Prejedanje je jedna od standardnih događaja koji prate sve vrste praznika u svim kulturama na celom svetu.
To takozvano otpuštanje ventila je lako opisati i objasniti našom urođenom ljubavlju za hranom i zadovoljstvom koje se oseća sitošću.
Ali to prejedanje može da bude opasno po zdravlje…
Šta se dešava kada se prejedemo?
Naš glavni organ za varenje je želudac.
Njega možete da zamislite kao rastegljivi balon čija unutrašnjost je ispunjena kiselinom za varenje.
Rastegljivost želuca je omogućena glatkim mišićima od kojih se on sastoji.
Unošenjem hrane u želudac, aktiviraju se senzori koji našem mozgu kažu kada je želudac pun.
Mozgu je potrebno oko 20 minuta da prihvati činjenicu da je želudac pun i da nam pošalje naredbu da obustavimo unos hrane.
Prateći procesi unosa hrane u želudac su povećanje lučenja hlorovodonične kiseline i grčenje želuca koje hranu meša i prebacuje u dvanaestopalačno crevo.
Iz tog razloga prejedanje može da dovede do sledećeg:
- Želudac podiže dijafragmu i javlja se nelagodan osećaj u grudima,
- Kiselina koja se luči, može da pređe u jednjak i dovede do karakterističnog pečenja u grudima koje može da liči na neki problem sa srcem ili da ga prikrije,
- Grčenje želuca može da dovede do neprijatnog podrigivanja i lošeg osećaja u stomaku,
- Ukoliko je uneta hrana obilna i previše masna tj. teška za varenje, vreme njenog varenja se produžuje i neprijatan osećaj punosti praćen gasovima je duži,
- Ukoliko postoji neki poremećaj na nivou želuca, čir, gastritis, kila , prejedanje može da ga pogorša.
Koje se tegobe javljaju kada se prejedemo?
Onda kada se prejedemo pre svega se javljaju tegobe u vidu napetosti i nadutost u stomaku, gorušica, pečenje u grudima. Zatim su tu podrigivanje, grčevi u crevima i bol u stomaku.
Šta treba da uradite ako ste se prejeli?
- Pre svega pokušajte da se ne prejedete, jedite polako po malo. Ako se prejedete, nemojte oko toga da se nervirati. Nervoza dodatno nadražuje želudac i tegobe prejedanje može da pogorša.
- Posle završenog oblinog obroka, opustite pojas ili se presvucite u laganu odeću kako bi smanjili pritisak na stomak. Ukoliko već idete negde gde očekujete da će biti prejedanja, obucite laganiju širu odeću.
- Nakon prejedanje najbolje je lagano prošetati kako bi gravitacija vukla hranu na dole a pokreti tela olakšali pokretanje mišića stomaka što će ubrzati varenje i smanjiti verovatnoću da nagomilana hrana pritiskom progura kiselinu ka jednjaku. Ukoliko ne možete da šetate, pomozite ukućanima oko sređivanja stola, biće drago i njima i vama.
- Nemojte se izlagati velikom fizičkom naporu u smislu trčanja ili igranja. Skakutanje uz muziku može hranu proterati na gore i pogoršati tegobe prejedanja.
- Nemojte da pijete previše vode nakon jela, voda će samo dodatno proširiti želudac. Jedna čaša nakon jela je dovoljna, u toku dana nastavite sa unošenjem vode kako bi ostali hidrirani.
- Ukoliko je to moguće, popijte šolju čaja od nane. Nana će umiriti stomak i olakšati varenje.
- Izbegavajte dremku posle jela, kada legnete hrana vrši dodatni pritisak na dijafragmu.
- Gazirana pića u velikim količinama nisu najbolja ideja zbog količine gasa koji se oslobađa i koji može da dovede do dodatnog nadimanja. U manjoj količini od recimo jedne osrednje čaše mogu da ublaže kiselost u želucu.
Prejedanje je naizgled mali problem ali treba ga ipak ozbiljno shvatiti.
Realno gledano, povremene ekskurzije sa hranom je teško izbeći i zbog toga ne morate da se sekirate.
Problem nastaje onda kada prejedanje postane navika.
Tada je ono opasno po zdravlje jer dugoročno gledano može da dovede do gojaznosti, skoka pritiska, poremećaja šećera i mnogih drugih bolesti i stanja opasnih po život.
Zato pamet u glavu, a kašiku viljuška i nož vratite na sto.
Podelite svoje iskustvo na ovu temu u komentarima ili na forumu i pomozite drugima.
