Prošireni kapilari na nogama su bolest modernog doba i problem velikog broja ljudi.
To je na prvi pogled samo estetski problem, ali zapravo je mnogo više od toga.
Prošireni kapilari udruženi sa osećajem težine, umora ili nervoze u nogama predstavljaju prvi stepen hronične venske insuficijencije.
Ljudi hodaju uspravno i kao posledica toga vene na nogama trpe veliki pritisak.
Organizam se od toga brani zajedničkim dejstvom tri faktora: snagom zida krvnog suda, postojanjem zalistaka unutar vena koji sprečavaju vraćanje krvi u nazad i radom mišića nogu koji vrše spoljašnji pritisak na vene i poput pumpe izbacuju krv naviše prema srcu.
Kad ti mehanizmi zakažu dolazi do nastanka venske insuficijencije.
Jedan od prvih znakova hronične venske insuficijencije je pojava proširenih kapilara na nogama.
Uzroci nastanka proširenih kapilara mogu se svrstati u dve grupe.
U prvu grupu spadaju genetska predispozicija, gojaznost, hormonski disbalans, a kod žena je česta pojava proširenih kapilara u trudnoći.
U drugu grupu spadaju pojačani fizički napori, povrede i naročito savremeni način života.
Sve više ljudi se bavi poslovima koji zahtevaju dugotrajno sedenje ili dugo stajanje u mestu.
Dugotrajno sedenje, naročito sa prekrštenim nogama u predelu zglobova dovodi do spoljašnjeg pritiska na vene čime su otežava oticanje krvi i povećava pritisak na zid vena.
Slična stvar je i sa dugotrajnim stajanjem u mestu.
Posmatrano iz ugla oticanja krvi, dugotrajno hodanje po nekoliko koraka na jednu ili drugu stranu isto je kao kada se stoji u mestu.
Celu stvar dodatno pogoršava manjak fizičke aktivnosti tokom dana.
Žene mnogo češće od muškaraca imaju proširene kapilare, i to najčešće na nogama, ali se mogu javiti bilo gde na telu.
Izgledaju kao končasti ružičasti tragovi, ali kako problem postaje ozbiljniji oni dobijaju tamno ljubičastu boju.
Nekada se javljaju samostalno, a nekada udruženi sa drugim znacima hronične venske insuficijencije: nervozne noge, bolovi i oticanje potkolenice.
Bez obzira da li se javljaju samostalno ili zajedno sa drugim znacima oni predstavljaju početak bolesti i zato odmah treba reagovati kako bi se razvoj iste sprečio.
Prošireni kapilari se u zavisnosti od veličine mogu lečiti savremenim metodama kao što su primena lasera i skleroterapija.
Primena lasera je bezbolna i neinvanzivna metoda i pogodna je za lečenje manjih, pojedinačnih, crtastih kapilara.
Kod većih, izraženih kapilari na nogama, naročito onih nalik na paukovu mrežu, kao i kod venula radi se sklerozacija odnosno ubrizgavanje specijalne pene za sklerozaciju.
Obe ove metode i ako su uspešne u uklanjanju samih proširenih kapilara ne mogu sprečiti nastanak novih proširenih kapilara niti uklanjaju ostale simptome venske bolesti.
Jedan od načina lečenja hronične venske insuficijencije a time i pojave proširenih kapilara je uvođenje medikamentozne terapije po savetu farmaceuta ili izabranog lekara.
Jedan od osnovnih medikamenata za lečenje hronične venske insuficijencije je lek na bazi diosmina i hisperidina.
Diosmin je jedan od najčešće korišćenih aktivnih principa za lečenje hronične venske insuficijencije i spada u grupu takozvanih vazoprotektiva koji se dobija iz hisperidina.
U preparatima se oba nalaze u različitom odnosu.
Hisperidin se dobija iz nezrelih plodova posebne vrste male narandže koja se uzgaja u Španiji, Severnoj Africi i Kini.
Diosmin poboljšava proticanje krvi kroz vene, pojačava tonus vena, smanjuje širinu vena, smanjuje propuštanje tečnosti kroz zid kapilara i pojačava čvrstinu zida kapilara i vena.
Preparati koji se koriste mogu biti za oralnu upotrebu, kada deluju sistemski na celokupnu cirkulaciju ili topikalni, odnosno kreme ili gelovi kojima se postiže ciljani efekat na određenom mestu.
Najbolji rezultati se postižu istovremenom primenom oralnih i topikalnih preparata.
Uz primenu preparata potrebna je i promena stila života – smanjenje telesne težine, povećana fizička aktivnost i prestanak pušenja.
Uz znanje i strpljenje prošireni kapilari su danas bolest koja može biti izlečena. Važno je krenuti na vreme. Za zdrave i lepe noge!
