Smirivanje kašlja je jedan od čestih problema koji imaju pacijenati.
Uzimajući u obzir njegovo često javljanje, odlučili smo da napišemo jedan tekst na ovu temu.
Šta je to kašalj?
Da biste razumeli kako ide proces smirivanja kašlja pokušaćemo da vam prvo objasnimo šta je kašalj.
Kašalj je koristan i zaštitan fiziološki mehanizam koji služi da očisti disajne puteve od stranih materija i prekomerne sekrecije.
Refleks za kašalj je kompleksan i uključuje centralni i periferni nervni sistem kao i delove bronhijalnog stabla.
Stimulacijom tj. nadražajem receptora u grlu, bronhijama i plućima se šalju impulsi u centar za kašalj u mozgu.
Odatle se povratnim impulsima preko parasimpatičkih i motornih nerava vraćaju do laringsa, dijafragme, abdominalnih i interkostalnih mišića.
Sam proces nastanka kašlja je podeljen u tri faze:
- Inhalaciona faza, u kojoj udahnemo supstancu koja predstavlja nadražaj za kašalj. U njoj se takođe stvara zapravo zapremina vazduha potrebnu za efektivni kašalj,
- Kompresiona faza u kojoj dolazi do zatvranja grkljana i kontrakcije mišića grudnog koša, abdomena i dijafragme. To dovodi do naglog povećanja pritisak u grudnoj duplji i
- Treća faza gde se sav taj nagomilani vazduh naglo oslobađa jer se otvara grkljan. Tada čujemo tipičan zvuk kašlja.
Kakav može da bude kašalj?
Kašalj se obično deli na suvi (nadražajni) i produktivan kašalj.
Suv kašalj nastaje obično kao posledica nadražaja gornjih disajnih organa.
Razni alergeni, hemijske supstance, duvanski dim i ostali zagađivači vazduha su uobičajen uzrok suvog kašlja.
Mada ga ipak najčešće izazivaju virusne infekcije.
Ovaj tip kašlja se javlja u bilo koje doba dana, ali često je najgori noću kad pacijentima ometa san.
Obično je u vidu napada i pacijenti ne mogu da se zaustave dok kašlju, napadi traju do 10-tak minuta i prestaju sami od sebe.
Pri ovim napadima pacijenti često imaju osećaj da će da se uguše.
Produktivan kašalj se karakteriše prozvodnjom veće količine sluzi koja se kašljem izbacuje.
Obično je posledica infekcije donjih disajnih puteva, ali se čest javlja i kod hroničnih bolesti pluća.
Treba imati u vidu da nije svaki produktivan kašalj posledica infekcije donjih disajnih puteva, on može često biti posledica slivanja niz zid ždrela sekreta i kod obične prehlade, upale sinusa…
Takodje kašalj se prema dužini trajanja deli na akutni koji traje do 3 nedelje, subakutni koji je do 8 nedelja, i hronični koji traje duže od 8 nedelja.
Kako se smiruje kašalj?
Kod svakog kašlja je prvenstveno potrebno otkriti uzrok da bi se primenila odgovarajuća terapija.
To podrazumeva pregled lekara koji će pored ostale terapije predložiti i nešto za smirivanje kašlja.
Ovaj tekst posvećujemo tim lekovima koji predstavljaju pomoćne supstance za smirivanje kašlja.
Dve glavne grupe lekova za smirivanje kašlja su antitusici kojima smiruju i sprečavaju pojavu kašlja i ekspektoransi koji pomažu pri iskašljavanje.
Antitusici se pre svega koriste kada postoji suvi nadražaj i kašalj.
Ovaj tip kašlja dodatno iritira disajne puteve i smanjuje komfor pacijenata.
Antitusici se dele u dve glavne grupe.
Prva su demulcenti – supstance koje smiruju kašalj tako što formiraju protektivni film, tj zaštitni film na sluzokoži.
To su sve one septolete i lozenge koje se otapaju u ustima.
Obično se prave na bazi propolisa, eukaliptusa, mente, islandskog lišajabenzodiamina i drugih…
Mnoge od njih se prave sa dodatkom vitamina C i sa nekim supstancama koje ublažavaju i bolove.
Druga grupa su oni koji uglavnom deluju na refleks kašlja, neki deluju na sam centar za kašalj kao što su kodein i njegovi derivati, ali na tržištu Srbije se mnogo više koriste supstance kao što je butamirat (Omnitus, Sinetus…) i levodropropizine (Levopront).
Butamirat ostvaruje svoje dejstvo tako što smanjuje otpor u disajnim putevima jer inhibira bronhospazam.
Levodropropizine (Levopront) deluje tako što blokira oslabadjanje neki supstanci iz senzornih nerava disajnih puteva i tako smanjuje kašalj.
Ali naravno, postoje i biljni preparati od belog sleza, bokvice, žalfije koji se koriste, posebno u kombinaciji sa medom jer smiruju suv kašalj.
Ekspektoransi se pre svega koriste onda kada postoji sekret koji se iskašljava.
Ukoliko se koriste kada ima samo suvog kašlja mogu dodatno da iziritiraju disajne organe.
Postoji više različitih vrsta ekspektoransa.
Tu je za početak bromheksin (Bisolvon) koji se odavno koristi i predstavlja jedan od najstarijih preparata za iskašljavanje.
Deluje tako što istanjuje i usitnjava vlakana vlakna od kojih se sastoji mukus (sluz).
Tako se povećava njegov volumen smanjujući mu gustinu i viskoznost (lepljivost), čime se olakšava njegovo izbacivanje.
Na drugom mestu bismo pomenuli karbocistein (Mucodyn) i acetilcistein (Fluimucil, Propomucil).
Oni takodje deluju mukolitički tako što rasturaju veze u mukoproteinima i na taj način razredjuju sluz i olakašavju njeno izbacivanje.
Pomenuli bismo amroksol (flavamed) koji je jedan od metabolita bromheksina.
Njegovo prvenstveno dejstvo je da poveća kretanje samog mukusa(sluzi) iz disajnih puteva.
Pored toga ostvaruje i protiv upalno dejstvo jer povećava efekat samih antibiotika.
Zatim gvaifenezin (Hexpectoral) koji višestruko deluje.
On ne samo što deluje na osobine sluzi, tako što smanjuje njenu gustinu i viskoznost, već deluje i na stvaranje sluzi, kao i na pokretljivost cilija (treplji) u disajnim putevima čija pokretljivost uzrokuje kretanje sluzi iz donjih disajnih partija ka gornjim.
Što onda dovodi do produktivnog kašlja i izbacivanja ili gutanja sekreta.
Pored veštačkih preparata postoji i širok spektar prirodnih preparata koji olakšavaju izbacivanje kao što su bršljan, jagorčevina, timijan, majčina dušica i njihove kombinacije o kojim ćemo dodatno pisati.
Prvo pohvala za odlican teks. Konacno sam saznao koji od svih lekova koji nam doktori propisuju protiv kaslja koristi kad imamo suvi a koje kad imamo produktivni kasalj.
Mozete li mi samo pomoci da svrstam u koju kategoriju spada moj kasalj koji, cini mi se, pocne u isto vreme kad krene da mi curi nos. U pitanju je bistra i retka tecnost i sve dok se to curenje ne smiri ni meni se ne smiruje kasalj. Da li je to onda suvi ili neku drugi kasalj? Ja mislim da je suvi ali nisam siguran.
Poštovani ,
Kad curi nos , deo tog sekreta se sliva niz ždrelo i može da uzrokuje kašalj jer iritira. Kad je produkcija sluzi veća , to slivanje može da dovede i do kašlja pri kojem se izbacuje taj sekret. Ako samo kašljete bez iskašljavanja bilo kakve sluzi , to je suv kašalj.