krpelj

Krpelj, kako ga izvaditi i na šta morate da obratite pažnju?3 minuta čitanja

Pre nego što počnemo da pišemo o ovoj temi, moramo da vam kažemo da nije ništa strašno i da ne brinete, niste ni prvi ni poslednji koje je ujeo krpelj!

Šta je to krpelj?

Krpelj je insekt koji je stanovnik polja, visoke nepokošene trave i žbunja. Obožava izletnike koji sede direktno na ili se provlače kroz nepokošenu travu ili žbunje u kratkim pantalonama ili rukavima…

Kada se pojavljuje krpelj?

Krpelji se javljaju u rano proleće i mogu se naći čak i do kasne jeseni. Odgovara im vlažnija klima i oblasti sa gustom nepokošenom travom.

Odlaskom u prirodu, pogotovo ako sedimo na travi, ili prolazimo kroz oblasti gde je gusta vegetacija, postajemo meta krpelja. Obično se zakače za otkrivene delove tela, ruke i noge, ali mogu i za bilo koji drugi deo tela.

Ne postoji posebna prevencija i zaštita od ujeda krpelja, sem da se trudite da nosite ćebe i da imate adekvatnu odeću. Posle povratka iz prirode, prekontrolišite se da se slučajno nije zakačio neki krpelj.

Kako se vadi krpelj?

Samo vađenje nije ništa komplikovano!

Bitno je krpelja nežno uhvatiti pincetom što bliže koži i okretati ga u smeru suprotnom od kazaljke na satu.

Nemojte da ga stegnete previše i cimate jer će onda da se zainati, krene dublje u kožu i eventualno izbaci svoju pljuvačku u kojoj se kod nekih od njih nalazi uzročnik Lajmske bolesti koju mogu da prenose.

Ako se kojim slučajem to i desi i pokidate ga, te mu zaostane neki deo tela, ni to nije strašno, nije svaki krpelj nosilac Lajmske bolesti koju uzrokuje jedan mikroorganizam po imenu Borelia burgdoferi i ne mora da znači da ćete je sigurno dobiti.

Šta ako ostane neki deo krpelja u telu?

Kada zaostane neki deo tela krpelja, tu na red dolazi igla kojom polako vadimo deo po deo zaostalog krpelja. Ponekad koristimo i dve igle za vađenje, jednom obuhavtimo glavu ili drugi deo tela a drugom polako izvlačimo deliće.

Šta posle vađenja krpelja?

Isperemo mesto alkoholom i objasnimo pacijentu da obrati pažnju na mesto uboda, Lajmska bolest može da se javi od tri dana pa do čak 40 dana od ujeda krpelja.

Zato je bitno krpelja izvaditi u roku od 36 sati od ujeda, jer je tada verovatnoća infekcije mala.

Takođe ne nose svi krpelji uzročnika Lajmske bolesti i ne znači da će svaki ujed da bude zarazan.

Važno je da se na mestu ujeda ne javi crvenilo i kružni crveni tragovi koji podsećaju na metu, jer su to već znaci infekcije i onda se ti pacijenti moraju obavezno javiti lekaru!

Problem sa Lajmskom bolešću je što imitira mnoge druge bolesti i često daje neke opšte simptome tipa temperature, malaksalosti i bola u zglobovima, a nekada ima prikrivenu simptomatologiju, da se u prvom momentu na nju i ne pomisli, pa se onda proširi i sama bolest tada poprimi mnogo ozbiljniji tok.

Koliko često mi vadimo krpelje i da li treba odmah piti antibiotike?

Dnevno vadimo u proseku jednog ili dva krpelja u ambulanti. Smatramo da ne treba odmah piti antibiotike posle svakog ujeda i to iz praktičnih razloga.

Prvo Lajmskoj bolesti treba vremena da se prikaže i korišćenjem antibiotika njena pojava može da se prikrije. Drugo sama terapija traje čak do mesec dana, nekad pacijenti imaju više krpelja za jednu sezonu, prosto nije logično provesti celu godinu pod antibioticima koji i tekako mogu da budu štetni po organizam.

Ako ste imali krpelja i izvadili ga, a na mestu ujeda se pojavilo bilo kakvo crvenilo, obavezno idite kod lekara na pregled i nemojte na svoju ruku da pijete antibiotike.

Dopada vam se članak? Lajkujte nas i čitajte nove tekstove svake nedelje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *