Hronični bronhitis predstavlja hroničnu upalu donjih respiratornih puteva.
Zahvata bronhijalne tube koje dovode i odvode vazduh iz pluća.
Za nekoga se kaže da ima ovaj tip bronhitisa ukoliko ima tegobe tri meseca za redom barem dve godine u nazad.
Kako nastaje hronični bronhitis?
Hronični bronhitis nastaje kao posledica dejstva nekog spoljašnjeg faktora na pluća duži vremenski period za razliku od akutnog koji nastaje kao posledica trenutnog oboljenja.
Taj spoljašnji faktori je najčešće duvanski dim mada može da bude i neki drugi faktor, zagađenje, gasovi ,stalna izloženost prašini, česte infekcije…
Kao posledica konstantnog nadražaja, ćelije na nivou disajnih puteva su stalno pe nekom vrstom upale.
Ta stalna upala dovodi do zadebljanja zida disajnih puteva, stvaranje mukusa koji se iskašljava ali i propadanja finih trepljica koje služe da nagomilani mukusa pomeraju na gore prema izlazu.
U početku su ove promene neprimetne, ali vremenom stanje se pogoršava jer ćelije koje su pod opterećenjem gube svoju normalnu funkciju.
Zbog toga se mukus ima sve više nagovmilava i oštećenja su sve veća.
Što dovodi do pojave prvih simptoma ili pogoršanja starih.
Koji su simptomi hroničnog bronhitisa?
Prvi simptom hroničnog bronhitisa je najčešće kašalj.
On prati gotovo 50 procenata bolesnika sa ovom bolešću.
Kašalj je najčešće praćen izbacivanjem beličastog ispljuvka.
U početku ne velikog po količini ali ta količina može vremenom da se uvećava.
Boja ispljuvka je u početku bela ali može da bude i zelenkasta, žuta, braon ili sa primesama krvi.
Promena boje ispljuvka može da znači i neku dodatnu bakterijsku infekciju ali ne mora da znači.
Nagomilavanje mukusa pored kašlja vremenom može da dovede do:
- Otežanog disanja i kratkog daha,
- Takozvanog sviranja u grudima koje se najčešće javlja kada je prisutna i neka infekcija. Mada može da se javi i bez nje, pogotovo ukoliko hronični bronhitis prati i astma,
- Vremenom može doći do zamaranja, mršavljenja i slabosti,
- Usled smanjene koncentracije kiseonika mogu da se jave plavičasti prsti i usne,
- Povećane verovatnoće za razvoj infekcija,
- Opterećenja na srcu i krvnim sudovima.
Ko ima najveći rizik da dobije hronični bronhitis?
Hronični bronhitis se razvija najčešće kod:
- Pušača,
- Osobama koje žive i rade u oblastima sa velikim zagađenjem,
- Osobama često izloženim infekcijama pluća,
- Osobama koje su često izložene dejstvu različitih hemijskih agensa,
- Onima koji već imaju neki problem sa plućima recimo astmom
- Na žalost postoji i genetski faktor nasleđivanja koji bi više trebao da se posmatra u smislu veće verovatnoće. Odnosno ne mora da znači da ćete sigurno imati hronični bronhitis ukoliko već neko u porodici ima. Tu je više stvar u tome da te osobe moraju više da vode računa o svojim plućima.
Kako se hronični bronhitis leči?
Za ovu bolest na žalost ne postoji lek koji će je u potpunosti izlečiti.
Terapija se u osnovi sastoji u zaustavljanju pogoršanja stanja i uspostavljanja statusa qvo.
Ona kombinuje kako lekove tako i korenitu promenu u načinu životu.
To podrazumeva smanjivanje izlaganju štetnim faktorima koji dovode do oštećenja pluća (duvanskom dimu recimo).
Što se medicinskog dela tiče lečenje hroničnog bronhitisa pre svega podrazumeva odlazak grudnom lekaru odnosno pneumoftiziologu na pregled.
Pre toga treba uraditi snimanje pluća rendgenom i kompletnu laboratoriju.
Pneumftiziolog će verovatno posle slušanja pluća da Vam uradi spirometriju na osnovu koje će da proceni stanje pluća.
Pored toga može da traži i dodatna ispitivanja u smislu skenera pluća.
Nakon toga dolazi do uvođenja terapije.
Terapija podrazumeva korišćenje različitih pumpica i lekova za olakšavanje disanja.
Terapija koja se dobije je najčešće doživotna i treba je redovno uzimati.
Hronični bronhitis spada u jednu od bolesti koje dovode do HOBP-a što je važno izbeći.
Pored ovih lekova u slučaju postojanja i neke infekcije uključuju se i antibiotici.
Naglasićemo još i važnost pravilnog uzimanja pumpica kako bi određena doza došla do pluća a ne na jezik.
Iz tog razloga dobro naučite kako se one koriste kada ih dobijete i nemojte se stideti da pitate ukoliko imate nejasnoća.
Pogoršanje hroničnog bronhitisa
Česta su pogoršanja hroničnog bronhitisa.
Nastaju kao posledica promena vremena pogotovo u periodima pojave magle ili vlažnim godišnjim dobima, zatim zbog neke infekcije, iznenadnog izlaganja nekom spoljnjem faktoru dimu gasovima ili čak pojačanom stresu.
Tada je neophodno javljanje lekaru kako bi se uključio kiseonik, uključila ampulirana terapija i/ ili inhalacija.
Uz terapiju se tegobe smire u periodu od nekoliko dana, ali je bitno izbegavati neke teže aktivnosi i naprezanje koliko je to moguće u ovom periodu.
Hronični bronhitis i pušenje?
Jedan od glavnih razloga za razvoj hroničnog bronhitisa je i pušenje.
Stalna iritacija pluća koju izaziva duvanski dim praćena česticama i štetnim materijama koje se sa tim dimom unose u pluća izaziva konstantnu iritaciju.
Ta iritacija je jedan od glavnih razloga stvaranja hroničnog bronhitisa.
Nije za džabe drugo ime hroničnom bronhitisu i pušački bronhitis.
Prekidanje pušenja je stoga imperativ u lečenju ove opake hronične bolesti.
