Prvi deo teksta „Značaj rane intervencije kod dece na uzrastu od rođenja do 24 meseca“
Autori: Zorana Radivojević, Biljana Milošević
Govorno jezička razvijenost predstavlja osnovu razvoja detetove ličnosti.
Prema Luriji, čovek ima dupli svet: svet neposredno percipiranih predmeta i slika sveta i svet objekata odnosa koji se označavaju rečima.
Ovladavanje jezikom i govorom otvara vrata pojavi voljne radnje i pokreta koji je u nju utkan, u kojoj se ogleda jedna od najvažnijih funkcija govora i jezika – regulacija ponašanja.
Pojavi mogućnosti i sposobnosti deteta da razume i reaguje odgovarajućim pokretom odnosno ponašanjem na verbalnu poruku prethodi buran i intenzivan razvoj na planu čula, elementarnih psihičkih funkcija (pažnje i pamćenja), afektivne vezanosti i motorike.
Kako izgledaju prvi doživljaji deteta?
Prvi doživljaji ugodnosti i neugodnosti deteta propraćeni su promenom tonusa mišića.
Kada mu je ugodno ono je opušteno i smireno, a u neudobnosti reaguje plačem i napetošću mišića.
Znači prva iskustva socijalizacije se odvijaju preko tonusa mišića, pa Valon (Valon, 1967) razmatra tonični dijalog između majke i deteta.
Vigotski (Vigotski, 1983) govori o pojavi uzajamne osećajne veze koja će pokrenuti prve senzomotorne aktivnosti između majke i deteta.
Bolbi (Bowlbi, 1958) opisuje afektivnu vezanost kao pojavu nezavisnu od infantilnog seksualnog nagona, dok Rene Špic razmatra probleme „emocionalne izgladnelosti“ deteta usled odvajanja od majke, što dovodi do ozbiljnih disfunkcija na psihičkom i somatskom planu.
Kad vidimo da dete koje je sito, naspavano, zdravo, nije žedno, čije su primarne ili biološke potrebe zadovoljene traži majku pogledom, nastoji da ostane u njenoj blizini, protestuje zbog njenog udaljavanja.
Onda možemo da kažemo da je dete i psihološki vezano za majku, a takav odnos zovemo psihološka vezanost (eng attachment, afektivna vezanost).
Ovu pojavu prvi je precizno opisao Džon Bolbi (Bowlbi, 1958) iskoračivši tako iz dominantne psihoanalitičke prizme posmatranja razvoja čoveka, u kojoj se poriče autentična motivacija za uspostavljanjem odnosa sa drugim, smatrajući da se svaki pokret ka drugom oslanja na infantilni seksualni nagon, difuzan i koji postoji po sebi i bez objekta.
Prema zagovornicima teorije socijalnog učenja, vezivanje za majku je sekundrana pojava, zasnovana na tzv „primarnom pozitivnom potkrepljenju“ (ponašanju majke koja se stara o zadovoljenju bioloških tj primarnih potreba).
U primarne potrebe spadaju potreba za hranom (glad), vodom (žeđ), za toplotom, potrebom da bude suvo, za otklanjanjem bola i neudobnosti, za udobnošću, za taktilnom stimulacijom, za promenom sredinske stimulacije (Mirić, Dimitrijević, 2006).
Koje su komponente vezanosti majke i deteta?
U vezanosti koja se razvija između majke i deteta Bolbi izdvaja pet glavnih kompnenti: plač, osmeh, nenutrtivno sisanje, privijanje i praćenje, a kasnije se razvija i dozivanje.
Dete je aktivan učesnik u interakciji, a sistem ponašanja majke zove se staranje.
U periodu do 6-8.m. bilo koja osoba može zaustaviti plač deteta i izmamiti mu osmeh.
Opažajna diskriminacija majke javlja se u 4.mesecu.
Novija istraživanja nalaze da dete razlikuje miris majčinog mleka od mirisa mleka druge žene već 5-6. dan po rođenju, dok majčin glas prepoznaje već par sati nakon rođenja. (Mirić, Dimitrijević, 2006).
Od 6-8 meseca javlja se strah od nepoznatih-kritični znak uspostavljanja vezanosti.
Dete krajem prve godine, u normalnim uslovima,uspostavlja vezanost za jednu ili mali broj osoba.
Održavanje blizine sa diskriminisanom osobom putem lokomocije i signala razvija se od 6.meseca do 3.godine, da bi se sazrevanje vezanosti završilo u fazi uspostavljanja ciljem korigovanog ponašanja, u kojoj dete postaje svesno majčinih osećanja i motiva, pa interakcija poostaje kompleksnija.
Zahvaljaujući reprezentaciji, dete još tokom prve godine stvara unutrašnje modele onoga što se zbiva tokom uspostavljanja i održavanja vezanosti.
Ti modeli se sastoje od tri komponente: model druge osobe (da li je raspoloživa kada treba ili nije), model sebe (da li je vredna nečijeg staranja ili nije) i model odnosa.
Svaki unutrašnji radni model je verna slika onoga što se stvarno događa u socijalnoj ravni.
Šta je važno u prvoj godini deteta?
Uspostavljanje sigurne afektivne vezanosti može se sagledati kao glavni razvojni zadatak tokom prve godine života, koja ima posledice na potonje zadatke kao što su istraživanje i ovladavanje fizičkom sredinom, postizanje koncepta o autonomnom samstvu i uspešnost u odnosu sa vršnjacima.
Mejn navodi da je egocentrični govor češći kod dece sigurne afektivne vezanosti, kao i da ova deca u problemskim situacijama ispoljavaju više dobre volje, i entuzijazma, manje su razdražljiva i bolje koriste pomoć staratelja.
Belski, Rovajn i Gejlor (Mirić, Dimitrijević, 2006) nalaze da su majke ambivalentne dece statistički značajno manje reagovale na uznemirenost deteta na uzrastu od 3 i 9 meseci.
I da su manje odgovarale na vokalizaciju deteta na uzrastu od 9 meseci.
Izbegavajuća deca se povlače od nametljivih majki.
Nedovoljna angažovanost majke koja je u vezi sa ambivalentnošću deteta može voditi agresivnosti, kao rezultatu frustracije zbog zapostavljanja ili pasivnosti, kada dete shvati da ni bes ne može da izazove veće učešće makjke u interakciji.
Srouf smatra da je nedoslednost u odgovaranju na signale deteta glavna odlika koja vodi ambivalentnosti (Mirić, Dimitrijević, 2006).
Imajući u vidu navedena saznanja možemo uticati na majku ili staratelja deteta tako što ćemo ih upoznati na neutralan, informativan način sa tim koje su osnovne potrebe deteta, kako da osluškuje signale koje dete šalje i da prepoznaju šta im dete saopštava i kako da postanu uspešni partneri u komunikaciji.
Natavak čitajte u sledećem tekstu autora: Zorane Radivojević i Biljane Milošević „Razvoj deteta i uticaj govora roditelja ili staratelja“
