GMO

GMO ili organska hrana?2 minuta čitanja

Već neko vreme sa vodi polemika oko toga da li je i kakva genetski modifikovana hrana (GMO) te kako ona utiče na naše zdravlje i između ostalog da li je ona prisutna u našoj zemlji?
Elem u čemu je stvar, recimo gajite kupus koji stalno napadaju insekti ali ako počnete da gajite genetski modifikovani (GMO) kupus insekti će ga zaobilaziti u veeeelikom luku i Vi ćete umesto 5 imati 10 glavica kupusa.
Zvuči savršeno!? Pa zašto se onda diže tolika galama oko toga?
Stvar je u načinu tzv. ojačavanja tog kupusa koji se bazira na dodavanje osobina koje tu nekada nisu bile i samim tim mešanjem u osnovne prirodne procese nasleđivanja te se tako umesto verzije 1,0 kupus dobije verzija 1,01, što je mala razlika ali značajna jer ta verzija 1,01 samo na izgled može da bude dobra…
Sada se postavlja pitanje kako sve to utiče na naše zdravlje?
Svetski naučnici su u glavnom saglasni da trenutno dostupna GMO hrana ne predstavlja rizik za zdravlje ljudi u poređenju sa organskom hranom ali ( došli smo i do toga ali… ) svaki proizvod treba pojedinačno ispitati da bi se utvrdio njegov kvalitet. Opet šta to znači? To znači da u suštini nema dovoljno podataka za utvrđivanje efekta gmo hrane na nas, da bi se ti podaci skupili potrebne su decenije istraživanja i testiranja, te savakodnevno praćenje ljudi koji tu hranu konzumiraju i tek onda će možda moći da se kaže da je ta verzija kupusa 1,01 dobra i da nije štetna za ljude.
Ali postavlja se pitanje da li mi imamo te decenije, jer budimo realni mi ljudi polako ali sigurno uništavamo ovu našu planetu i mogućnosti proizvodnje hrane su sve manje, a na žalost i dalje nismo u mogućnosti da pređemo na neku drugu planetu ( WORP pogon još nije otkriven, ko gleda Zvezdane Staze zna o čemu pričam :)… ). I zato se traže načini da se proizvodnja hrane poveća i tu na scenu stupa GMO hrana koju je lako proizvoditi u veliki količinama…
E sada da li je mi možemo izbeći, ne znam, bojim se da ne… bar ne dugoročno gledano, ali možemo da se borimo za našu organsku hranu, za paradajz onakav kakav je nekada bio sa sve rupicama, neravninama i oštećenjima koje su ga činile onako slatkim.
Naša zemlja ako išta drugo ima toliko mogućnosti za sve to, mi možemo da proizvodimo taj paradajz i da ga prodajemo drugima za ogroman novac i čak na tome i zaradimo.
Samo još kada bi imao i ko to da radi…..

Dopada vam se članak? Lajkujte nas i čitajte nove tekstove svake nedelje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *