Dugo sam se razmišljao da li da kreiram stranu na društvenim mrežama vezanu za moju edukaciju za psihoterapeuta i činjenicu da sam sada postao psihoterapijski savetnik iz RE&KBT pravca psihoterapije pod supervizijom.
Pravdao sam i odlagao to rečima, neću imati vremena, još jedna obaveza, još jedan profil, još jedno izlaganje…
Pomislio sam, a čega se u stvari bojim? Da nije to možda strah od osuđivanja?
Strah od izlaganja, strah od otvaranja i pokazivanja sebe svetu? Strah od neuspeha?…
Onda sam seo, pogledao se u odraz monitora ugašenog kompjutera i rekao:
„Do vraga Ivane, to si ti, čega se u stvari bojiš? Da nije to možda strah od novog koraka u životu…
E pa taj korak si već napravio i činiš ga svakog dana kada ustaneš. Činićeš i činićemo ga svakog dana kada ustajemo sve dok smo živi.”
Život je prepun novih koraka.
Bila to neka nova edukacija, novi posao, preseljenje, jasno rečeno „NE” kada nam nešto ne odgovara, hrabar izlazak iz veze koja šteti…
Ti koraci su u stvari život. Unapređuju nas, menjaju, uče.
Oblikuju nas prema situaciji i životu koji nas okružuje. Pripremaju za neke buduće korake koji nam tek predstoje.
Novi koraci nas čine onim što jesmo. Naravno ti koraci sa sobom nose i opasnost.
Ne možemo uvek da pobedimo. Nemamo čarobni štapić koji će nam „uvek” omogućiti da dobijemo ono što hoćemo i garantovati uspeh.
Ljude oko nas ne možemo da promenimo i prilagodimo našim zahtevima.
Ubeđenje da će nam uvek sve uspevati je uvod u beskonačni krug anksioznosti i neispunjenih očekivanja.
U medicini postoji jedan izraz kojim se opisuje krug koji dovodi do otkazivanja svih organa i smrti „Circulus vitiosus”.
Ubeđenje da sve uvek mora da nam uspe i da svi moraju da budu „dobri” i „okrenuti” prema nama vodi u „Circulus vitiosus” za našu dušu.
Realno jeste da će biti poraza, da će biti teško, da može da boli i da bude „gadno”.
Ali mi smo ljudska bića a ljudska bića mogu da izdrže neverovatne teškoće i prebrode neverovatne orkane i bure života.
Ono što je bitno u tim burama i orkanima koji nas nose, je da i posle pocepanih i slomljenih jedara, sa mukom i gomilom novog iskusva izađemo na pustu obalu rajskog ostrva života.
Ustanemo i načinimo sledeći korak ka bogatsvu i prašumi života koji je ispred nas.
Jer šta je ono najgore što može da nas zaustavi? Odgovor je mi sami i naše verovanje da ne možemo da uspemo i smrt. Šta od ova dva možemo da kontrlišemo…?
I tako, na ovoj strani ću se pre svega baviti temama koje „muče” dušu.
Ukoliko vas to interesuje zapratite je ili pogledajte stranu psihoterapijsko savetovanje.
Ukoliko vas ne interesuje, ne zameram. Ko sam ja uostalom da vam to zamerim, čemu…
Imate apsolutno pravo da iz svog života isključite društvene mreže, događaje i ljude koji vam kradu ono najdragocenije što imate, a to je vreme.
Hvala vam što ste ostali i pročitali ovaj tekst do kraja.
Idemo dalje :).
