Drugi deo teksta „Značaj rane intervencije kod dece na uzrastu od rođenja do 24 meseca“
Autori: Zorana Radivojević, Biljana Milošević
U procesu usvajanja društvenog iskustva dete izgrađuje ljudske sposobnosti i načine ponašanja (A.N. Leontjev, prema Podđakovu, 1977).
Reč vrlo rano počinje da posreduje u odražavanju okolnog sveta i da bitno utiče na razvoj saznajnih procesa deteta.
Pasivan rečnik dece od prve do druge godine starosti je već dosta razvijen.
Na molbu odraslog, dete pronalazi različitie predmete, izvršava jednostavne poruke itd.
Rešavajući najprostije praktične zadatke (da dođu do igračke uprkos prepreci, da otvaraju kutijice i sl.) deca donekle shvataju uslove u kojima je cilj dat uz pomoć jezičkih znanja koja odražavaju konkretne predmete i radnje sa njima.
Iskustvo pretvara intelektualno nerazvijeno odojče u intelektualno razvijeno dete a osnovni doprinos intelektualnom razvoju pruža spontano učenje.
Zašto je važno razgovarati sa detetom?
Istraživanja, po Podđakovu, pokazuju da svaka majka, dok razgovara sa detetom najranijeg ili predškolskog uzrasta upotrebljava često po smislu dosta složene rečenice, koje dete nije u stanju da razume.
Vremenom, ono samo počinje da ih shvata delimično, a zatim u potpunosti.
Ako bi majka govorila detetu samo ono što dete može potpuno da shvati onda bi to znatno smanjilo obim informacije koju dete prima i moglo bi, na kraju, da negativno utiče na njegov dalji intelektualni razvoj.
I mada u toj bujici svakodnevnog života dete ni približno ne razume sve, ipak od onoga što je delimično shvatilo formira onaj još nejasan horizont znanja, koji bitno utiče na razvoj opšte usmerenosti njegovog mišljenja.
Povećava se njegova prijemčivost za ono što ga intersuje, pomažući detetu da učini jasnim još nedovoljno formirana znanja stvaramo uslove za pojavu novih, neodređenih znanja.
I Vigotski (Vigotski, 1983) je upozoravao da iza značenja reči u svakoj etapi razvoja stoje različiti psihološki procesi.
U prvoj etapi iza reči stoji afekt, u drugoj pamćenje da bi se u trećoj fazi reč zasnivala na složenim sistemima verbalno-logičkih odnosa.
Pijaže, navodi Podđakov, ističe da su na senzomotornom stadijumu razvoja inteligencije radnja i spoljašnje iskustvo deteta neodvojivi jedno od drugog.
Radnje se mogu odvijati samo u jednom pravcu. Koordinacije među njima nema. Svaka radnja je u trenutku izvršenja sama sebi dovoljna i ne predstavlja deo neke druge, duže i hijerarhijski organizovane radnje.
Postojanje i postojanost predstava o predmetu u potpunosti zavisi od motornih komponenti.
Tek u drugoj godini postojanost predstave postaje relativno nezavisna od konkretne radnje sa datim predmetom.
Prema rezultatima A.A.Ljubinske (prema Podđakovu, 1977) poseban značaj ima izdvajanje samih radnji sa predmetima (koje dete obavlja uz pomoć odraslih, koje su imenovali odrasli).
Ona je razradila ciklus praktičnih zadataka za decu na uzrastu od 1. godine 4. meseca do 2. godine i 7. meseci.
Za formiranje uopštenih načina rešavanja praktičnih zadataka bilo je dovoljno da deca pasivno vladaju rečju kojom se imenuje odgovarajuća radnja.
U drugoj seriji eksperimenata, gde je odrasli ćuteći pokazivao kako treba rešavati zadatke, efekat obuke je bio znatno slabiji.
Kako se razvija razumevanje govora i govor dece?
Bitan deo struktura koje podržavaju jezičke funkcije razvija se i prenatalno.
Relativno brzo po rođenju dete postaje sposobno da razlikuje zvukove na osnovu promena u glasu, artikulaciji intonaciji ili naglasku.
Vokalizacija koja započinje oko 6.meseca smatra se prvim znakom govorne produkcije.
Prvi jasni znaci razumevanja govora javljaju se u periodu od oko 8-10 meseci što se ispoljava kroz odgovor na specifične, kontesktom podržane reči ili fraze (zaustavljanje na ne, reagovanje na sopstveno ime, mahanje na pa-pa).
Nakon ovakvog početka, receptivni rečnik se progresivno razvija tako da dete oko 1. rođendana razume oko 80 reči, dok nakon prvih nekoliko meseci druge godine roditelji čak gube mogućnost da prate dalji razvoj razumevanja.
Prva „prava“ reč se registruje oko 10. meseca, s tim da semantiku karakterišu hiperekstenzija ili restrikcija značenja.
One su i nestabilne, mogu se pojavljivati i gubiti iz rečnika tokom razvoja, a značenja se mogu menjati pa će „abuka“ u jednom trenutku imati značenje hrane u a u sledećem će označavati svaki okrugli predmet.
Gornja granica opsega produktivnog rečnika vezuje se za obim receptivnog – ako razume manje od 50 reči neće moći da produkuje više od 10 reči, a baza od 100 reči koje pasivno razume obezbeđuje produkciju od oko 50 reči.
Kombinovanje reči može se javiti na uzrastu od 14 ali i 24 meseca.
Pojava kombinovanja najbolje korelira sa obimom rečnika.
Forma ranih rečenica određena je intenzivnim razvojem sintakse između 20 i 36 meseci, da bi sa 3-4god.dete zvučalo kao kompetenti poznavalac jezika kojim se služi (Krstić, 1999).
Natavak čitajte u sledećem tekstu autora: Zorane Radivojević i Biljane Milošević „Razvoj deteta i sluh “
Interesantan tekst! Želela bih samo da dodam da je za razvoj govora vrlo važno rešiti i eventualne ortodontske probleme.