Kefir

Kefir je napitak o kome sam dugo slušao. Prvi put sam ga probao relativno skoro kada mi je majka dala deo njenih gljivica kako bih ga sam pravio kući.

Sada ga pijem svake večeri i iskreno, dobro mi je.

Zato samo se odlučio da sa vama podelim svoje iskustvo o njemu.

Šta je to kefir?

Kefir predstavlja napitak koji nastaje kada zrnca kefira dodamo u mleko.

Zrnca kefira predstavljaju simbiotsku kulturu između bakterija i gljivica.

Ona su beličaste boje, mogu da budu u gromuljicama ali i obliku ljuspica promera nekoliko milimetara.

Na dodir su mekana i pomalo ljigava.

Mikroorganizmi koji čine zrnca kefira najbolje funkcionišu na normalnoj temperaturi vazduha od 20 – 45 stepeni.

Kada se ta zrnca ubace u mleko, mikroorganizmi koji žive u njima vrše fermentaciju mleka čime se stvara kefir.

Po konzistenciji, kefir ima izgled gušćeg jogurta.

Ukus podseća na nešto kiseliji jogurt, tako da ako ne volite kiselkaste ukuse neće vam se dopasti.

Kako se pravi kefir?

Kefir se pravi neverovatno lako.

  1. Jednu supenu kašiku zrnca kefira ubacite staklenu teglu i prelijete sa oko 2 decilitra mleka, ponekada stavim i više u zavisnosti od toga koliko ima zrna kefira, onako od oka što bi rekli. Posuda u kojoj pravite mora da bude od stakla ili nekog nerđajućeg materijala.
  2. Mleko možete da koristite bilo koje domaće kuvano ili pasterizovano.
  3. Teglu prekrijte ubrusom i stavite negde sa strane na sobnoj temperaturi po mogućnosti u mračnijem delu prostorije, ja je recimo držim na frižideru čemu se supruga uvek raduje!
  4. Već posle desetak sati videćete kako je tok fermentacije razdvojio mleko, a posle oko 24 h taj napitak ćete moći da konzumirate.
  5. U zavisnosti koliko ste stavili mleka, uzmite cediljku i jednu posudu ili šolju.
  6. Cediljku stavite na šolju i polako iz tegle sipajte napitak u nju lagano mešajući tečnost koja je u cediljki,
  7. Kada se sva tečnost ocedila, na dnu cediljku ćete videti zrnca kefira koja treba oprati pod hladnom vodom pre ponovne upotrebe, odnosno pre narednog stavljanja u čistu posudu i ponovnog prelivanja mleka.

Važno je napomenuti, da biste pravili kefir, pre svega morate da nađete zrnca kefira.

Meni je moja dala majka koja kefir pravi već duže vreme.

Jednom kada ta zrnca dobijete, vremenom će se umnožavati tako da ćete moći da ih delite dalje.

Na žalost u jednom trenutku će ih biti toliko da ćete morati da ih bacate jer prosto nećete imati kome da ih date.

Tako da ukoliko vam dosadi da pravite kefir, stavite zrnca u vodu ili mleko i ubacite u frižider.

Tako mogu da stoje duži vremenski period.

Nakon vađenja, tu smesu u kojoj su bili bacite i ubacite novo mleko za novi napitak.

Zašto je kefir zdrav?

Kefir je bogat probioticima što samo po sebi znači da je dobar za varenje i da će poboljšati stolicu.

Pored toga dobar je i za:

  1. Snižavanje holesterola,
  2. Proces fermentacije dovodi do razbijanja laktoze koja se nalazi u mleku što ovaj napitak čini pogodnim za osobe koje ne tolerišu laktozu,
  3. Pojedina istraživanja navode da ima uticaja na smanjivanje šećera u krvi ali mi bi taj deo priče uzeli sa rezervom,
  4. Kefir je dobar izvor vitamina C, kalcijuma, vitamina D, folata, fosfata, magnezijum, vitamina k2….,
  5. Zbog svog sadržaja kalcijuma, vitamina D i K2 , dobar je u sprečavanju osteoporoze,
  6. Probiotici koje sadrži omogućavaju normalno funkcionisanje digestivnog trakta a samim tim i celog organizma.

Kefir je dakle jedno jako zdravo piće.

Interesantno je da je njegovo poreklo povezano sa dosta mistike i nešto intriga.

Kefir potiče sa severnog Kavkaza i porodice koje su ga posedovale ljubomorno su ga čuvale.

Ljudi u tim predelima su živeli jako dugo, što je naravno podiglo interesovanje za kefirom.

Početkom dvadesetog veka „Rusko lekarsko društvo“ je zamolilo braću Blandov koji su posedovali fabriku sira u severnom Kavkazu da se domognu dragocenih zrnaca.

Da bi uspeli u tome, jedan od braće je ubedio mladu i lepu radnicu Irinu Timofeevnu Sakharovu da svojom lepotom dođe do zrnaca kefira.

Ona je pokušala da ubedi lokalnog uzdena Bek-Mirza Baychorova da joj pomogne, ali on nije pristao.

U povratku iz svoje misije Irinu su Bek-Mirzini agenti uhvatili i zatvorili, nisu hteli da joj daju zrnca, ali nisu hteli ni da se oslobode njene lepote.

Princ je naravno hteo da je oženi, ali ona nije pristala i nakon njenog spasavanja, požalila se ruskom caru na princovo ponašanje.

Ruski car je od princa kao nagodbu za smirivanje situacije zatražio nekoliko zrnca kefira.

Tako je kefir došao u svet, kasnije je priča dobila i drugi ton ali više o ovom događaju možete da čitate na linku.

Postoji varijante i slatkog kefira sa voćem koju još nisam probao, pa ako imate neki recept podelite ga sa nama.

U svakom slučaju ako vam se dopao tekst ili imate neku sugestiju ili pitanje, budite slobodni da nas pitate u komentarima.

4 KOMENTARA

  1. Prijatno sam iznenadjen da je neko pisao o kefiru, iako u nasoj zemlji ljudi koriste prirodnu medicinu dosta njih mrzi „da se bavi“ sa kefirom jer zahteva mnogo paznje. Zena i ja ga pijemo mesecima pa napravimo malu pauzu, preventivno ga pijemo i nismo se razboljevali.

POSTAVI KOMENTAR

Molimo Vas unesite svoj komentar!
Molimo Vas unesite svoje ime