Smeh predstavlja jednu od karakteristika ljudskog roda i naše svakodnevne komunikacije.
Njegovo značenje je pre svega pozitivno, izražava zadovoljstvo, radost sreću i zabavu.
Sa zdravstvene tačke gledišta jako je bitan za normalno funkcionisanje ljudskog organizma i i te kako može da poboljša njegovo funkcionisanje.
Šta je to smeh?
Smeh predstavlja ekspresiju pozitivnih osećanja na našem licu ali i celom telu.
Naš mozak, kao reakciju na neki pozitivni smešni događaj luči hormone endorfin, dopamin i serotonin.
Ti hormoni našem telu javljaju da smo srećni.
Kao reakcija na njihovo stvaranje dolazi do aktiviranja naše muskulature i stvaranje karakterističnog osmeha i smejanja.
Interesantno je da se u tom trenutku može aktivirati više od 36 različitih mišića.
Nakon aktivacije tih mišića, povratni signal se vraća u mozak i dodatno pospešuje stvaranje hormona sreće.
To je onaj trenutak kada lagani osmeh postane zarazan i kao talas prođe kroz celo društvo.
Svi ovi događaji na koji mi nemamo uticaja, osim da uživamo u njima, pozitivno utiču na naš ceo organizam.
Zašto je smeh zdrav?
Da biste razumeli zašto je smeh pozitivna stvar koja se dešava našem organizmu, na kratko ćemo se dotaći teme stresa.
Stres predstavlja situaciju u kojoj se naš organizam sprema za situaciju bori se ili beži.
Hormoni stresa podižu nivo funkcionisanja organizma kako bi se odbranio od spoljašnjih faktora.
To podrazumeva ubrzanu srčanu radnju, skok pritiska te povećanu opreznost na situaciju u kojoj ste.
Sa druge strane, kod smeha, smejanja i zadovoljstva hormoni koji se tada luče javljaju našem organizmu da je sve ok.
Da možemo da se opustimo i uživamo u trenutku.
To za sobom povlači opuštanje stega koje organizam ima, usporavanje rada srca, obaranje pritiska, sve u svemu jednog lepog raspoloženja koje ne šteti organizmu preteranim trošenjem resursa.
Jedno istraživanje je pokazalo da je ekvivalent smejanju konzumiranje 2000 tabli čolkolade ili dobijanju novca na lutriji.
Samim tim pozitivni efekti smejanja po zdravlje su:
- Smanjuje stres, hormoni koji se luče prilikom smejanja su „suprotni“ od onih koji se javljaju prilikom stresa. Samim tim, ukoliko ste pod stresom a desi se neki smešni događaj taj smešni događaj može da smanji nivo stresa. Takođe, jedna od vežbi za umanjenje stresa predstavlja gledanje u ogledalo i smejanje kako biste naš mozak prevario i počeo da luči hormone sreće i time smanjio nivo stresa (naravno rešavanje problema je najbolje rešenje…).
- Obara pritisak i usporava rad srca što dugoročno štedi naš kardiovaskularni sistem. Kada je organizam u dobrom raspoloženju, nema potrebe za podizanjem nivoa njegovog funkcionisanja i samim tim opterećenje kardiovaskularnog sistema.
- Poboljšava imuni sistem, opuštenost koja se javlja prilikom smejanja daje našem organizmu vreme da svoje imune snage oporavi i upotrebi ih onda kada je to potrebno.
- Smanjuje nivo bola, hormoni koji se luče prilikom smejanja dovode do opuštanja organizma i samim tim smanjivanja bola. Ne kaže se za sebe da je smeh lek sam za sebe.
- Poboljšava raspoloženje i povećava nivo pozitivnosti u životu i samim tim smanjuje verovatnoću za razvoj depresije.
- Smejanje nas čini samouverenijim i otvorenijim za kontakte sa drugim ljudima. Ljudi koji se smeju su prijatniji za društvo i samo društvo je otvorenije za interakciju sa njima.
- Osmeh otvara vrata uspehu, osobe koje su nasmejane su punije samopouzdanja i ljudi ih vide kao osobe koje su otvorenije za saradnju, samim tim je povećana i verovatnoća za uspehom u poslu kojim se bave.
- Poboljšava izdržljivost i produktivnost.
- Održavanje veza i druženje je bolje, kvalitetnije i dugotrajnije uz osmeh.
- Sve u svemu smeh produžava život.
Iznenađujuća je činjenica koliko je smeh pozitivan za zdravlje.
Sada se postavlja pitanje kako se smejati ako je situacija oko vas loša?
Često nije stvar u situaciji koja nas okružuje već načinu na koji mi tu situaciju posmatramo i tumačimo.
Dve osobe mogu sasvim drugačije da reaguju na istu situaciju.
Red na kasi je za nekog izvor ogrmnog stresa i nerviranja, ali za nekog drugog je izvor osmeha zbog paradoksalne situacije da se takav red po „Marfijevim zakonima“ uvek događa kada se negde žuri.
Poenta je da vi budete u koži ovog drugog ko celu situaciju gleda sa smeškom jer racionalno sagledava situaciju i shvata da mnogo toga ne mora da se desi ili uradi odnosno da je situacija „takva kakva je“.
Takođe obratite pažnju na male stvari u životu koje nas čine srećnim i mame osmeh.
Svuda oko nas su, šale, smešni događaji, vicevi, igranje i priče deteta, druženje i smeh sa prijateljima, nečiji neizmamljeni osmeh, sitna zadovoljstva…
Ti mali svakodnevni osmesi su svuda oko nas i oni čine život onim što jeste.
„Velike stvari“ i „veliki događaji“ su retki, male stvari i svakodnevne „sitnice“ su ono što život čini srećnijim i tera nas na onaj mali vragolasti osmeh.
