan rat u kome nema pobednika.
Ne postoji apsolutno siguran način zaštite od virusa.
Potpuno sterilnu sredinu možete naći samo na svemirskoj stanici, ali na žalost tamo je teško otići.
Ukoliko imate neko iskustvo u borbi sa virusima, ili neki recept za imunitet podelite ga sa nama u komentarima.
