kako se izboriti sa stresom

Kako se izboriti sa stresom je pitanje koje muči današnje društvo.

Na žalost život bez stresa u savremenom društvu gotovo da nije moguć.

Svakodnevno se suočavamo sa različitim situacijama koje nam mogu uzrokovati stres.

Šta dovodi do stresa?

To mogu biti svi neprijatni događaji, gubitci najrazličitijih oblika, konflikti, nagle promene.

Takođe i prijatni događaji mogu biti jednako stresni, kao što su venčanje, dobijanje deteta, željena promena mesta stanovanja, posla i slično.

Mi se kao društvo suočavamo danas sa situacijom pandemije koja je na različitim nivoima stresna za različite osobe.

Pre svega je zdravlje izloženo riziku, a zatim i poslovi, finansije, nemogućnost fizičkog kontakta sa dragim ljudima, prisilno ograničavanje slobode kretanja i druge dodatne okolnosti predstavljaju okidač da nam organizam odreaguje, što se manifestuje psihičkom i telesnom patnjom.

Šta je to stres i koja je njegova funkcija?

Stres ima dvostruku ulogu.

Kratkotrajna stanja stresa u životno ugrožavajućim situacijama pomažu nam da se izborimo ili sklonimo od izvora opasnoti (“fight or flight” reakcija) i to se postiže oslobađanjem hormona stresa.

Sa druge strane, umerena količina stresa u nekim situacijama kao što je npr. važan ispit, pomaže nam da održimo viši nivo energije i budnosti što pozitivno utiče na krajnji rezultat.

Problem predstavljaju ona stanja stresa koja traju dugo, odnosno imaju hroničan tok i na taj način iscrpljuju organizam.

To vodi do slabljenja imunog sistema i čini nas podložnijim različitim zdravstvenim tegobama i oboljenjima.

Šta se događa sa organizmom u situaciji stresa?

Kada se nađemo u stresnoj situaciji nadbubrežna žlezda luči hormone, frekvencija srčanog ritma se povećava radi boljeg snabdevanja mozga kiseonikom, dolazi do povećanja koncentracije šećera u krvi i na taj način organizam dobija više “goriva”.

Krv se dalje iz stomaka prebacuje u mišiće ekstremiteta kako bi se obezbedilo više snage za borbu ili beg.

U današnje vreme mi retko kad imamo priliku da bežimo ili se fizički borimo sa opasnošću, već ostajemo u pasivnijem položaju dok organizam reaguje na sličan način.

Koje su posledice hroničnog stresa?

Danas je dokazano da je većina poremećaja zbog kojih ljudi dolaze kod lekara u velikoj meri povezana sa stresom.

Neki od prvih simtoma su učestale prehlade, glavobolje, bolovi i napetost u celom telu, menstrualni problemi, hormonski disbalans.

Zatim povećana potreba za spavanjem ili nesanica, promene u apetitu, čir, povećana upotreba duvana i alkohola, nervoza, napetost, dekoncentrisanost, preterana briga, agresivno ponašanje, povlačenje iz društvenog života itd.

Kako se izboriti sa stresom?

Iako ne možemo potpuno izbeći potencijalno stresne situacije, jedan deo odgovornosti jeste u našim rukama.

U kojoj meri ćemo određenu situaciju doživeti kao neprijatnu, traumatičnu, zavisi od više faktora.

Nekim osobama je lakše da se suoče sa životnim izazovima i za njih kažemo da su rezilijentne, odnosno otpornije na stres.

To ne znači da osoba ne reaguje na stresne situacije i da ne doživljava negativne emocije već to da se na funkcionalan način nosi sa njima i prevazilazi ih.

Naša uverenja i misli značajno utiču na to kako ćemo određenu situaciju doživeti.

Da li neki problem gledamo kao prolazan izazov sa kojim ćemo da se suočimo najbolje što umemo ili kao nerešivu katastrofu koja nas je snašla.

Na osnovu toga javljaju se emocije i reakcije organizma.

Evo par saveta kako se izboriti sa stresom:

Razgovor, odnosno “ventiliranje”

Nekada nam nisu potrebni saveti i konkretna pomoć, već sama činjenica da nas je neko saslušao i čuo, da smo tegobu podelili sa nekim, dovodi do delimičnog olakšanja.

Bliski odnosi sa drugima su najsnažniji protektivni faktor kada je mentalno zdravlje u pitanju pa samim tim i suočavanje sa stresom.

Disanje

Često zanemarujemo moć daha, jedne od osnovnih funkcija koja nas održava u životu.

Duboko, svesno i fokusirano disanje u trajanju od deset minuta može da utiče na opuštanje celokupnog organizma, da nas umiri i povrati osećaj kontrole nad sobom.

Najjednostavnije je da se fokusiramo na svoj stomak i da svakim udahom osećamo kako se polako puni vazduhom, kao balon, a sa laganim izdahom potpuno izlazi napolje.

Već nakon nekoliko minuta naš um se umiruje, a krvotok snabdeva kiseonikom što stimuliše telo da luči umirujuće hormone.

Postavljanje proriteta

Nekada mnogo toga ne ide onako kako smo želeli i očekivali, jedne nepredviđene situacije povlače druge u neplaniranom smeru i preplavi nas osećaj gubitka kontrole.

Tada nam pomaže da zastanemo, preispitamo se šta nam je zaista važno u životu.

Nekada se nesvesno opteretimo stvarima koje nam i nisu tako bitne i iscrpljujemo se razmišljanjem i brigom.

Postavljanje prioriteta nam vraća fokus na ono što je zaista bitno i onda možemo bolje da se fokusiramo i delamo.

Stil života

Način na koje provodimo svoje vreme je naša odgovornost i značajno je u kojoj meri se bavimo stvarima koje volimo, u kojima uživamo, koliko smo fizički aktivni, kako se hranimo i sa kim se družimo.

Generalno, koliko pažnje i brige posvećujemo sebi, svom mentalnom i fizičkom zdravlju uticaće i na način na koji se nosimo sa stresom.

I za kraj, ne moramo uvek sve sami.

Potražiti stručnu pomoć kada osetimo potrebu za tim je odgovorno i hrabro, a ne odraz slabosti i nesposobnosti.


Autor teksta: Nataša Oparnica Vračar, psiholog

+381 64 49 32 129
[email protected]

POSTAVI KOMENTAR

Molimo Vas unesite svoj komentar!
Molimo Vas unesite svoje ime