Da li i vi imate problem sa bolovima u zglobovima? U ovom tekstu ćemo probati da vam objasnimo zašto se oni javljaju i damo vam par saveta kako da ih ublažite.
Šta je to zglob?
Spoj između dve kosti se naziva zglob. Zamislite mašinu sa dve poluge koje su međusobno spojene gumenim završecima i gumenim trakama. Ti gumeni završeci i te gumene trake ne daju da se poluge međusobno dodiruju, oštete i omogućavaju da spoj funkcioniše normalno.
Šta izaziva bolove i otok u zglobovima?
1. Upale (reumatoidni artritis, osteoartritis, psoriatični artritis, lajmska bolest, bursitis…)
2. Giht
3. Povrede
4. Tumori
Zašto se javljaju bolovi i otok u zglobovima?
Kao i zglobovi u mašinama i zglobovi u telu moraju da budu savršeno čisti mekani, podmazani i pokretni.
Jednom kada dođe do upale zgloba ili oštećenja u zglobu ili njegovim vezama, dolazi do nagomilavanja štetnih materija u zglobu, njegovog oticanja i vremenom propadanja.
Kada hrskavice zgloba propadnu ili se deformišu zglob ne može da funkcioniše normalno već pod opterećenjem što stvara trajni bol.
Kada ta hrskavica propadne potpuno, ništa ne sprečava kost da udara u kost i to dovodi do još jačeg bola.
Kako pacijenti opisuju te bolove?
Bolovi u zglobovima su jako česti. Pacijenti taj bol najčešće opisuju kao dosadni bol koji traje više nedelja unazad, povećava se kada je zglob opterećen i mogu da budu netečeni i topli na dodir.
Ponekad se javlja temperatura i svrab u predelu zgloba.
Na šta mi lekari pre svega obratimo pažnju kada nam neko dođe i požali se na bolove i otok u zglobovima?
Pre svega je važno da pacijentu uzmemo anamnezu, tj da ga ispitamo.
Koliko dugo traje taj bol (dužina bola preko šest nedelja govori o tome da se verovatno radi o nekoj hroničnoj upali), da li se više javlja noću ili danju, odnosno u koje doba dana, da li posle mirovanja ili fizičke aktivnosti, kao i koje sve zglobove obuhvata (krupne ili sitne).
Takođe je bitno da li pored bola postoji i ograničenost u pokretima zgloba, za koliko brzo ta ograničenost ili ukočenost prolazi.
Da li je bol praćen povišenom temperaturom, otokom, crvenilom.
Onda prelazimo na pregled i analize koje treba pacijent da obavi.
Prvo su laboratorijske analize gde je neizostavno potrebno uraditi krvnu sliku i leukocitarnu formulu, sedimentaciju, CRP, mokraćnu kiselinu i reumatoidni faktor, kao i biohemijske analize.
Rentgensko snimanje zgloba je još jedan korak u ispitivanju jer po karakteristikama kostiju i zglobova na snimcima vidimo da li se recimo hrskavica između zglobova smanjila, takođe možemo videti ciste, osteofite (koštane izdanke) koji nastaju kao posledica povećane gustine kostiju itd…
To su neke početne analize koje lekar opšte prakse može da uradi i predstavljaju smernicu u daljem lečenju, odnosno upućivanje specijalisti reumatologu, ortopedu ili fizijatru.
Kako se leči bol i otok u zglobovima?
Jedom kada utvrdimo da je bol poreklom od zgloba krećemo sa lečenjem.
1. Pacijentu objasnimo da mora da spusti kilažu, kako bi njegovi zglobovi radili bez opterećenja
2. Propišemo lokalnu terapiju u vidu krema, gelova ili masti koje pacijenti nanose na oboleli zglob
3. Uvedemo neke od lekova iz grupe NSAIL (ibuprofen, diklofen…), naravno uz proveru da nemaju slučajno čir na želucu ili neki poremećaj zgrušavanja krvi itd. Obično se uz njih piju i lekovi iz grupe inhibitora protonske pumpe koji služe da zaštite želudac.
4. Injekciona terapija takođe dolazi u obzir i ona podrazumeva kombinaciju NSAIL lekova za bolove, vitamina iz grupe B kompleksa, lekova za opuštanje mišića…
5. Uvođenje lekova za smirenje takođe dolazi u obzir jer vrlo često ti pacijenti ne mogu da zaspe od bolova
6. U zavisnosti od analiza upućujemo odgovarajućem specijalisti: reumatologu, ortopedu i/ili fizijatru. Oni rade dalje ispitivanje i definitivno postavljanje dijagnoze kao i određivanje terapije.
Bitno je takođe napomenuti da je terapija bolova i otoka u zglobovima dugotrajna i može da se protegne na više meseci, a nekada i doživotna u zavisnosti od bolesti.
Pacijenti su različiti, na nekog deluje jedna vrsta leka na nekog druga, pa su promene u terapiji česte.
Vrlo često su ti pacijenti dijabetičari i gojazne osobe, pa je neophodna i kompletna promena u načinu života.
Ponekad je na žalost i oštećenje toliko veliko da ništa drugo ne pomaže do davanje injekcija direktno u zglob što rade ortopedi, ili operacije zgloba i zamena same hrskavice.
