Jako dosadna Helicobacter pylori

Helikobakter pylori je jedna jako dosadna bakterija…

Da li ste ikada imali problem sa želucem koji se javio, što bi rekli, iz čista mira?

Odjednom osećate nadutost u stomaku, mučninu i gorušicu?

E pa možda imate baš ovu bakteriju.

Koliko je česta Helikobakter pilori bakterija?

Neke nove statistike pokazuju da je čak 85 % odrasle populacije ima, ali ne uzrokuje svima probleme sa želucem, već samo nekima pogotovo ako dođe do pada imuniteta ili se čovek nalazi pod stalnim stresom.

Gde živi Helikobakter pilori i zašto je opasna?

Helikobakter pilori bakterija se prilagodila da živi u kiseloj sredini želuca.

Opasna je zato što može da dovede do gastritisa i čira, koji sam po sebi može da dovede do komplikacija kao što je njegovo pucanje.

Ljudi koji su zaraženi ovom bakterijom imaju i povećan rizika za dobijanje nekih tipova raka želuca.

Kako se ljudi zaraze Helikobakter pilori bakterijom?

Najčešći način dobijanja ove bakterije je putem kontakta sa ljudima koji je već imaju, prljavih ruku, zaražene hrane, posuđa i vode.

Mada se jasan način prenosa još ne zna i ako se uzme da je 85 posto odraslih osoba ima, onda se sa pravom može reći da je ona svuda oko nas i da je verovatnoća da je i Vi imate velika, stim što je Vaš imunitet našao način da se sa njom izbori.

Koje tegobe osećaju osobe koje imaju Helikobakter pilori bakteriju?

Zbog Helikobakter pilori bakterije možemo da osećamo:

1. Bol u želucu,

2. Mučninu,

3. Gorušicu i žarenje u stomaku,

4. Nadimanje,

5. Učestalo podrigivanje i povraćanje.

Kako se otkriva?

Otkriva se na nekoliko načina:

1. Testom iz krvi gde se merenjem titra antitela utvrđuje da li se radi o aktuelnoj ili pređašnjoj infekciji.

2. Testom iz stolice kojim se prepoznaju specifični proteini (antigeni) koji se nalaze na Helicobacter

3. Ureaza izdisajnim testom koji se samo radi u većim kliničkim centrima.

Kako se leči Helikobakter pilori?

Kad se potvrdi njeno postojanje obično se leči sa dva antibiotika i inhibitorom protonske pumpe (lekovi koji sprečavaju proizvodnju hlorovodonične kiseline u želucu- IPP).

Tretman inicijalno traje od nedelju do dve nedelje.

Nakon toga se antibiotici isključuju a nastavlja se samo sa IPP-om do osam nedelja maksimalno.

U inostranstvu se koriste i preparati na bazi bizmuta, ali na našem tržištu ih je teško naći.

Postoji još dosta protokola za lečenje, ali o tome će da odluči vaš lekar.

Kontrolni test se obično radi 6 meseci od završetka terapije.

Pored postojeće terapije, bitno je da se poštuje i određeni režim ishrane koji će vam preporučiti vaš lekar.

Šta još možemo da uradimo da sprečimo njeno širenje?

Prvo i osnovno je da peremo redovno ruke i održavamo higijenu, posebno posle odlaska u toalet, peremo posuđe, voće i povrće.

Pušači takođe češće oboljevaju od nje, tako da bi bilo dobro da prestanete da pušite.

Izbegavajte začinjenu, ljutu i kiselu hranu jer ako ste već zaraženi ovom bakterijom, upotrebom ovakve hrane samo će Vam te tegobe biti izraženije i veći rizik za nastanak komplikacija.

Ova bakterija se leči, što je najbitnije i dobro da je otkrivena jer posle terapije ona isčezne i više nema tegoba, ranije su pacijenti godinama bili bez nekog pravog rešenja.

Naravno može i da se vrati, baš kao i svaka infekcija, zato prema njoj morate ozbiljno da se odnosite, da poštujete terapiju i pratite savete vašeg doktora.

Ako se vrati i po drugi put, preporuka je da se obavezno uradi gastroskopija.