Šesti deo teksta „Značaj rane intervencije kod dece na uzrastu od rođenja do 24 meseca“
Autori: Zorana Radivojević, Biljana Milošević
Primetimo da su ključni preduslovi psihomotornog razvoja dve komponenete: kontakt sa spoljnom sredinom (osobom, igračkom, predmetom) i usredsređenost.
Neophodno je ostati dovoljno dugo usredsređen da bismo počeli da uočavamo i opažamo bitne karakteristikle i odnose.
Ova usredsređenost je komponenta pažnje. V. Džems, „Pažnja… To je kada svest obuhvati u jasnoj i živoj formi jedan od nekoliko simultano mogućih objekata ili tokova misli.Fokalizacija i koncentracija sveti su njena suština. (prema Krstić, 1999).
Kako se razvija pažnja?
Tokom prva dva-tri meseca života izbor informacija koje dete prati zavisi od fizičkih karakteristika stimulusa.
Dete radije prati objekat koji se kreće ili figuru puinu svetlosnih kontrasta.
Ton koji se prekida privlači pažnju više od kontinuiranog.
Od drugog meseca novitet postaje faktor koji privlači pažnju-registruju se prve fiziološke komponente orijentacionog refleksa na novu informaciju kao i habituacija pažnje pri ponavljanju.
Habituacija je učestalija na uzrastu od 9-10 meseci u odnosu na period od 6-8meseci.
Tokom prvih nekoliko godina života postaje sve uočljivoije pomeranje determinanti pažnje sa onih vezanih za stimulus (fizičke karakteristike, novitet) na one koji potiču iz samog subjekta (koji su u funkciji detetovih potreba ili njegove težnje ka dostizanju određenog cilja.
Sazrevanje pažnje pre svega zavisi od neuroloških faktora.
Razvoj voljne, ciljem usmerene selektivnosti pažnje vezuje se pre svega za sazrevanje funkcija prefrontalnog regiona, za njihovu inhibitornu funkciju u redukciji distraktibilnosti.
U ponašanju, sposobnost kontrole „primarnih“ ili automatskih odgovora kod dece intenzivno se razvija tokom prvih 4 ili 5 godina, i to tokom prve dve godine više u okviru motornih a kasnije i mentalnih akcija.
Do čega dovodi oštećenje pažnje?
Oštećenje pažnje čest je pratilac razvojnih diskognitivnih sindroma, uključujući disfazije, dispraksije ili specifične smetnje učenja a manifestuje se usporenim vremenom reagovanja, smanjenjem brzine obrade informacija, nedovoljnom selektivnosti, otežanim fokusiranjem, fluktuacijama u održavanju i nekonzistentnosti izvođenja akcije, zamoru, sniženoj fleksibilnosti i sposobnosti deljenja pažnje.
Kako se koriguje poremećaj pažnje?
Pažljivim izborom i strukturiranjem zadatka i postepenim usložnjavanjem možemo uticati na poboljšanje ove funkcije.
Svako novo učenje pripadaće sistemu epizodičkog pamćenja, bez obzira na kategoriju podataka koju pokriva, obuhvatajući tako i nova iskustva i lična saznanja.
Sposobnost deteta da zadrži predstavu objekat u njegovom odsustvu (radna memorija) intenzivno se razvija i u smislu opsega i u smislu trajanja tokom prve godine.
Dok je sa 6 meseci dete nespossobno da potraži skriveni predmet, već sa 9 meseci može voljno da zadrži njegovu predstavu tokom 15sekundi.
Ovladavanje motornim, kognitivnim i jezičkim veštinama biće uskladišteno u proceduralnom pamćenju i nedostupno svesnoj rekonstrukciji i verbalizaciji.
Imajući sve navedeno u vidu, u stanju smo da odgovorimo na potrebe deteta kreirajući situacije u kojima pozivamo u učešće u onim aktivnostima koje su očekivane za dati uzrast, pratimo interesovanja deteta ali ga i usmeravamo i pomažemo da pronađe glavne tačke orijentacije koje će mu poslužiti kao čvrsta i sigurna baza za istraživanje sveta čiji je deo.
Delimo stav da „Svako dete mlađe od 3 godine čije se ponašanje manifestuje tako da budi sumnju o postojanju razvojnog kašnjenja ili ispoljava fizičko ili mentalno stanje koje će najverovatnije rezultirati razvojnim odstupanjima ima pravo na organizovanu stručnu podršku“ sa organizacijom Autismspeaks.
Autori: Zorana Radivojević, Biljana Milošević
