Gotov je naš odmor u Grčkoj…
Krem svakog odmora je raspakivanje i nošenje stvari i svih onih sitnica koje smo skupili tokom odmora. Noseći tako, ne znam koji kofer po redu, uz stepenice taštine zgrade sa dva prizemlja i bez lifta, počeo sam da razmišljam o Sizifu i njegovom guranju kamena uz brdo.
Sećate li se te priče o Sizifu?
On je bio pametan, snalažljiv, lukav ali i okrutan kralj. Uspeo je da prevari nekoliko grčkih bogova i na kraju je dobio kaznu da zauvek gura okrugli kamen uz brdo da bi se, kada stigne na vrh, taj kamen otkotrljao sa duge strane u podnožje. On je morao da se spusti opet dole i krene od početka da gura kamen uz brdo.
Idući stepenik uz stepenik, supruga mi je pomagala naravno noseći lake ali kabaste stvari, zamišljao sam sebe kao Sizifa. U sebi sam razmisljao „Da li je morala bas sve da ponese i kako li ću tek u našoj zgradi bez lifta sve ovo da ponesem“ . Onda mi je sinulo, pa Sizif je u stvari pozitivan lik!
Zašto mi je to palo na pamet:
1. Ma koliko da je njegova situacija očajna on se i dalje bori na svoj način. On ne odustaje i ne upada u depresiju, već se nada, u stilu pametnih starih Grka, da će na vrhu planine u jednom trenutku uspeti da izbalansira stenu. Ili da će svojom beskonačnom upornošću, uspeti da izravnja vrh brda, da će ta stena ostati gore a on trijumfalno pokazati, za inat grčkim bogovima, šta je uradio.
2. Svaki put kada se taj kamen spusti niz planinu, on verovatno pomisli „Ma sigurno postoji dugi način, ili drugi prilaz kojim cu prići ovom problemu“ . Tačnije on ne razmišlja o problemu nego razmišlja o tome kako da taj problem reši.
3. On veruje u sebe i veruje da može da dođe do rešenja problema, ma koliko taj problem bio težak.
Kad porazmislimo malo, pa to je život. Možda stari Grci u svojoj mudrosti nisu hteli da kažu da je neki posao uzaludan „Sizifov“. Već naprotiv da je život stalna borba protiv nemogućih uslova i izazova. Mi smo svi u neku ruku moderni Sizifi koji se stalno bore sa naizgled nemogućim uslovima. Ali nije stvar u problemima, stvar je u rešavanju tih problema i neodustajanju od života koji imamo.
Na kraju sam odneo sve stvari u stan, zadovoljno seo i počeo da razmišljam o ideji za ovaj tekst.
Moj „Sizifov“ posao se isplatio.