Peti deo teksta „Značaj rane intervencije kod dece na uzrastu od rođenja do 24 meseca“
Autori: Zorana Radivojević, Biljana Milošević
Po rođenju, psihomotorna aktivnost se karatkerriše difuznim, skučenim, nediferenciranim pokretima.
Razvojem, motorika se diferencira i postaje sve usmerenija ka kontaktu sa spoljnim svetom.
Dete izražava osećanja, misli, želje i namere, ispituje i koristi prostor.
Manipulišući telom i predmetima i u kontaktu sa drugim a razvija se ličnost deteta i telesna shema utkana u njenu osnovu.
Kako se razvijaju pokreti kod dece?
Prvi ekspresivni pokreti (stanja ugodnosti i neugodnosti) praćeni su stanjem tonične napetosti ili opuštenosti.
Krajem drugog meseca dete može da usredsredi pogled na nepokretan predmet a tokom trećeg meseca sazreva kontrola nad pomeranjem glave sa jedne na drugu stranu kao i usredsređivanje pogleda na predmet koji se kreće.
U četvrtom mesecu se uspostavlja koordinacija pokreta oko-ruka a može i da drži glavu ako sedi sa pogodnim osloncima.
U 6.mesecu može da drži glavu, bez oslonca. Sa 6m u naručju majke zadržava glavu uspravno u pravcu tela.
Prema Erakoviću, (Eraković, 1987) prvi pokreti ruku i šake su nespretni trzaji upućeni prema glavi.
Sledi ih razvoj i učvršćivanje odbrambenog pokreta do kraja druge nedelje.
Koordinacija oko-ruka javljase između 3.i 4.meseca, kao i delovanje palca kao posebne jedinice u organizaciji motorike šake, a tokom 8. i 9.meseca. formiraće se tehnika „klešta“.
Razvoj pokreta ruku karakteriše pojava zaručnih ili kružnih pokreta (16. – 28. nedeljE), potom manje kružnih pokreta (32. – 36. nedelje).
Oko 6.meseca se stabilizuje kooordinacija pokreta ruke i beba sada dohvata predmet bez nasumičnih pokreta ruke ili šake.
U periodu od 40.do 52.nedelje razvija se direktan način prilaženja predmetu, ali nivo usmerenog pokreta nalik odraslom ne očekujemo pre 4-5god.
Zašto je igranje sa decom bitno?
Omogućavanje detetu usredsređivanje na predmet kroz pokazivanje, primicanje, igranje pri čemu se usavršava kontrola pokreta ruku na osnovu vizuelnog opažanja kroz aktivnosti hvatanja, zadržavanja, opipavanja i razgledanja kao i zajednilkim učešćem odraslog i deteta u vežbama razvija se orijentacija deteta u prostoru i samostalna kontrola pokreta.
Potom se javlja intenzivni razvoj različitih ponavljajućih pokreta: zamahivanje, lupkanje, guranje, udaranje predmetajedan o drugi, prebacivanje iz jedne u drugu ruku.
Odsustvo kontakta i rada sa decom dovodi do zastoja motornog razvoja a dete odustaje od ispitivanja tela i prostora, ograničavajući se na pokrete sisanja prsta i klaćenja tela.
Kako se razvijaju pokreti kod dece?
Prvi pokreti gornjih i donjih ekstremiteta obavljaju se iz ramenog i pelvičnog pojasa.
U 2.mesecu dete može da se okrene sa strane na leđa a u 4. mesecu i sa leđa na stranu.
U 6.mesecu okreće se sa stomaka na leđa pa na stomak. Redosled okretanja ima kraniokaudalni pravac i mediolateralni tok.
Sazrevanje mišića leđa i pelvičnog pojasa usloviće pojavu sedenja, koje će se pojaviti tek kada dete raspolaže sposobnošću kontrole celog tela.
U 4.i 5.mesecu sedi uz oslonac, u 6.mesecu bez oslonca a oko 9.meseca i po desetak minuta samostalno.
Prelazak na stajanje javiće se kad noge postanu siguran oslonac težini tela i kad se uspostavi kontrola ravnoteže tela i koordinacija donjih ekstremiteta i trupa.
Sa 8.meseci dete može da se uspravi držeći se za oslonac. Da li će dete da puzi ili će odmah iz stojećeg stava prohodati zavisi od sredinskih faktora i vaspitnih stavova, navodi Eraković.
Krajem prve godine može iz stojećeg položaja da sedne, savijajući kolena i spuštajući se, bez padanja uz održavvanje ravnoteže rukama.
Pokušaj hodanja u vidu stupanja javlja se u 5.mesecu, a u 8.mesecu već čini veliki broj koraka ako ga pridržavamo, sa 9. ili 10 meseci hoda uz pridržavanje da bi oko 12. meseca dete moglo samostalno da hoda.
Od 1.godine krug potreba postaje sve širi, javljaju se sopstvene želje i zahtevi.
Zašto je bitan normalan razvoj motorike kod dece?
Hodanje i manipulisanje predmetima razvija kod deteta interes i želju da se domogne novih stvari zbog čega je prinuđeno da se obraća odraslima.
Gestovi postaju diferenciraniji, precizniji, raznovrsniji a mimika bogatija.
Javlja se potreba za govorom.
Vodeća aktivnost postaju predmetne radnje, kojima dete imitira način izvršavanja radnje odraslih: jedenje i pijenje iz posuđa, držanje čistoće, pravila života u kući, ritam dnevnih aktivnosti i obaveza.
Dete stiče znanja, umeća i navike uz put, kao rezultat igranja.
Imitacija je najprostiji oblik učenja.
Svaka igra postaje zanimljivija i budi veće zadovoljstvo ako i odrasli učestvuje.
Potrebno je da odrasli budu sa detetom češće i duže kako bi im pomogli u igri, učinili je interesantnom, ukazali im moguće kombinacije uz razgovor sa detetom, da ga pomiluju, ohrabre i podstaknu da savlada teškoće, izazivajući kod njega radost zbog uspeha.
Kada dete spretno hoda javlja se i interesovanje i pokušaj da stoji na jednoj nozi, da trči, skače, preskače i da se penje.
Oseća jaku potrebu za kretanjem, rado juri, pri čemu preovladavaju široki veliki pokreti.
Sa 18 meseci dete učestvuje u oblačenju i svlačenju, mada je veštije u svlačenju.
Sa dve god.već može da koristi pribor za jelo i postaje spretno u tome.
Interes da se samo hrani pokazuje već u drugoj polovini prve godine.
Krajem prve god.može da pridržava šolju kratko vreme, u početku obema rukama.
Za sticanje specijalizovanih veština nije dovoljno samo stvarnje prilika za učenje već je potrebno dete staviti u aktivan odnos prema procesu vežbanja, dakle potrebna je i motivacija.
Natavak čitajte u sledećem tekstu autora: Zorane Radivojević i Biljane Milošević „Oštećenje pažnje kod dece“
