Povećane masnoće u krvi i ishrana

• Mladi sve češće imaju problema sa povećanom masnoćom u krvi.

• Povećana masnoća u krvi može da dovede do oboljenja krvnih sudova i njihovog zapušenja.

---

Povećana masnoća u krvi je danas postala svakodnevica.

Veliki broj pacijenata ima problema sa njima.

Nađu se i u rutinskoj laboratoriji kada se najmanje očekuju.

Ponekada se pacijentima čini da, ma šta da jedu masnoće u krvi skaču.

Zašto se javlja povećana masnoća u krvi?

Na žalost, jasan razlog povećane masnoće u krvi je često nejasan.

Ne retko se dešava da nam dođu pacijenti za koje nikada ne bi pretpostavili da imaju ovaj problem.

Tada im mi objasnimo da su najčešći razlozi tome:

1. Ishrana,

2. Gojaznost,

3. Neaktivnost,

4. Nasleđe,

5. Pojedine bolesti bubrega, štitne žlezde i dijabetes,

6. Stres.

Ishranu uvek stavimo na prvo mesto.

Činjenica je da mi koristimo hranu koja je veštački gajena.

Čak je i piletina koju jedemo i koju smatramo najzdravijom diskutabilna.

Iz tog razloga smo odlučili da vam u ovom tekstu pojam ishrane bliže objasnimo.

Od čega se sastoje masnoće koje konzumiramo?

Svi izvori masnoća koje unosimo ishranom bilo kroz mast, ulja, meso i mesne prerađevine, mleko i mlečne proizvode, biljke sadrže u sebi kombinaciju:

1. Zasićenih masnih kiselina.

Zasićene masne kiseline u većem procentu se nalaze u mesu, mleku i mlečnim proizvodima, svim mesnim prerađevinama, svinjskoj masti, kokosovom i palminom ulju, kao i svim proizvodima koji su poreklom od ovih namirnica.

2. Nezasićenih masnih kiselina koje su najzdravije za srce i krvne sudove.

3. Trans masti koje nastaju tehnološkom obradom.

Nalaze se uglavnom u tehnološki obrađenim proizvodima kao što su grickalice, slatkiši, sve vrste prerađevina.

Povećana masnoća u krvi i ishrana?

Za srce i krvne sudove su bolje nezasićene masne kiseline i zato ih treba unositi više nego zasićenih i trans masti.

One mogu biti:

1. Mononezasićene,

2. Polinezasićene masne kiseline (omega-3 i omega -6 masne kiseline).

U kojoj hrani se nalaze mononezasićene masne kiseline?

Mononezasićene masne kiseline se nalaze u:

1. maslinovom ulju,

2. ulju repice,

3. lanovom ulju (ne tretirati ga termički),

4. ulju susama,

5. ulju grožđica.

Od namirnica se one nalaze u leblebijama, orasima, lanenom semenu, pekanu, bademu, pistaćima, sunckretovom semenu, lanenom semenu, čija semenkama, maslinama, ali i u puterima od badema, susama (tahini), kikiriki puteru (pola kašičice ovih putera je sasvim dovoljno), avokadu.

Generalno orašasti plodovi kao što su orasi, bademi, pistaći i ostali su bogati mononezasićenim kiselina i veoma povoljno deluju na kardiovaskularnih sistem, ali njihov dnevni unos ne bi trebalo da bude preko 42 gr, a prema nekim istraživanjima optimalan dnevni unos je oko 28 grama.

U kojim namirnicama se nalaze polinezasićene masne kiseline?

Polinezasićene masne kiseline se takođe nalaze u nekim od ovih ulja gde se nalaze mononezasiećne, ali najveći njihov izvor su morske ribe koje sadrže omega -3 masne kiseline kao što su:

1. haringa,

2. losos,

3. tunjevina,

4. sardine,

5. skuša.

Koja hrana još smanjuje masnoće u krvi?

Hrana bogata vlaknima takođe smanjuje masnoće u krvi, takođe poboljšava rad creva i daje normalnu stolicu.

Gde se nalaze vlakna u ishrani?

1. Žitarice tipa ovsa, ovsene kaše (ali ne one instant iz kesice), ječma su bogate vlaknima i mogu biti sjajan doručak u kombinaciji sa voćem.

2. Kinoa takođe je i sjajan izvor vlakana, ali i amonokiselina, pa je sjajan dodatak salatama i čorbama, ali i jelima sa ribom i mesom.

3. Mahunarke u koje spadaju sve vrste pasulja, sočivo, grašak takođe snižavaju holesterol.

Pola šolje ovih kuvanih namirnica predstavlja izuzetno zdrav obrok.

4. Povrće kao što je brokoli, prokelj, šargarepa, kupus, karfiol, peršun, repa, kelj su takođe na listi namirnica koje doprinose snižavanje masnoća.

Dovoljno je uneti pola šolje kuvanog ili 1 šolju sirovog povrća.

5. Voće kao što je jabuka osrednje veličine, srednja pomorandža, dve šljive ili dve kajsije, jedna kruška, jedna banana, jedna šolja borovnica, malina ili jagoda takođe Vam pomaže da snizite holesterol.

6. Crna čokolada u je prema američkim istraživanjima jedan je od načina da smanjite holesterol.

Bogata je flavonidima koji imaju zaštitnu efekat na srce i krvne sudove.

Naravno, možete pojesti jedan red ove čokolade dnevno, one bez šećera i sa preko 65 % kakaa.

7. Beli luk i začini takođe doprinose snižavaju holesterola, ali je utvrđeno da suplementi koji sadrže beli luk su efikasniji u snižavaju ove masnoće jer je potrebna manja količina nego ove sveže namirnice.

Kakva treba da bude ishrana da bi masnoća u krvi bila u normali?

Pre svega ishrana treba da bude balansirana.

Ni jednu vrstu masnoća ne treba izbaciti potpuno iz upotrebe, ali je bolje da unosimo više nezasićene masne kiseline nego zasićene.

Treba da smanjimo unos namirnica koje sadrže zasićene masne kiseline na 7% dnevnog unosa da bismo imali povoljan efekat na zdravlje i masnoće u krvi.

Važno je unositi dovoljno vlaknaste hrane i piti minimum dva litra tečnosti dnevno.

Nadamo se će vam ova lista namirnica pomoći u planiranju ishrane i smanjenjivanju masnoća u krvi.

Ukoliko vi imate neki predlog ishrane ili dijete podelite ga sa nama u komentarima.