· Povišeni nivo LDL i ukupnog holesterola može da dovede do zakrčenja krvnih sudova,
· Loša ishrana i brza hrana su najčešći razlog povećanog holesterola,
· Lečenje povećanog holesterola je često doživotno
LDL i HDL
Holesterol je sastavni deo svake naše ćelije.
Važan je jer učestvuje u mnogim procesima u organizmu, kao što su varenje, stvaranje vitamina D, izgrađivanje ćelijske membrane i stvaranje hormona.
U našem organizmu ga stvara jetra, ali ga i preuzimamo iz hrane koju konzumiramo.
Davanjem krvi u sklopu biohemijske laboratorije se određuju:
- Ukupni holesterol,
- LDL (loš) holesterol,
- HDL (dobar) holesterol.
Šta su LDL i HDL holesterol?
LDL i HDL su lipoproteini i predstavljaju zapravo kombinaciju lipida (masnoća) i proteina.
Da bi se masnoće u ovom slučaju holesterol prenosili kroz organizam putem krvi, moraju da budu vezani za proteine koji im služe kao nosači.
- LDL predstavlja lipoprotein niske gustine ili poznatiji kao loš holesterol.
Njegova uloga je da prenosi holesterol od jetre do perifernih tkiva gde će se njegovim razlaganjem taj holesterol iskoristiti za mnoge bitne procese.
Kad je LDL visok u krvi, onda se on ugrađuje u zid krvnih sudova i dovodi do ateroskleroze, tj stvaranja plakova koji sužavaju lumen krvnog suda, a mogu i skroz da ga blokiraju.
Ako ateroskleroza zahvati koronarne arterije koje snabdevaju srce onda može doći do angine pektoris, posledično i do infarkta srca, kao i do cerebrovaskularnih bolesti gde ateroskleroza zahvata krvne sudove mozga, pa može doći do šloga.
- HDL ili lipoprotein visoke gustine je poznatiji kao dobar.
Njegova je uloga da prenosi holesterol koji se akumulirao u tkivima natrag do jetre gde će se razgraditi i ukloniti.
Pored ovih vrednosti, bitan je i odnos između pojedinih frakcija holesterola.
Ti odnosi zapravo predstavlju aterogene indekse kojim možemo da procenimo rizik od nekih bolesti.
Koje su normalne a koje povišene vrednosti holestrola?
Poželjno je da:
1.Ukupan holesterol bude do 5,20mmol/l
2.LDL bude do 3,40 mmol/l
3.HDL bude veći od 1,60 mmol/l
Vrednosti ukupnog holesterola preko 5,20 mmol/l i LDL-a 3,40 mmol/l se smatraju povišenim vrednostima holesterola.
Sa druge strane , vrednosti HDL holesterola niže od 1,60 se smatraju lošim.
Zašto se javlja povišen LDL i ukupan holesterol u krvi?
Razlozi javljanja povišenog LDL i ukupnog holesterola u krvi su različiti, ali u glavnom nejasni. Najčešće je to:
- Loša ishrana u smislu neredovnih obroka koji se baziraju na brzoj hrani i prozvodima iz pekare,
- Neaktivnost i gojaznost,
- Razni veštački dodaci ishrane,
- Pušenje povećava holesterol,
- Naučnici smatraju da se povećani holesterol nasleđuje,
- Poremećaji funkcije jetre i bubrega,
- Dijabetes,
- Policistični jajnici,
- Pojedini lekovi, kortikosteroidi, anabolici….
Šta ako imate povišen LDL i ukupni holesterol u krvi?
Ako vam je otkriven povišeni LDL i ukupni holesterol u krvi to nije smak sveta, ali jeste nešto o čemu morate da provedete računa.
Lečenje podrazumeva kombinaciju dijete i lekova.
Terapija povišenog holesterola u mnogome zavisi od postojanja drugih hroničnih bolesti i stanja.
Ciljne vrednosti za pacijente koji boluju od hroničnih bolesti i za one koji nisu hroničari su različite.
Za osobe koje ne boluju od hroničnih bolesti, ciljne vrednosti su drugačije i oni bi trebalo da spuste HOLESTEROL ISPOD 5 MMOL/L , A LDL ISPOD 2,5 MMOL/L.
Ove vrednosti mogu da se dostignu i promenom ishrane.
Za obaranje holesterola promenom ishrane je potrebno vreme i strpljenje.
Ako imate visok krvni pritisak, anginu pektoris, srčanu slabost, imali ste infarkt ili šlog, imate stentove ili bajpaseve, imate dijabetes, bubrežnu slabost, vi bi trebalo da vaš UKUPNI HOLESTEROL SPUSTITE ISPOD 4,5 MMOL/L, A LDL ISPOD 1,8 MMOL/L.
To je ishranom nemoguće i lekovi su pored ishrane na žalost neizbežni.
