stepenice

Život kroz stepenice1 minuta čitanja

Kako godine prolaze, život mi se čini kao niz stepenica koja vode nekuda.

Kada smo bili deca igrali smo se i trčali, bilo nas je briga za sve.

Kada krenemo u školu i dalje smo deca u šarenom svetu igre, ali ipak drugačija deca, deca koja su na drugom stepeniku i koja nešto uče.

Sledeći stepenik je fakultet, opcioni jer ga neki i preskoče, ali to je stepenik ulaska u društvo gde i dalje učimo, ali učimo i kako da budemo ozbiljni ljudi.

Odvojili smo se od roditelja i sami smo sa svojim odlukama.

Rastemo i dalje.

Oni koji su preskočili deo sa fakultetom su već na stepeniku posla i tog ulaska u društvo i odrastanja, ali igramo se i dalje.

Dolazi stepenik braka i učenja života sa nekim. Taj deo života je, ako da Bog, praćen stepenikom dece.

Taj stepenik nas podseća kako je bilo kada smo bili deca i kako opet kroz igru da budemo deca, meni je sada i najdraži jer kroz igru sa decom ne žalim za vremenom kada sam bio dete i kada je sve bilo prostije.

Dalje stepenike ne znam, ali daće Bog saznaću i za njih i pisati i o njima.



Dopada vam se članak? Lajkujte nas i čitajte nove tekstove svake nedelje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *