Bubrežna insuficijencija ili bubrežna slabost predstavlja stanje u kojem dolazi do propadanja bubrežne funkcije.
Najvažnije bubrežne funkcije su:
- Odstranjivanje štetnih produkata metabolizma proteina iz krvi putem izlučivanja urina a to su urea, kreatinin, mokraćna kiselina i td.
- Regulacija krvnog pritiska.
- Regulacija količine tečnosti koja se izlučuje.
- Regulacija balansa elektrolita od kojih su najvažniji Na i K, ali reguliše i nivo minerala ka što su kalcijum i fosfor.
- Učestvuje u regulaciji acido-baznog statusa, tj o kiselosti sredine.
- Luči hormon eritropoetin koji podstiče sintezu crvenih krvnih zrnaca.
- Takodje se u njemu sintetiše vitamin D koji ucestvuje u metabolizmu kalcijuma i fosfora.
Upravo zbog ovakvo bitnih uloga koje ima, očigledno je da slabljenje njegovog funkcionisannja je jedno stanje koje treba ozbiljno sagledati.
Bubrežna insuficijencija se deli na akutnu bubrežnu insuficijenciju i hroničnu.
Akutna se razvija naglo i nenadano u roku od nekoliko sati ili dana.
Može trajati do 3 meseca i njeni uzroci su obično opstrukcija urinarnog trakta, infekcije, određeni lekovi, povrede, autoimune bolesti bubrega, ozbiljna dehidratacija ili nelečene bolesti srca i jetre.
Ona je u većini slučajeva privremena.
Hronična bubrežna insuficijencija se karakteriše postepenim slabljenjem bubrežne funkcije.
Ima nekoliko stadijuma koje ćemo navesti u daljem tekstu, stim što je u krajnjem stadijum kod pacijenata potrebna dijaliza ili transplantacija bubrega.
Kako se proverava rad bubrega?
Uzimajući sve ovo u obzir, testovi procene rada bubrega su nešto što se standardno obavlja u zdravstvenim ustanovama.
Najjednostavniji način provere rada bubrega je laboratorijski.
To se radi određivanjem uree, kreatinina, klirensa kreatinina, odnosno glomerularne filtracije i mikroalbuminurije u 24 H urinu.
Urea i kreatini su raspadni produkti proteina, a klirens kreatinina predstavlja količinu krvi koja se očisti od kreatinina u jedinici vremena i izražava se kao ml/min.
Preko kreatinina i klirensa kreatinina se izračunava brzina glomerularne filtacije koja je još pouzdaniji parametar za procenu bubrežne slabosti.
Brzina glomerularne filtracije predstavlja brzinu filtracije vode i rastvorenih materija koja se odvija kroz glomerul bubrega koji je zapravo klupko kapilara.
Na osnovu glomerularne filtaracije se procenjuje stepen bubrežne slabosti.
Što je veći kreatinin, to je klirens kreatinina manji, odnosno manja je i glomerularna filtracija, a to znači slabiju bubrežnu funkciju.
Bitna je količina albumina koja se nadje u 24 h urinu.
Normalno je da se nađe manja količina, ali čim se nađe količina veća od dozvoljenih vrednosti, to znači da je povećana propustljivost membrana kroz koje se vrši filtracija što govori o oštećenju.
Naravno postoje i ostali laboratorijski testovi, ali mi sada u ovom tekstu govorimo o onim koji se svakodnevno koriste u opštoj praksi.
Postoje i druge metode kojima može da se proceni rad bubrega odnosno bubrežna insuficijencija.
Na prvom mestu tu je ultrazvuk bubrega, a zatim skener, magnetna rezonanca i ostalo.
Ovim metodama se može proceniti veličina i morfologija bubrega.
S’ obzirom da smo rekli da se na osnovu glomerularne filtracije određuju stadijumi hronične bubrežne slabosti, samo ćemo ih navesti:
- Prvi stadijum podrazumeva GFr preko 90 ml/min /1,73 m2 (1,73 m2 je prosečna površina ljudskog tela). U ovom stadijumu verovatno postoji neko oštećenje tkiva bubrega, ali funkcija je još uvek normalna.
- Drugi stadijum je kad je GFR izmedju 60 i 90 ml /min /1,73 m2. Ovaj stadijum govori o blagom i umerenom gubitku funkcija bubrega.
- Treći stadijum je kad je brzina glomerularne filtracije između 45 i 60 ml/mim /1,73 m2 to je 3a stadijum. A kad je filtracija od 30-45 ml /min/1,73 m2 to je 3b stadijum. To je stanje u kojem postoji umereni do teži gubitak funkcije.
- Četvrti stadijum je kad je brzina GF izmedju 15 i 30 ml /min/1,73 m2 i tu postoji veoma težak gubitak funkcije.
- Peti stadijum je terminalna ili krajnja bubrežna slabost kad je brzina GF manja od 15 ml/min/1,73 m2.
Ono što je bitno reći da bubrežna insuficijencija može da se pojavi kod svakog, ali neki mogu biti pod većim rizikom, a faktori koji na to utiču su:
- Povišen krvni pritisak.
- Dijabetes.
- Srčana oboljenja.
- Genetska predispozicija.
- Već postojeća bolest bubrega.
- Gojaznost.
- Pušenje.
- Starost preko 60 godina.
- Dugotrajno korišćenje supstanci i lekova koja imaju štetno dejstvo na bubrege.
Simptomi koji mogu ukazati na problem sa bubrezima su: promene u uriniranju, umor, oticanje, mučnina i povraćanje, grčevi u mišićima, gubitak apetita, problemi sa koncentracijom, konfuzija.
Lečenje bubrežne insuficijencije
Kad se utvrdi da postoji gubitak funkcije bubrega, lečenje se sprovodi na osnovu uzroka bolesti i obima problema.
Ako se radi o hroničnoj bubrežnoj insuficijenciji gde bubrezi postepeno propadaju, potrebno je redovno praćenje od strane lekara i primenjivanje svih dostupnih metoda i medikamenata.
Ako se radi terminalnoj bubrežnoj slabosti, onda tu treba primeniti dijalizu.
Postoje dve vrste: hemodijaliza i peritonealna dijaliza.
Kod mladih osoba se ako postoji mogućnost, radi se transplantacija bubrega.
Zaključak
Suština je da bez bubrega ne možemo, potreban je jedan očuvan da bismo funkcionisali.
Da bismo usporili progresiju hronične bubrežne slabosti, potrebno je da promenimo životne navike , navike u ishrani, da se pridržavamo terapije i saveta lekara pogotovo ako lečimo još neka hronična oboljenja.
