greška

Ponekad se zapitam, zašto reka ne odnese i moje misli onda kada je vreme za to. Da li sam sa pravom emociji dao toliku težinu ili jednostavno volim da bespomoćno gledam kako mi um odlazi niz vrtlog.

Danas sam posle dužeg vremena napravio glupost. Čitao sam vesti… tačnije iznervirao sam se čitajući ih. A lepo sam se dogovorio sa samim sobom da se ne nerviram, pogotovo ne od nečega na šta ne mogu da utičem.

U tim trenucima se obično setim dela molitve koja kaže da moramo imati smirenost da prihvatimo stvari koje ne možemo da promenimo, baš onakve kakve jesu. Bili vernici ili ne, to je ogromna istina. Šta ja imam od nervoze… ništa, gde me ona vodi… nigde. To je samo pusta misao koju sam doživeo lično, nešto čemu sam dozvolio da stane ispred zdravog razuma i promeni taj moj trenutak koji sam odvojio za odmor, razonodu, mir…

Čekaj malo, pa zar nisi skoro pisao o tome?”

Jesam i opet ću, a znaš zašto? Zato što ne želim da se tešim time da sam eto i ja samo čovek koji je valjda rođen da ponavlja istu grešku.

Sve dok i ti i ja ne shvatimo da je to samo misao koja se može zaustaviti, biću dosadan, ponavljaću se…

Jer reka, reka samo teče…

POSTAVI KOMENTAR

Molimo Vas unesite svoj komentar!
Molimo Vas unesite svoje ime