napadi panike

Napadi panike su nešto što većina ljudi doživi jednom ili dvaput u životu, ali to ne znači da boluju od ovog poremećaja.

Oni se obično dešavaju u jako stresnim situacijama i obično prestaju kad taj stres prođe.

Ali ako napadi krenu da se ponavljaju učestalo, onda se verovatno radi o paničnom poremećaju.

Šta su u stvari napadi panike i panični poremećaj?

Napad panike je doživljaj intezivnog straha koji vas neočikavano savlada, a praćen je gomilom drugih fizičkih simptoma.

Ljudi koji su doživljali napade panike su ih opisivali kao:

1. Totalno gubljenje kontrole nad sobom,

2. Osećaj da će nešto mnogo loše da im se desi, da će da umru,

3. Tresli su se, ubrzan disali, imali osećaj da će da se uguše,

4. Puls im je bio strahovito ubrzan,

5. Stezalo ih je u grudima, mislili su da doživljavaju infarkt,

6. Nisu mogli da gutaju, imali su osećaj kao da gube tlo pod nogama i da lude,

7. Takođe su se znojili, imali su grčeve u stomaku, povraćalo im se, imali su glavobolju, vrtoglavicu…

Najintezivniji simptomi dostižu vrhunac za nekih deset minuta, da bi se tegobe smirile u narednih pola sata do sat vremena.

Da li tegobe posle napada panike prođu i da li ostaju posledice?

Tegobe koje nastaju u toku napada panike bi trebalo da prođu i ne bi trebalo da ostave posledice.

Problem nastaje onoga trenutka kada napadi panike počnu učestalo da se dešavaju i javi se konstantan strah kad će sledeći napad da se desi!

Zamislite da živite u konstantnom strahu, kada će opet napad panike da se desi?!

Jer ti napadi se dešavaju iznenada, mogu da se dese na poslu, u školi, da vas probude iz sna.

Takođe mogu da se dese dok vozite kola, bukvalno ne biraju ni vreme ni mesto!

I zbog toga ozbiljno narušavaju kvalitet života!

Da li napadi panike mogu da se pomešaju sa nekom drugom bolešću?

Zbog toga što napadi panike daju dosta fizičkih simptoma, mnogi ljudi koji pate od njih često posećuju lekara i hitnu pomoć jer smatraju da su životno ugroženi.

Jako je važno isključiti druge moguće zdravstvene uzroke.

Simptomi koje daju bolesti srca i krvnih sudova, kao i organa za disanje se vrlo često preklapaju sa simptomima napada panike.

Uvek kad se pojavi pacijent sa teškoćama u disanju, bolovima u grudima, ubrzanim pulsom, oznojen i preplašen mora mu se pristupiti ozbiljno i obaviti se kompletan fizikalni pregled i analize kako bi se se prvo isključile bolesti srca i pluća.

Ko sve može da ima napade panike?

Ono što treba da znate je da svako može da ima napad panike i da oboli od paničnog poremećaja.

U svačijem životu nažalost mogu da se dese veliki stresovi i traumatični događaji koji su obično uzroci ovog problema (smrt ili teška bolest bliskih osoba, razvod, psihičko ili fizičko zlostavljanje, teške nesreće ili napadi, čak i rođenje deteta koje je samo po sebi lep događaj može da bude okidač).

Nekada naravno, ne mora da postoji stres ili traumatični događaj, nego je struktura ličnosti takva da se jednostavno teško nosi sa svakodnevnim izazovima, pa se onda na takvom tlu razvija panični poremećaj.

Kako da pomognete sami sebi ako imate napade panike?

Pre svega, ako ste već započeli psihoterapiju i lečenje medikamentima, držite se toga i budite uporni.

Ako smatrate da Vam ne odgovara ta terapija, ne prekidajte je sami, nego uvek u dogovoru sa stručnjakom.

Suočavanje sa svojim strahovima je teško, ali odlasci na seanse Vam pomažu da i dalje budete u dodiru sa spoljašnjim svetom van onih svakodnevnih aktivnosti koje morate da obavljate (kao što su posao, kupovina i sl ), pod uslovom da niste odustali i od njih.

Često se ljudi koji imaju panični poremećaj zatvaraju u kuću i ne izlaze ako baš ne moraju.

Budite fizički aktivni koliko možete, naučite neke tehnike disanja i relaksacije, upišite jogu.

Sve su to pomoćni načini da sebi olakšate tegobe.

Trudite se da smanjite unos kofeina, prestanite da pušite i da pijete alkohol jer ovo sve pogoršava napade panike.

I naravno, potrudite se da spavate dovoljno koliko god to zvučalo nemoguće…

Ne bi trebalo da potcenjujete ono što osećate, ali ni ono što drugi osećaju jer ako se ovaj poremećaj ne leči može da dovede do razvoja različitih fobija (strah od otvorenog prostora i socijalna fobija su jako česti kod ljudi koji imaju ovaj problem).

Mogu da nastanu problemi na radnom mestu i školi, može da dođe do razvoja depresije i drugih psihijatrijskih bolesti, samoubistva, do alkoholizma i narkomanije…

Zato pomozite sebi, ali i drugima!!!

Copyright © 2020 Ivana i Ivan
Lekari opšte prakse iz Bora dr Ivana Cerovina Đurić i dr Ivan Đurić. Naš cilj je da Vam pomognemo koliko god možemo i sa Vama podelimo naše dugogodišnje iskustvo koje imamo kao lekari opšte prakse.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo Vas unesite svoj komentar!
Molimo Vas unesite svoje ime