Danas je 10. septembar, dan prevencije samoubistva

Ovog puta smo odlučili da pišemo o jednoj tabu temi – samoubistvu jer se “Dan prevencije samoubistva” obeležava 10.septembra. Ta tema je izuzetno značajna kad se uzme u obzir da godišnje skoro milion ljudi počini samoubistvo!

Zašto neko želi da izvrši samoubistvo?

Razlozi da se počine samoubistva mogu biti raznorazni, ali na kraju se svodi da osoba ne vidi izlaz iz svoje situacije, oseća se bespomoćno i beznadežno i jedino „rešenje“ vidi u oduzimanju života samom sebi.

Ono što je nama važno je zapravo kako da svi mi prepoznamo upozoravajuce simptome i znake da neko želi da izvrši samoubistvo.

Da bismo to uradili prvo moramo da raskrinkamo neke mitove i predrasude koje svi imamo kad se razgovara o ovoj temi.

Da li osobe koje govore da će da izvrše samoubistva stvarno to i misle?

Prvo što svi misle da osoba koja govori da će da se ubije, zapravo ne želi da to da uradi. To zapravo nije tačno, to je samo poziv u pomoć i treba ga shvatiti ozbiljno.

Drugo, svi misle da razgovor o samoubistvu nekome daje ideje kako to da učini. To je velika zabluda, zapravo time i Vi i osoba sa kojom razgovarate saznajete koliko je ozbiljna situacija i time možete lakše da joj pomognete, ali i da potraži stručnu pomoć.

Na to se nadovezuje treći mit koji govori o tome da ako je neko odlučio da se ubije, on će to uraditi i ništa ga ne može sprečiti. To je možda i najveća zabluda zato što je činjenica da ljudi koji razmišljaju o samoubistvu i dalje imaju instinkt o samoočuvanju i dizanje ruke na sebe nije nimalo lak čin.

Zapravo, od ideje preko planiranja i do samog izvršenja samoubistva, uvek postoji onaj jedan malecni deo volje za životom koja osobu može da izvuče od kobnog završetka.

Zato nemojte misliti da pomoć nema smisla.

Da li su ljudi, koji hoće da počine samoubistva ludi?

Još jedna zabluda je da svi ljudi koji žele da počine samoubistva su psihotični i imaju ozbiljne mentalne probleme.

Neki od njih zaista jesu takvi, ali većina zapravo su jako depresivni, a depresija ne spada u psihoze.

Tu nailazimo na još jedno suočavanje sa realnošću, svi mogu da obole od depresije i svi mogu da se nadju u za njih beznadežnoj i bezizlaznoj situaciji. Zato, nemojmo okretati glavu na drugu stranu, govoreći da nas se to ne tiče jer možda će i nama nekad zatrebati pomoć.

Kako se ponaša osoba koja razmišlja o samoubistvu?

Osobe koje o tome razmišljaju često pričaju o smrti i opterećene su crnim mislima. Kod njih ćete često čuti rečenice tipa: ,,Bolje da me nema“ ili ,,Videćeš kako će ti biti kad me ne bude bilo“ itd…

Njih prati čitav niz negativnih emocija od beznađa preko očaja, bezvrednosti, ali i besa i sramote, krivice…

Obično počnu da se otuđuju od drugih ljudi, pa se na sve to nadoveže i usamljenost.

Neki reaguju tako što se namenski samouništavaju opijajući se ili drogirajući se, uopšte namerno se izlažu rizičnim situacijama koje bi mogle da ih koštaju života.

Znak za alarm je i kad je neko ko je očigledno nesrećan i depresivan, odjednom počne da sređuje sve svoje poslove kao što je deoba nasledstva, zaostale obaveze, a pogotovo ako vas pozove ili vam bane u kuću da bi se pozdravio.

Posebno karakteristično je da kad se odluče na samoubistvo, drugima odaju znake mirnoće i blaženstva, a zapravo je to pomirenje sa predstojećom smrću.

Zato ako primetite da neko od Vama bližnjih pokazuje neke od znakova, shvatite ga ozbiljno, budite strpljivi i saslušajte ga, nemojte nipodaštavati njegove probleme i njegovo viđenje istih.

Nemojte ga osuđivati, već mu pokažite da ste zaista zabrinuti za njega i da želite da pomognete. Pomoć i prepoznavanje simptoma od strane bližnjih je prvi korak i isto tako važan kao i stručna pomoć.