Reanimacija predstavlja jednu od onih procedura koje bi trebalo da zna svaki lekar.
Na internetu ćete naći jako puno opisa reanimacije, ali reanimacija nije samo to.
Proces reanimacije ćemo ovde sagledati sa jedne druge tačke gledišta.
Tačke gledišta koja posmatra period vremena od prijema poziva do izjavljivanje saučešća i odlaska sa terena.
U nadi da ćemo vam svojim iskustvom olakšati ovaj težak posao.
Iz čega se sastoji proces reanimacije?
Reanimacija nije samo manuelni deo rada na pacijentu bez svesti,već se sastoji iz nekoliko povezanih radnji:
- Provera opreme pre polaska na teren tj.po dolasku u smenu,
- Javljanje na telefon i primanje poziva,
- Dolazak na teren i sam proces reanimacije kao i odnos sa ukućanima i okolinom,
- Prekid reanimacije ili transport u bolnicu, izjavljivanje saučešća,
- Povratak u bazu i shvatanje.
Svaki od ovih procesa ćemo zasebno obraditi u nadu da ćemo vam preneti deo našeg iskustva vezanog za ovu temu.
Provera opreme po polasku na teren odnosno po dolasku na posao
Ovu temu smo stavili na prvo mesto iz više razloga.
Provera opreme se obavlja standardno na početku svake smene od strane tehničara.
Ali ipak za vas je bitno da je proverite i vi, pogotovo ako samo povremeno radite u hitnoj.
To će vam dati dodatnu sigurnost u smeni koja dolazi ali i upoznati vas sa eventualnim novinama koje su se desile.
Poznavanje rasporeda opreme je takođe jako bitno.
Javljanje na telefon i primanje poziva
Javljanje na telefon u hitnoj pomoći je jedan od najtežih i najizazovnijih poslova pogotovo kada je u pitanju moguća reanimacija.
Pozivi tog tipa su gotovo uvek praćeni histerijom i strahom.
Nemojte zameriti to pozivaocu, susret sa smrću zna da pokoleba i najtvrđe ljude.
Zato budite što staloženiji.
Nekoliko puta pitajte za adresu i upišite je, kao i ime pacijenta ukoliko je to moguće.
Obavezno upišite broj telefona sa koga je došao poziv radi eventualnog osnovnog kontakta.
Ukoliko se radi o nepristupačnom ili udaljenom terenu koji ne poznajete, obavezno dajte slušalicu vozaču.
Vozač, njegova spretnost, poznavanje terena i situacije, su jedan od najvažnijih faktora u procesu reanimacije.
Dolazak na teren i sam proces reanimacije kao i odnos sa ukućanima i okolinom
Po prijemu poziva, kreće jedan od za ekipu najtežih ali i najopasnijih trenutka.
Kažemo najopasnijih jer ma koliko da ste brzi i ma koliko da je vozač brzo vozio, za ljude koji su se zatekli na mestu nemilost dogadjaja će se činiti da je prošlo mnogo vremena.
Zbog toga postoji verovatnoća da ćete zateći agresivnu okolinu koja će vas požurivao i biti neprijatna.
Nemojte im to uzeti za zlo, adrenalin koji se javio kod njih je doveo do toga da im se sekunde čine kao minuti, minuti kao sati.
Bitno je da na teren dodjete pod punom aktivnom zvučnom i svetlosnom signalizacijom.
Ne razvlačiti se, izađete iz saniteta, odmah počnete da vadite opremu i krenete ka pacijentu.
Nošenje te opreme nije lako pa aktivirajte okolinu da vam pomogne.
To će vam u mnogome olakšati sam proces reanimacije jer ćete sačuvati snagu a nervoznoj okolini dati svrhu.
Vrlo često je nervoza i agresija okoline prisutna i zbog činjenice da bi oni da pomognu ali ne znaju kako.
Uključite ih u ceo proces reanimacije, značiće i njima i vama, pogotovo ako reanimacija dugo traje i bude neuspešna.
Obavezno obratite pažnju na situaciju oko vas, teren na kojem se nalazite kao i moguće fizičke opasnosti za ekipu.
Probleme pristupa i opasnosti, rešavajte razmišljajući pre svega o sigurnosti cele ekipe.
Ponekad je prisustvo policije ili vatrogasaca neophodno pa se nemojte libiti da ih pozovete pre polaska na teren.
Važno je da imate neophodnu potporu kada dođete na teren.
Sada započinje sam proces reanimacije o kojem možete čitati na sledećem linku.
Ono što je za vas ovde bitno je da po mogućnosti ili uključite ukućane u proces reanimacije ili ih izbacite iz sobe i reanimaciju učinite samo vašom.
Mi smo više za pristup uključivanja porodice i okoline u proces.
To će im dati svrhu.
Uradiće i oni nešto za svog najmilijeg koji se našao u nezavidnoj poziciji.
Ukoliko reanimacija bude neuspešna, pomoći će im da prebole smrt svog najmilijeg jer će i oni dati svoj maksimum.
Prekid reanimacije ili transport u bolnicu je sledeća bitna stavka
Ukoliko pacijent pokaže neke znake života, naravno uz nastavak održavanja životnih funkcija, prebacićete ga u bolnicu.
Ali ukoliko ne pokazuje znake života, imate ravnu liniju na aparatu i uložili ste veliki napor, uradili više ciklusa reanimacije prekinućete i proglasiti smrt.
To je sada najteži trenutak za porodicu, biće tužni, plakaće.
Pozovite članove da drže pacijenta za ruku dok radite reanimaciju.
Omogućite im da se dostojno pozdrave, upale sveću ili koji god drugi običaj imaju.
Izjavite saučešće svima, posvetite im pažnju, pokušajte da im pružite koliko toliko potporu dok sakupljate opremu i pripremati se za sledeći teren.
Ukoliko je neko previše uznemiren ili mu je skočio pritisak pregledajte ga, dajte eventualno neku terapiju.
Ponekad će se desiti da porodica traži da se nastavi reanimacija bez obzira na to što je smrt već stigla.
Učinite im to, opet uključite ih u proces kako bi se i oni uverili da je ta njihova najmilija osoba napustila.
Posle nekog vremena shvatiće i biće vam zahvalni na borbi u kojoj su učestvovali.
Na kraju dolazi na red povratak u bazu, popunjavanje papirologije i zaliha
Tu treba pomenuti i onaj deo priče koji se zove gubitak pacijenta i uticaj toga na ekipu.
Gubitak pacijenta nije lak, uvek ostavlja ožiljak ma koliko da je taj pacijent star.
Kada se radi reanimacija mladih situacija je još teža.
Vremenom kako se broj ovih iskustava poveća, a povećaće se ukoliko se bavite urgentnom medicinom, počnete na to da gledate staloženije.
Shvatićete da je to strašno, ali steći ćete mehanizam koji će vam omogućiti da to sažvaćete.
Smrt je nešto što je neizbežno.
Na to ko će kada umreti ne možete da utičete.
Ono što možete da uradite, odnosno ono što će vam dati miran san, je shvatanje da ste pružili svoj maksimum.
Da ste prolili more znoja u pokušaju da pobedite nepobedivog neprijatelja.
Da ste jezičak na vagi života i smrti pokušali uz krajnje napore da pomerite u korist života.
Ponekad ćete i uspeti, realno retko jer procenat preživljavanje reanimacije je mali, ali takve trenutke ćete pamtiti čitavog života.
